Žene na čelu javnih ustanova i škola, ali ih u izvršnoj vlasti u gradu nema

Jedna oblast u kojoj je Srbija zabeležila uspeh jeste obrazovanje. Zemlja je napravila velike korake u smanjivanju rodnog jaza u obrazovanju, sa skoro jednakim brojem devojčica i dečaka upisanih u osnovne i srednje škole. Ovo je utrlo put ženama da uđu u širi spektar karijera i profesionalnih oblasti. Međutim, i dalje postoje značajni dispariteti u radnoj snazi.

Žene u Srbiji su često manje plaćene od svojih muških kolega za obavljanje istog posla, a nedovoljno su zastupljene na rukovodećim pozicijama. Ovo je dovelo do poziva za veću podršku ženama na radnom mestu, uključujući inicijative za promovisanje rodne raznolikosti u zapošljavanju i razvoju liderstva.

Pored toga, Srbija se još uvek bori sa pitanjima rodno zasnovanog nasilja. Uprkos zakonima i politikama koje imaju za cilj zaštitu žena i promovisanje rodne ravnopravnosti, mnoge žene u zemlji i dalje se suočavaju sa nasiljem i zlostavljanjem od strane svojih partnera. Ovo je složeno pitanje koje zahteva višestrani pristup, uključujući podršku žrtvama, edukaciju i kampanje podizanja svesti, kao i strožiju primenu postojećih zakona.

Zakon o ravnopravnosti polova

Narodna Skupština Republike Srbije usvojila je 2009. godine Zakon o ravnopravnosti polova koji podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog sektora, koji je u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.

U ovom zakonu se diskriminacija definiše kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući priznanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj ili nekoj drugoj oblasti.

Pored zakona, veliki uticaj na društvo imaju i mediji u kojima se dosta govori i piše o ravnopravnosti polova i diskriminaciji, prvenstveno žena,. Takođe, postoje i žene koje su na visokim javnim funkcijama, ali ni takav vid borbe nije dovoljno uticajan na društvo u Srbiji, koje još uvek živi u okruženju okorelog patrijarhata i potlačenih žena.

Položaj višestruko marginalizovanih žena – Romkinja, žena sa invaliditetom, seoskih, siromašnih, starijih, izbeglih i raseljenih, smeštenih u institucije, žrtava svih oblika rodnog nasilja, kao i brojnih drugih, izrazito je nepovoljan. Čini se da je najlakše usvojiti dobre zakone, ali je u Srbiji i to „nemoguća misija“. Izmene i dopune Zakona o zabrani dsikriminacije pokušane su bez javne rasprave.

Iako se govori o prisutnosti žena u javnom i poslovnom životu, one ipak zauzimaju minimalni procenat na ukupnom polju.

U Požarevcu više žena na mestima direktora škola, ali ih zato u Gradskom veću nema

U trenutnom sazivu požarevačke Skupštine od 68 odbornika, 29 su žene, što čini 42 odsto. Na mestu zamenika predsednika Skupštine grada i sekretara Skupštine su žene, ali nasuprot tome, nijedne žene nema među članovima Gradskog veća.

Na mestu načelnika Gradske uprave u Požarevcu je muškarac, dok je odnedavno na mestu njegovog zamenika Ana Tišma, koja je pre ove funkcije bila načelnica uprave Gradske opštine Kostolac.

Slična situacija je i u javnim preduzećima, gde je samo na čelu jednog žena, Marija Papović, direktorka Javnog komunalnog preduzeća „Parking servis”.

Međutim, možda da bi se stvorio bar privid ravnopravnosti, ženama se “daju” direktorska mesta u prosveti i ustanovama kulture, sektorima u kojima ima neuporedivo manje novca i ljudstva. Tako su na čelu 8 od 12 ustanova u Požarevcu direktorke, a žene su takođe u većini kada se govori o rukovodstvu osnovnih i srednjih škola na teritoriji Grada Požarevca – 8 od 15 škola na svom čelu ima direktorke.

Nela Aleksić, direktorka Tehničke škole “Nikola Tesla” u Kostolcu navodi da rad u školi, naročito na mestu direktorke škole koju pohađa 133 učenica i 555 učenika, predstavlja pre svega zadovoljstvo, a onda i izazov.

“Кako sam i ja bila učenik ove škole, to za mene uopšte nije novina i smatram da je apsolutno isto biti direktor škole, bez obzira da li tu školu pohađa više učenika ili učenica. Izazov je biti na čelu škole koja se izdvaja, a to ujedno predstavlja i moje zadovoljsto i pre svega uspeh škole, po tome što sva zanimanja za koja školujemo učenike u potpunosti odgovaraju privredi našeg okruženja, što i pokazuje činjenica da nakon završetka školovanja naši učenici vrlo brzo pronalaze zaposlenje u Elektroprivredu Srbije, odnosno u Ogranku TE-КO Кostolac”, navodi direktorka.

