Život žena u ruralnim sredinama: Izazovi, snaga i potreba za udruživanjem

Udruženja žena mogu biti sredstvo koje će im omogućiti da postanu vidljivije, da se bore za svoja prava i unaprede svoje živote.

Izazovi života u ruralnim sredinama

Seoski život donosi svoj niz izazova. Osim fizički zahtevnog rada na poljima i oko domaćinstava, žene se često suočavaju s ograničenim pristupom obrazovanju, zdravstvenim uslugama i ekonomskim mogućnostima. Ponekad su izolovane i od informacija i resursa koji bi im mogli pomoći da unaprede svoje živote.

Uz to, tradicionalne vrednosti i očekivanja često im nameću uloge koje mogu ograničiti njihove ambicije. Očekuje se da se posvete porodici i domaćinstvu, dok njihove lične težnje i želje ostaju u senci.

Udruženja žena kao alat za promenu

Jedan od načina da se žene u ruralnim sredinama osnaže je kroz formiranje ili pridruživanje udruženjima žena. Ova udruženja pružaju platformu za umrežavanje, razmenu iskustava i resursa, ali i za kolektivnu borbu za prava i potrebe žena.

Udruženja često organizuju radionice i obuke o preduzetništvu, poljoprivredi i rukotvorinama. Time žene mogu sticati veštine koje im omogućavaju da započnu sopstveni biznis ili unaprede postojeće. Kroz udruženja, žene mogu pristupiti raznim obukama, od informatičkih veština do upravljanja domaćinstvima. Takođe, udruženja mogu biti most ka obrazovnim institucijama i stipendijama. Udružene, žene mogu kolektivno lobirati kod lokalnih i nacionalnih vlasti za bolju infrastrukturu, pristup zdravstvenim uslugama i obrazovanju ili za prava žena uopšte. Udruženja pružaju ženama prostor gde mogu deliti svoje priče, iskustva i izazove, pružajući jedna drugoj emocionalnu i psihološku podršku.

Manifestacija „Zlatne ruke Srbije“ kao doprinos angažovanju žena i njihovom udruživanju

U prilog informaciji da se sve više žena u ruralnim sredinama osniva udruženja i okuplja se kako bi postale vidljive i svoj talenat iskoristile na najbolji mogući način, prethodnog vikenda u Požarevcu je u organizaciji Udruženja žena AFŽ iz Kličevca realizovana manifestacija „Zlatne ruke Srbije“.

Prema rečima predsednice ovog Udruženja Ivane Marjanović, ideja je da ova manifestacija preraste u tradicionalnu i bude organizovana svake naredne godine.

„Nekada žene na selu nisu imale jednake mogućnosti, kao i žene koje žive ugradu, dok je danas situacija drugačija i prilike su se izjednačile. Zahvaljujući udruženjima žene su se pokrenule i postale vidljive. Svoje talente su ispoljile preko udruženja, a to im omogućava i da zarade, mada se zarađeni novac koristi za potrebe udruženja i za materijal za njihove ručne radove. Mi imamo ručne radove, tradicionalnu hranu, zimnicu. Veliku podršku i zahvalnost dugujemo našim muževima jer da nemamo njihovu podršku ne bismo mogle sve ovo da ostvarimo, oni su svaki put sa nama, sve u zavisnosti od obaveza koje imaju, ali bez njih ništa ne bismo mogle“, zaključila je Marjanović.

Slađana Spasić iz Udruženja žena Živičanke, navodi da iako njihovo udruženje postoji tek godinu dana, mogu da se pohvale brojnim uspesima.

„Ima nas 14 i dopunjujemo se naizmenično, budući da je većina u radnom odnosu, ali pored toga smo aktivne i u udruženju. Trajemo nekih godinu dana, a podršku nam pruža i muški deo porodica pre svega muževi, ali za ovih godinu dana imamo dosta pehara koji su potvrda našeg rada i mislim da predstavljaju veliki uspeh za ovako mlado udruženje“, navela je ona.

Na takmičenju izađi mi na teglu osvojile su prvo mesto u pravljenju ajvara, dok su u Beogradu zauzele treće mesto.

