Mladi u radnim grupama za medije tokom blokada: Odgovornost, dezinformacije i sloboda govora

Za potrebe ovog teksta razgovarali smo sa članovima radnih grupa za medije tokom blokada. Njihovi identiteti nisu otkriveni radi zaštite njihove sigurnosti.

Radne grupe kao stub organizacije i komunikacije

Organizacija protesta studenata i srednjoškolaca je sprovođena kroz rad različitih radnih grupa, od kojih je jedna bila radna grupa za medije (RGM). Glavni zadatak ove radne grupe bila je komunikacija – vodili su profile na društvenim mrežama, koordinisali objave, pratili dezinformacije i vodili računa o tome da poruke mladih stignu do javnosti na jasan i tačan način.

Na vrhu studentske organizacije, formirana je krovna radna grupa za medije (KRGM) koja je imala širu ulogu – koordinacija rada svih manjih radnih grupa na pojedinačnim fakultetima i donošenje ključnih strateških odluka. Njeni članovi dolazili su sa različitih fakulteta, što im je omogućavalo da budu glavni kontakt između učesnika protesta na svim univerzitetskim lokacijama i medija, kao i da prate celokupnu dinamiku protesta sa šire perspektive.

“Naša uloga na početku je bila da informišemo građane o razlozima blokade naše škole, kao i o protestima koje smo organizovali”, navodi srednjoškolka koja je vodila Instagram profil o blokadi svoje škole. Sa druge strane, na fakultetima je situacija bila takva da je vrlo često bila potrebna koordinacija sa radnom grupom za bezbednost. „Bezbednost učesnika na javnim skupovima je bila i naša odgovornost - trebalo je informisati javnost o merama predostrožnosti, esencijalnim stvarima koje treba poneti na protest, a vrlo često smo upućivali i poziv da građani ne dovode decu”, dodaje naša sagovornica, članica krovne radne grupe za medije.

Borba protiv dezinformacija

„Tokom studentskih blokada, suočili smo se sa brojnim izazovima kada je u pitanju širenje dezinformacija. Posebno problematični su bili lažni profili koji su koristili ime ‘Studenti u blokadi’ kako bi širili neistine o protestima – od tvrdnji da studenti primaju novac za dolazak na proteste, do fabrikovanih scena nasilja i lažnih fotografija sa ranijih protesta. Zato smo morali da objavljujemo zvanična saopštenja koja jasno demantuju lažne informacije i ističu autentičnost naših objava”, ističe članica KRGM.

Odluke o tome kada i kako reagovati zavisile su od ozbiljnosti i potencijalne opasnosti dezinformacije. Dok su trivijalne i apsurdne tvrdnje, poput optužbi o korišćenju nedozvoljenih supstanci, često ignorisane, svaka situacija koja je ugrožavala bezbednost učesnika ili njihovih porodica odmah je javno razjašnjavana.

„Naš profil je tako postao ključni alat za očuvanje poverenja unutar pokreta i za zaštitu učesnika protesta. Ovo pokazuje koliko je digitalna pismenost i kritičko praćenje sadržaja važno, posebno među mladima”, navodi član KRGM.

Srednjoškolci koji su učestvovali u organizaciji protesta takođe ističu konkretne situacije sa kojima su se susretali.

„Bilo je situacija kada su neki Facebook profili koristili naš stil dizajna za najavu protesta, menjali satnicu i vreme i prikazivali ih kao da je protest u njihovoj organizaciji. Kada smo to primetili, javno smo demantovali te objave na našem Instagram profilu. Ipak, građani su nas u tome često i sami branili, pre nego što smo se mi uopšte oglasili“, objašnjava srednjoškolka.

Bilo je i direktnih napada od strane političara. „Jedna od takvih situacija je bila kada je narodni poslanik Veroljub Arsić na televiziji Pink u emisiji 'Novo jutro' proširio dezinformaciju kako učenici Požarevačke gimnazije u blokadi, zajedno sa profesorima, podstiču ostale učenike da se pridruže blokadama. To nije bila istina i mi smo to odmah demantovali“, dodaje učenica.

Uticaj nacionalnih medija

Članovi krovne radne grupe ističu koliko su situacije sa medijima sa nacionalnom pokrivenošću uticale na njihovu percepciju odgovornosti.

