Požarevačka gimnazija nabavila opremu za video nadzor koja omogućava snimanje zvuka i prepoznavanje lica

Sistemi video-nadzora sa naprednim analitičkim funkcijama više nisu retkost u Srbiji. Istraživanja BIRN-a pokazuju da je oprema sa mogućnostima biometrijskog nadzora nabavljana u školama i drugim javnim institucijama širom zemlje.

Među gradovima u kojima je takva oprema postavljena od skoro se nalazi i Požarevac.

„Funkcije postoje, ali nisu uključene”

U decembru 2025. godine, Požarevačka gimnazija proširila je svoj postojeći sistem opremom koja tehnički omogućava i snimanje zvuka i prepoznavanje lica.

Prema zvaničnom odgovoru direktorke škole Dušice Cvetković za Boom93, Požarevačka gimnazija je 17. decembra zaključila ugovor o dogradnji sistema video nadzora sa firmom „PRO TEC” DOO iz Požarevca, ukupne vrednosti od 110.022 dinara.

Iz škole navode da je ugrađeno pet spoljnih kamera i da je zamenjena jedna neispravna kamera na učeničkom ulazu. Nova oprema, koja uključuje i, kako se navodi, „jednostavan” digitalni video rekorder - DVR (snimač) je u upotrebi od 18. decembra 2025. godine.

U odgovoru škole je potvrđeno da nova oprema tehnički ima mogućnost snimanja zvuka, ali da ta opcija nije uključena, niti snimač ima instalirane zvučnike za reprodukciju audio zapisa. Takođe, navode da sistem tehnički omogućava prepoznavanje lica ali tek nakon ručnog unosa fotografija u memoriju snimača, uz napomenu da ta opcija nije aktivirana.

Pored toga, sistem tehnički omogućava i udaljeni pristup video nadzoru putem mobilne aplikacije, ali iz uprave škole navode da takav vid pristupa nikome nije dodeljen.

U odgovoru škole se takođe navodi da nisu u mogućnosti da nam dostave svu dokumentaciju vezanu za nabavljeni i ugrađeni video nadzor, pozivajući se na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Pravilnik o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava, jer se navedena dokumentacija smatra poslovnom tajnom.

Pored toga, u odgovoru se navodi da uvid u dokumenta koja škola poseduje možemo izvršiti u prostorijama škole, u trajanju od jednog sata. Redakcija Boom93 uputila je molbu za pojašnjenjem zašto je nabavljena oprema sa ovim funkcijama koje se ne koriste, imajući u vidu da je funkcionalan sistem nadzora postojao i pre ove nabavke, kao i za ostale nedoumice koje su proizašle iz dostavljenih odgovora.

Dodatno, prema informacijama do kojih su došli novinari Boom93 iz više izvora u školskoj zajednici, o novim tehničkim mogućnostima ugrađene opreme nije bilo posebnog javnog obaveštenja ili rasprave u okviru školskih organa upravljanja, niti su obavešteni profesori, učenici i njihovi roditelji do trenutka slanja našeg Zahteva za pristup informaciji od javnog značaja 12. februara 2026. godine.

Prema nezvaničnim informacijama, na nastavničkom veću održanom krajem februara, direktorka škole je upoznala nastavno osoblje sa Zahtevom koji je naša redakcija uputila i tom prilikom ponovila odgovore o tehničkim mogućnostima novougrađene opreme.

Procedura i zakon

U odgovoru za Boom93, škola se poziva na Zakon o privatnom obezbeđenju i Pravilnik o načinu vršenja poslova tehničke zaštite, navodeći da je oprema ugrađena u skladu sa tim propisima. Ti propisi, međutim, regulišu uslove za obavljanje poslova tehničke zaštite i licenciranje privrednih društava koja instaliraju opremu, ali ne regulišu pitanja obrade podataka o ličnosti.

Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka nevladine organizacije „Partneri Srbija”, kaže za Boom93 da srpski propisi zabranjuju obradu biometrijskih podataka, uz izuzetke koji su propisani Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

„Smatramo da je nabavka opreme za biometrijsku obradu podataka nezakonita, čak i kada ta oprema nije stavljena u funkciju, tj. kada se ne koristi”, navodi Toskić Cvetinović.

Iz „Partneri Srbija” navode da je posebno problematično što se oprema nabavlja u ustanovama u kojima borave maloletnici, a da pritom ni oni a ni njihovi roditelji nisu obavešteni o nameri.

„Čak i ako bi snimanje bilo osnovano, npr. ako bi se radilo o “klasičnom” video nadzoru, roditelji moraju dobiti informacije o aspektima obrade podataka. Izostanak takvog obaveštenja predstavlja prekršaj kažnjiv Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti”, smatra Toskić Cvetinović.

Kada je u pitanju audio snimanje, situacija je slična.

U studiji slučaja sprovedenoj od strane BIRN-a i organizacije Partneri Srbija, koja se bavi uvođenjem sistema nadzora na teritoriji beogradske opštine Stari grad, navodi se da „mikrofon kvalitativno menja prirodu nadzora: za razliku od „klasičnog“ video-nadzora, audio komponenta neposredno zahvata sadržaj govora i komunikacije, povećava rizik od prekomerne obrade, „efekta zebnje“ i sekundarne upotrebe snimaka, naročito u osetljivim okruženjima kao što su škole”.