Prednost kada sa saradnicima radite kao tim

Aleksić dodaje da u školi radi već 23 godine, a da je iskustvo potrebno za obavljanje ove funkcije stekla pre svega kroz rad na mestu predsednika stručnog veća na području elektrotehnike, gde je provela 13 godina.

“Od kada sam došla na mesto direktorke škole sa kolegama imam odličnu saradnju. Radimo zajedno kao jedan veliki tim, uz uzajamno uvažavanje svačijih predloga i sugestija. Rad se zasniva i na konsultacijama sa učenicima, a sve sa ciljem da školu predstavimo što bolje i uspešnije. Činjenica je da od osnivanja škole, ja jesam prvi direktor sa područja rada elektotehnike i prva žena od 1961. godine kada je u školskoj direktorka bila Dušanka Stanić, diplomirani ekonomista”.

Podrška porodice neophodna da bi se sve obaveze organizovale i završile na vreme

“Kao što sam i na početku rekla, biti direktor škole je samo po sebi izazov, ali ukoliko imate podršku najvažnijih ljudi iza sebe, a to je pre svega porodica, a onda i saradnju sa čitavim timom oko sebe, onda je lakše uskladiti sve obaveze tokom dana, potrebna je samo dobra organizacija”, zaključuje naša sagovornica.

Manje žena na direktorskim mestima ne znači da su one manje uspešne i vredne

“To što ima manje direktora koji su ženskog pola u odnosu na muškarce, ne znači da smo mi manje vredne, dobre i uporne, nego je jednostavno kod nas još uvek uvreženo mišljenje, da su žene te koje treba i da rade, ali i da brinu o porodici i o deci, a da ujedno budu podjenako dobre i na svom rukovodećem mestu. Mislim da se poslednjih godina dosta toga menja i da vlast razmišlja u tom pravcu da treba i ženama dati priliku se dokažu, jer ukoliko se setimo fiziologije i hormonskog statusa žena, moramo da kažemo da su žene i fiziološki spremnije za brojne aktivnosti“, navodi Ana Jovanović, direktorka Zavoda za javno zdravlje.

Prema njenim rečima žena je ta koja nosi trunoću i rađa, koja je u kući i uglavnom angažovana u porodičnim aktivnostima, ona koja treba da bude i na ulici dama i na poslu da da maksimum, kao i da bude sposobna za brojne aktivnosti.

„Sve to ukazuje da je ženama teže na rukovodećim mestima. Iz tog razloga kažem da je još uvek takvo stanje da su ipak muškarci na vodećim pozicijama, jer se drugačije organizuju u životu. Ono što je dobro je da se i naši stilovi života menjaju, a žena postaje takva da počinje da brine više o zdravijim stilovima života koji utiču na to da postane snažnija, zdravija, otpornija na sve društvene aktivnosti, društvene novine i događaje i može da se izbori kako fizički tako i mentalno. Sve će to dobro doneti ustanovi gde se žena nalazi kao rukovodilac, ali i porodici“.

Prema rečima direktorke ZZJZ, rukovodeća funkcija je, kao i ostali poslovi, u početku najteža, ali i zahtevnija i odgovornija, jer zahteva jednu vrlo veliku obazrivost i predanost tom poslu.

„Kada stupite na mesto rukovodioca imate veliki strah, iako sam i ja u ovoj ustanovi bila dugo godina i načelnik i pomoćnik, kada sam postala direktorka postojala je određena doza straha. Učite kao i svaki drugi posao, ali vremenom bez obzira da li ste žena ili muškarac, iskustvo čini svoje i dobijate na sigurnosti i pouzdanosti. U svakoj ustanovi javljaju se različiti problemi, ali uz dobre međuljudske odnose i timski rad, čak i kada pogrešite, na kraju se dolazi do dobrih rezultata“, zaključila je Jovanović.

Iako je zemlja postigla značajan napredak u promovisanju jednakih prava za žene i muškarce, neophodno je preduzimanje još koraka kako bi se u potpunosti postigla rodna ravnopravnost. To će zahtevati kontinuirane napore vlade, civilnog društva i pojedinaca da stvore ravnopravnije i inkluzivnije društvo za sve.

Zbog toga je bitno da žene sa svojim kvalifikacijama budu prisutne u javnom životu i da pokazuju da mogu isto kao i muškarci da obavljaju posao, ako ne i bolje. Ovo je jedan od načina da se ova, često izbegavana tema o jednakosti, iskoreni i na taj način doprinese društvenom razvoju.

Projekat “Žene u fokusu”, podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst ima za cilj da predstavi socijalnu sliku o položaju žena u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj žena u političkom, javnom životu, da ukaže na važnost i značaj obrazovanja i da promoviše, predstavi uspešne i odgovorne poslovne žene. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.