Bojan i Naledi Repaja: Dve kulture, jedna priča o ljubavi (VIDEO)

Primer za to je brak Bojana, poreklom iz Požarevca, i Naledi Repaje, poreklom iz Južne Afrike i plemena Zulu.

Kruzer kao mesto susreta

Upoznali su se radeći na kruzeru.

„Mi smo zajedno radili na kruzeru i kliknuli smo od prvog dana. Odvojili smo se na dve godine. Kada smo se odvojili, želela sam da budem sa Bojanom, ali kad smo se upoznali nismo ni sanjali, ni mislili da ćemo biti zajedno toliko dugo. Vremenom, kada smo se družili, ja sam baš želela da na kraju starimo zajedno”, kaže Naledi. 

Bojan dodaje da su svoju priču počeli da prave na brodu i da je njihov zajednički život i tamo bio van svih tokova ljudi koji su na brodu živeli, ističući da su se jako zabavljali.

„Mi smo živeli fenomenalno. Iskoristili smo sve resurse putovanja zemalja koje smo posećivali. I toliko smo se dobro zabavljali da je to obećavalo da će u budućnosti da bude jedan vrlo zabavan i lep zajednički život. S obzirom na to da radim sa ženama 31 godinu, pre toga nikada nisam ni razmišljao o tome da se oženim. Međutim, kada smo se rastajali, ona je plakala, ja nisam, ali sam rekao da ćemo se vrlo brzo videti ponovo”, navodi Bojan. 

Nekoliko meseci kasnije Naledi dolazi u Srbiju.

„Ona je bila ovde mesec dana, onda ta pauza dve godine i, kada se vratila konačno, što je bilo za moj rođendan 2015. godine, od tada se više nismo ni odvajali”, kaže naš sagovornik. 

Porodični život u Malom Crniću

Naledi i Bojan sada imaju dvoje dece, a kao mesto za život izabrali su Malo Crniće blizu Požarevca. U ovom mestu grade dva doma. Jedan je moderniji, a drugi je na mestu seoske kuće stare oko 150 godina, koju renoviraju.

„Beograd kao naš izborni grad gde smo živeli, gde ja imam biznis je postao jedan prebukiran grad od saobraćaja, od termina… Sve je na zakazivanje, sve mora da se planira puno unapred, što ne daje više ni na kakvoj spontanosti života, s obzirom na to da Naledi potiče iz Afrike gde je sve dijametralno suprotno i gde se ništa ne planira, nego se život živi tako shodno trenutku u kome se nalaziš i tako se prave planovi”, objašnjava Bojan. 

Prema njegovim rečima, odlučili su da se presele u mesto koje je mirnije, gde će moći da budu zajedno, odnosno imati više vremena za sebe, i gde će deci moći da produže detinjstvo. 

„Izbor je pao na selo zato što je mnogo sporije od grada, zato što nema toliko gužvi, zato što su manje škole, zato što deca imaju tu mogućnost da sami odu do škole i da se vrate bez pratnje roditelja”, kaže on.

Naledi ističe i da je prednost to što se svi znaju.

„Otkako smo se preselili ovde, odmah znam celo selo i celo selo zna nas. Živiš u zajednici, kao da si rođen tu”, dodaje Naledi.

Bojan navodi i da je vrlo bitno kakvo je Malo Crniće.

„Ovo selo ima jednu lepu energiju ljudi koji se međusobno jako poštuju. Stalno nas pitaju da li nam ljudi dolaze u dvorište, da li je non-stop neko tu. Ne. Ljudi nas vrlo poštuju, kao što i mi njih poštujemo. Svako je tu da kaže ’dobar dan’ i ’kako ste’, što je jako bitno, ima vremena za to pitanje, ali nas niko ne uzurpira. Prvih šest meseci našeg života ovde je fenomenalno”, objašnjava naš sagovornik.

Izazovi multinacionalnog braka

Na početku zajedničkog života, kako kažu, sve je bilo izazov na koji su bili spremni, ali oni pravi izazovi došli su u trenutku kada su došla i deca.

„Naledi i ja smo par koji je izabrao svoju priču, bez obzira na predrasude, bez obzira na tuđa mišljenja, bez obzira na boju kože, religiju, monetu, muziku itd. Napravili smo našu priču. Izazovi se dešavaju od onog momenta kada su se izrodila deca, kada dolazi do suočavanja sa potpuno dve različite kulture, sa potpuno dva različita pristupa deci u vaspitanju, dnevnom sadržaju itd. Da li je to bilo lako? Ne, nije. Da li smo pobedili sve to? Da, jesmo. Uvek nekako isplivamo iznad situacije. Suočimo se. Pronađemo priču i onda radimo ono za šta se dogovorimo kako bi trebalo da bude”, kaže Bojan.

Srpska i afrička tradicija i običaji

Trude se da njihova deca upoznaju i srpsku i afričku kulturu.

„Negujemo sve običaje. Sve poštujemo i sve radimo. Zaista radimo za ljubav. Želimo da deca znaju svoje kulture – i srpsku i afričku”, kaže Naledi. 

Bojan ističe da je jako ponosan koliko je Naledi vrlo ozbiljno preuzela našu kulturu.

