Na evidenciji NSZ u Požarevcu najviše žena sa završenom osnovnom školom

Kako iz filijale Požarevac za Boom93 navode, u ovaj broj nezaposlenih žena ulaze i one koje trenutno traže promenu zaposlenja.

Na evidenciji najviše žena bez stručne spreme

Ono što je primetno kada se pogleda stručna sprema žena koje su na birou, to je da najveći procenat čine žene koje imaju završenu osnovnu školu, međutim kako iz filijale Požarevac naglašavaju, one najmanje čekaju na zaposlenje.

„Prema evidenciji NSZ Filijale Požarevac u periodu od početka godine do septembra, najviše je zaposleno žena sa niskim kvalifikacijama i sa srednjom školskom spremom“, navode.

Trenutno se na evidenciji ove službe u Požarevcu, bez kvalifikacija nalazi 1.886 žena, sa srednjim nivoom obrazovanja je 1.592, dok se sa višim i visokim nivoom obrazovanja na evidenciji nalazi 409 žena.

Najviše pravnica, ekonomista i žena trgovaca čeka na posao

Kada je reč o ženama sa srednjim i visokim obrazovanjem koje su nezaposlene i nalaze se na birou, najviše je onih koje su završile ekonomiju i prava, kao i onih koje bi sa završenom srednjom školom mogle da rade u administraciji.

„Pored njih primetan je i veći broj žena koje su završile srednju školu smer trgovac, ugostiteljstvo i turizam, kao i onih sa završenom Poljoprivrednom školom, međutim, u poslednje vreme nekako najlakše do posla dolaze žene bez kvalifikacija, koje se najčešće zapošljavaju na poslovima čišćenja i higijene“, navode iz NSZ.

Sonja Mirić Mladenović, direktorka Nacionalne službe zapošljavanja filijala Požarevac u ranijoj izjavi za Boom93 je objasnila da kada je u pitanju položaj žena na tržištu rada u Braničevskom okrugu i Požarevcu, on u velikoj meri zavisi od stepena obrazovanja.

Subvencije za samozapošljavanje

U okviru aktivne politike zapošljavanja nacionalna služba pomaže kod osnaživanja svih lica a posebno žena da same osnuju svoje preduzeće i pokrenu biznis. Podsticanje razvoja preduzetništva, ogleda se i u pružaju stručne podrške nezaposlenima i viškovima zaposlenih koji žele da započnu sopstveni posao, kao i početnicima u poslu, a u cilju održanja dobre poslovne ideje. Aktivne mere politike zapošljavanja se uglavnom odnose na lica iz kategorije teže zapošljiivih. Jedna od kategorija teže zapošljivih lica su i žene naglašava Mirić Mladenović.

„Program samozapošljavanja podrazumeva da lica koja su zainteresovana za pokretanje sopstvenog posla posle intruktivne obuke koju prođu kod Nacionalne službe koja je dvodnevna mogu da konkurišu za sredstva koja nudi Nacionalna služba za pokretanje sopstvenog posla. Finansiraju se od strane nacionalne službe već dugi niz godina proizvodne i  uslužne delatnosti. Pretežno registrovane delatnosti od  strane ženske populacije su iz  oblasti  proizvodnje proizvoda od keramike, proizvodnja torti i kolača, proizvodnja peciva i proizvodnja od brašna. Što se tiče uslužnih delatnosti tu je nešto više žena koje otvaraju frizerke salone i pružaju druge kozmetičke usluge, Nekoliko njih se opredelilo i za oblast  ugostiteljstva,  zatim je popularno krojenje i šivenje, kao i  intelektualne i zdravstvene usluge“, kaže Mirić Mladenović.

Podrška porodice, lokalne zajednice i institucija

Da bi jedna žena mogla da se posveti preduzetništvu tj privatnom poslu izuzetno joj je potrebna podrška prvenstveno sopstvene porodice a nakon toga i  zajednice u kojoj živi. U pitanju su i poslovi koje žena radi u kući oko dece i porodice. Žena je okrenuta i odgajanju deteta od samog rođenja i a na nju često pada i teret obaveza kada deca krenu u školu. Mirić Mladenović zaključuje da bi žena mogla da se bavi bilo kakvim privatnim poslom neophodna je podrška prvenstveno porodice a potom i zajednice u kojoj živi.  To je glavni preduslov,jaka podrška čitave zajednice  da bi žena  mogla adekvatno  i kvalitetno da se bavi privatnim preduzetništvom. Inače vrlo brzo odustaju ili uopšte ne ulaze u posao ili odustaju na početku od svoje biznis ideje i ne ulaze u postupak otvaranja privatnih poslova.

„Kada naši savetnici razgovaraju sa ženama koje bi da  pokrenu sopstveni posao dolazimo do jednog zaključka a to je da  je neohodna mnogo veća podrška zajednice, ali je neopodna mnogo veća podrška i porodice, da bi žene pokrenule sopstveni posao. Biti preduzetnik ne znači posao od 8 do 16 ili od 7 do 15h”.

Mirić Mladenović zaključuje da bi žena mogla da se bavi bilo kakvim privatnim poslom neophodna je podrška prvenstveno porodice a potom i zajednice u kojoj živi. To je glavni preduslov, jaka podrška čitave zajednice  da bi žena  mogla adekvatno  i kvalitetno da se bavi privatnim preduzetništvom. Inače vrlo brzo odustaju ili uopšte ne ulaze u posao ili odustaju na početku od svoje biznis ideje i ne ulaze u postupak otvaranja privatnih poslova.