„Sloboda govora za mene znači da mogu da kažem šta mislim, a da ne strahujem od posledica. U našoj državi je, po mom mišljenju, ograničena. Jedna strana može slobodno da iznese mišljenje, dok druga stalno oseća strah da će to uticati na njihov posao ili privatni život“, objasnila je jedna od članica.

Posebnu pažnju posvetili su i objavi protiv Informera, koju sami opisuju kao radikalni korak.

„Tabloidni mediji su otvoreno širili mizoginiju prema studentkinjama i kreirali kulturu straha i poniženja. Gnev koji smo im tada usmerili bio je apsolutno opravdan“, kažu, naglašavajući da je cilj bio zaštita prava i bezbednosti učesnika protesta, ali i ukazivanje na zloupotrebe u medijima.

Članovi krovne radne grupe ističu da su ovi medijski sukobi preusmerili fokus protesta sa lokalnog univerzitetskog nezadovoljstva na širu borbu za slobodu govora.

„Ti trenuci su prelomni u komunikaciji protesta. Mnogi ljudi su tada počeli da obraćaju pažnju na pojave koje ranije nisu primećivali, poput mizoginije i neetičkog izveštavanja. Pokazalo se koliko zajednica može da reaguje kada vidi nepravdu u medijskom prostoru“, zaključuju članovi.

Perspektiva srednjoškolaca

Mladi iz radnih grupa ističu da su stekli utisak da je poverenje vršnjaka u kriznim situacijama često veće nego u profesionalne novinare.

„Vršnjaci su, iz mog iskustva, verovali više nama zato što smo istog ili sličnog uzrasta i mogli su da gledaju stvari iz našeg ugla“, objašnjava jedan od srednjoškolaca.

Kada je reč o objektivnosti lokalnih medija iz Požarevca, srednjoškolci primenjuju oštar kritički pristup: lokalni mediji su, po njihovom iskustvu, uglavnom izveštavali objektivno i bez dezinformacija, dok su nacionalni mediji često bili izvor neistina.

„Najviše primećujem da nas predstavljaju kao plaćenike i nasilnike, što jednostavno nije tačno“, navode oni, ukazujući na značajan jaz između stvarnih događaja i načina na koji se o njima izveštava na državnom nivou.

Alternativni medijski servis

„Kada su studenti u blokadi Fakulteta dramskih umetnosti i Fakulteta političkih nauka reagovali na izveštavanje RTS-a i Informera, Instagram profil „Studenti u blokadi“ postao je alternativni medijski kanal", navodi naš sagovornik iz KRGM.

Od tog trenutka, profil je zabeležio drastičan rast interakcija i broja pratilaca, dok su građani sve češće slali pitanja i zahteve za pojašnjenje.

„Tada smo shvatili da ono što radimo nije samo lokalna priča – preuzeli smo veću odgovornost i pratili dešavanja i u drugim gradovima. Naše aktivnosti prestale su da budu samo organizacija protesta; postale su novinarski angažman u borbi za slobodu govora“, dodaje članica krovne radne grupe.

„Shvatili smo da sloboda izražavanja nije samo pravo, već i odgovornost. Bilo je važno da jasno pokažemo šta se zapravo dešava i kako se mi, mladi, angažujemo, a ne da se stvara slika da smo ‘teroristi koji uništavaju državu’. Morali smo da pokažemo da mladi mogu ozbiljno i odgovorno komunicirati, čak i u kriznim situacijama”, navodi ona.

Naše pitanje o slobodi govora dovelo je do spontanih i iskrenih odgovora: „Sloboda govora je zaista bitna, ali je isto tako lako zloupotrebiti. Zato smo morali da balansiramo između izražavanja svojih stavova i odgovornosti prema publici“, objašnjava ona.

Srednjoškolci su dodali da je svaki post pažljivo proveravan. „Svaki post prolazio je kroz proveru, jer smo želeli da informacije budu tačne i da prikažu realnu situaciju“, objašnjava učenica koja je vodila Instagram profil svoje škole.

Naši sagovornici se slažu da iako nisu bili formalni mediji, profili na društvenim mrežama su postali kanal kroz koji su mladi mogli da komuniciraju sa vršnjacima, lokalnom zajednicom ali i celom nacijom.

„Ako mi ne prenesemo pravu sliku događaja, niko drugi neće“, zaključuje članica krovne radne grupe.

Ovaj medijski sadržaj je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Boom93 realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora izneta u ovom medijskom sadržaju ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.