„Pričamo o ženi koja je došla sa druge hemisfere. Ne iz Evrope. Nije to neka zemlja Skandinavije, pa da nam bude potpuno drugačije. Pričamo o Africi gde ništa nije slično kao u našoj kulturi, ni kao u Evropi generalno – a kamoli Balkan, a kamoli Braničevski okrug. Naledi je vrlo ozbiljno shvatila našu religiju. Krstila se bez ikakvog pritiska. To je bio moj savet, ali ona je to poželela. Naledi je neko ko u našoj kući sprema i slavu i slavski kolač i česnicu za Božić”, kaže Bojan. 

Kako kaže Naledi, u početku su joj svi običaju bili vrlo neobični. 

„Kada sam prvi put ušla u crkvu, sve je bilo lepo, ali ja nikada nisam videla to da se ljudi krste i ljube ikonu. Puno stvari mi je bilo neobično. Npr. kada izađe mesec i onda treba da poželiš neku želju, na Bogojavljanje i tako. Ali sve je počelo od crkve”, navodi naša sagovornica.

Prvo sprsko jelo koje je naučila da sprema bila je musaka.

„Cela Bojanova porodica mnogo voli da kuva. Kada sam došla kod svekrve da naučim da kuvam, ona me je u jednom danu naučila možda tri vrste musake. Ona je pravila musaku od mesa, musaku od sira, musaku od tikvice… Svaku musaku koja postoji”, kaže Naledi. 

Njihovo venčanje bilo je afričko.

„Ja sam toliko srećan što sam kao Požarevljanin prisustvuovao jednom afričkom venčanju, a da je to još i moje venčanje”, kaže Bojan.

Razlika u kulturi, kako kaže, ogleda se u tome što su u Africi rasterećeni onih stvari kojima su ljudi u Srbiji preopterećeni. 

„Recimo, oni ne idu u goste da gledaju da li negde ima prašine i da li je nešto sređeno, spakovano ili nije, ili da li negde ima hrane, piće i tako dalje. Oni idu da vide ljude, da sede sa ljudima i da pričaju. To je ono što im je bitno. Pre par dana smo bili na jednom ručku. Ta naša potreba da ugostimo nekada ode u smaranje, pa se pretera. Moraš da probaš ovo, moraš ono i tako dalje. Naledi to uplaši. Ako moram nešto da uzmem, iako je i jednom i drugi put rekla da neće, onda više nikada neće doći jer se oseća pod pritiskom”, objašnjava Bojan. 

Naledi dodaje da, kada kod njih neko dolazi, i ne spremaju ništa, već, ako je neko gladan, spremaju zajedno.

„Kad dođeš kod mene, ponesi svoj roštilj, pa ćemo zajedno peći. Onda i ja donesem neku salatu ili bilo šta, pa onda zajedno pravimo. Kod nas je najbitnije da budemo zajedno u svemu. Nije potrebno ništa. Ni pokloni. Oni kod nas znače kupovinu čoveka, prijateljstva”, objašnjava Naledi.

Veliko poštovanje među porodicama

I njihove porodice su lepo prihvatile ovaj brak, tako da porodice jedno drugog doživljavaju kao svoje.

„Naledinu porodicu doživljavam apsolutno od prvog dana kao svoju. Čak imam bolju komunikaciju sa njima od nje same. Više volim da pričam sa njima. Mama Afrika kako je ja zovem, moja tašta, jeste jedna fenomenalna, opuštena žena. Naledi ima dosta sestara i jednog brata. Samo je on bio kod nas. Čak je i bio u Požarevcu. Njene sestre su kao moje sestre. Kada odem u tu kuću, ja krećem da pravim razmeštaj, proveravam da li je sve u redu, da li nešto treba da se popravi, idem u nabavku i tako dalje. To je moja kuća. A to nam načelno i jeste plan za budućnost – da neko vreme provedemo tamo. 

Isto se oseća i Naledi.

„Moja svekrva i svekar su divni ljudi. Poštujemo se i šalimo. Nikad nisam imala taj pritisak od njih da treba nešto da radim, ali sve su mi pokazali. Imam slobodu da budem ja, i to je meni jako lepo. To poštovanje među nama je stvarno veliko. Volimo se mnogo”, kaže ona.

Da li je u multinacionalnom braku potrebno više tolerancije?

Bojan Repaja smatra da je u multinacionalnom braku potrebno više tolerancije i razumevanja.

„Ukoliko je brak između ljudi koji su, da kažemo, sličnog gena, tj. istog porekla ili iste zemlje, istog jezika, to se podrazumeva. Kada si u braku sa nekim čiji jezik nije isti kao tvoj, običaji nisu isti kao tvoji, muzika nije ista kao tvoja, ja mislim da je, konkretno u ovom slučaju, njoj potrebno mnogo više tolerancije nego nekoj ženi iz Srbije. Ona je došla ovde zbog mene, negde i zbog sebe, naravno, da bi bila srećna sa mnom”, kaže on.

Kao najveći uspeh svog braka ističu prevazilaženje prepreka, razumevanje i stvaranje porodice.

„Mislim da je uspeh to što smo prevazišli sve prepreke, što smo se izborili da održimo jedan drugog sa istom količinom ljubavi na jedan zreliji način, što smo napravili porodicu i kuću zajedno, što u ovom momentu živimo na dva različita mesta sporadično. Iza svega toga stoji ljubav. Da je bilo malo manje ljubavi, ne bismo uspeli dovde da dođemo, jer je bilo puno prepreka”, zaključuje Bojan Repaja.

Projekat "Multi-kulti supermarket", koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da istraži i istakne bogatstvo kulturne raznolikosti Grada Požarevca i Opštine Kostolac, grada sa viševekovnim korenima i savremenim izazovima multietničkog suživota. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.