U Srbiji ne postoji poseban zakon koji uređuje audio-video nadzor javnih institucija van policijskog sistema. Zbog toga se pravni režim oslanja na kombinaciju ustavnih, opštih pravila zaštite podataka o ličnosti, i posebnih propisa koji uređuju policijska ovlašćenja i evidencije, navode iz „Partneri Srbija”.

Problematična je, naime, i sama nabavka ovakve opreme: „samo nabavljanje ove opreme treba smatrati neosnovanim, i to ne samo sa aspekta zaštite prava na privatnost, već i sa aspekta (ne)namenskog i necelishodnog trošenja budžetskih sredstava” navodi Ana Toskić Cvetinović u odgovoru za Boom93.

U slučaju kada obrada podataka može predstavljati visok rizik po prava i slobode lica, zakon predviđa i obavezu sprovođenja procene uticaja na zaštitu podataka (DPIA). Iz dostavljenog odgovora Požarevačke gimnazije nije jasno da li je takva procena sprovedena pre dogradnje sistema krajem 2025. godine, te je redakcija Boom93 uputila školi molbu za pojašnjenje.

Ukoliko sistem video-nadzora tehnički omogućava prepoznavanje lica ili snimanje zvuka, škola kao rukovalac podataka mora obezbediti da takve funkcije ne budu aktivirane bez jasnog pravnog osnova.

„U oba slučaja, radi se o izrazito invazivnim sredstvima nadzora. Ključno je pitanje šta je razlog nabavke ovih tehnologija, ako ne postoji namera da se koriste. Da li u osnovi ovih nabavki leži potencijalno koruptivna aktivnost u pogledu trošenja javnih sredstava za opremu koja suštinski nije potrebna, ili se radi o nedozvoljenom nadzoru, za koji škola nije dala ni obrazloženje niti ponudila mogući pravni osnov”, zaključuje Toskić Cvetinović.

Nacionalni kontekst

Tema naprednog video-nadzora u školama u Srbiji nije nova, i Požarevačka gimnazija nije jedina ustanova u kojoj je ovakva oprema postavljena.

U već spomenutoj studiji slučaja BIRN-a i „Partneri Srbija” koja je analizirala nabavke u školama u Beogradu, navodi se da su sistemi video nadzora i biometrijskog prepoznavanja lica postavljeni u više osnovnih i srednjih škola, kao i predškolskih ustanova, uz instalaciju 400 kamera, od kojih mnoge sadrže analitičke funkcije.

U preporukama studije navodi se da bi pre uvođenja ili proširenja video nadzora u školama trebalo sprovesti procenu uticaja na zaštitu podataka, imajući u vidu da su deca posebno osetljiva kategorija lica.

Takođe se ističe da roditelji i zaposleni moraju biti potpuno i razumljivo obavešteni o svrsi obrade i načinu zaštite podataka, kao i da pristup snimcima mora biti strogo ograničen uz jasne interne akte koji regulišu upotrebu sistema.

„Činjenica da je tehnologija za audio-video snimanje nabavljena, ne znači automatski da institucije smeju slobodno da je koriste. Da bi upotreba bila zakonita, potrebno je ispuniti niz uslova - prethodno dokazati jasnu svrhu, nužnost i srazmernost, postaviti restriktivna pravila, sprovesti procenu rizika, transparentno obavestiti javnost i obezbediti minimalnu i bezbednu obradu“, navode autori studije.

Između bezbednosti i prava na privatnost

U zemlji u kojoj se sistemi nadzora sve češće uvode u javne institucije, pitanje više nije da li kamere postoje, već pod kojim uslovima se koriste i ko o tome odlučuje.

Iz NVO „Partneri Srbija” navode da bi morale da reaguju nadležne institucije - tužilaštvo, Poverenik za informacije od javnog značaja i Zaštitnik građana, pre svih.

„Izostanak njihovih reakcija bi potvrdio tezu da se ovde ne radi o izolovanom slučaju niti o pogrešnoj proceni jedne škole, već o sistemskim zloupotrebama čije žrtve mogu biti deca. A to bi trebalo sve nas, posebno njihove roditelje, da dodatno zabrine”, navodi se u odgovoru ove organizacije za Boom93.

U slučaju Požarevačke gimnazije, potvrđeno je da sistem tehnički omogućava funkcije koje zadiru dublje od klasičnog video nadzora. Da li su te mogućnosti adekvatno normirane, dokumentovane i kontrolisane? To pitanje prevazilazi tehničku instalaciju i ulazi u domen odgovornosti javne ustanove prema svojim zaposlenima, učenicima i njihovim roditeljima.

Redakcija Boom93 obratila se Požarevačkoj gimnaziji za dodatno pojašnjenje dostavljenih odgovora, kao i Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Odgovori nisu stigli do trenutka objavljivanja ovog teksta, te će biti naknadno objavljeni.