„Mislim da uspeh ne zavisi od toga gde žena živi, već je do do nje samo, koliko želi da bude kreativna, da se druži i čuva svoju tradiciju, koja se na selu mnogo više održala. Udruženja su dosta pomogla ženama da se pokrenu sa te neke mrtve tačke. Nebitno je da li je selo u pitanju ili grad, jer je to do žena i njihove volje i želje da se pokrenu i urade nešto kako za sebe tako i za druge“, rekla je Stević.

U poslednje dve godine u ruralnim sredinama na teritoriji okruga utrostručen je broj udruženja žena, što je umnogome doprinelo da se poboljša položaj žena na selu, čime je promenjena i percepcija o njihovom doprinosu društvu.

Društvo počinje da priznaje i ceni njihov rad, podstiče njihovo obrazovanje i omogućava im bolji pristup resursima. Organizacije civilnog društva, zajedno sa lokalnim vlastima, mogu da igraju ključnu ulogu u ovom procesu, pružajući obuke, resurse i podršku seoskim ženama.

„Udruženja su mnogo pomogla ženama naročito u poslednje tri godine kada se utrostručio broj udruženja, što je izuzetno da one pokažu svoje umeće, jer kada se ono što radimo u udruženjima plasira, kada to masa naroda vidi to je veoma pozitivno iskustvo. Onaj ko pokreće žene u ruralnim sredinama bilo to kroz udruženja ili na neki drugio način mora da ima mnogo strpljenja i snage, kako bi im omogićio da svo svoje umeće pokažu“, naglašava Jadranka Svetozarević iz Kola srpskih sestara.

Žene sa sela suočavaju se sa mnogim problemima, od kojih se izdvaja neplaćen rad u domaćinstvu, jer one provode preko 21 odsto svog vremena u neplaćenim kućnim poslovima. Mnoge od njih nemaju ni zdravstveno niti penziono osiguranje, dok svega 18 odsto žena koje žive na selu ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo, ukazala je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković na završnoj konferenciji održanoj na Međunarodni dan žena sa sela, sumirajući rezultate trogodišnjeg projekta „Unapređenje položaja žena i devojčica u ruralnim oblastima“ koju je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sprovodio u saradnji sa Agencijom UN za rodnu ravnopravnost UN Women i uz podršku ambasade Norveške u Beogradu u okviru inicijative „Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji“.

Janković je rekla da je urađeno mnogo tokom trogodišnjeg projekta „Unapređenje položaja žena i devojčica u ruralnim oblastima“. Pružena je konkretna i posredna podrška za 338 žena sa sela da pokrenu ili unaprede poslovanje u oblasti poljoprivredne proizvodnje, nabavljena im je oprema (plastenici, košnice, muzilice, prese za voće, sušač polena, drobilice…), a oko 150 žena učestvovalo je u treninzima i okruglim stolovima na kojima su stekle znanja važna za prepoznavanje diskriminacije, ali i znanja za unapređenje poljoprivredne proizvodnje, komunikacije i korišćenja novih tehnologija u cilju boljeg plasmana svojih proizvoda, digitalnih veština, pisanja projekata… Više od 20 žena bilo je u studijskim posetama Sloveniji, Austriji, Hrvatskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj gde su kroz primere dobre prakse stekle dodatne veštine i znanja za pokretanje različitih poljoprivrednih poslova. Takođe, kroz ovaj projekat ojačani su kapaciteti 33 udruženja, među kojima su i ona koja su tek započela svoj rad, a koja se bave unapređenjem položaja žena i devojčica u selu, i pružena podrška za njihovo međusobno umrežavanje.

Da bi se poboljšao položaj žena na selu, neophodno je menjati percepciju o njihovom doprinosu društvu. Treba priznati i ceniti njihov rad, podsticati njihovo obrazovanje i omogućiti im bolji pristup resursima. Organizacije civilnog društva, zajedno sa lokalnim vlastima, mogu da igraju ključnu ulogu u ovom procesu, pružajući obuke, resurse i podršku seoskim ženama.

Žene u ruralnim sredinama suočavaju se sa nizom izazova, ali njihova snaga i odlučnost su neosporni. Udruženja žena mogu biti ključni instrument za njihovo osnaživanje, omogućavajući im da postanu vidljivije, zastupaju svoje interese i unaprede svoje živote. Ujedinjene, mogu postići mnogo više i osigurati bolju budućnost za sebe, svoje porodice i zajednice.