Žene kroz aktivizam stiču samopouzdanje i iskustvo i uče da se izbore za svoje vreme

Mišljenja su najčešće podeljena, pa ćete od onih koji se bave volontiranjem čuti da ovakav vid angažovanja donosi višestruku korist, jer pored dobrobiti koju oseti osoba kojoj pomažete, pomaganje drugima za volontere predstavlja nemerljivo zadovoljstvo, koje ne može da se plati novcem. Na drugoj strani su oni, koji volontiranje smatraju gubljenjem vremena, jer za svoje angažovanje nisu adekvatno plaćeni.

Međutim, kada se spomenu volontiranje i pokretanje inicijativa, obično se ovi pojmovi vezuju za žene. Zbog čega je to tako i zašto su žene te koje se najčešće uključuju u volonterski rad? Često se može čuti, da su upravo žene te koje pokreću određene inicijative i akcije, ali i da se one upuštaju u to, jer imaju više slobodnog vremena.

Projekat gerontodomaćica koji sprovodi Crveni krst Požarevac finansira grad Požarevac, a starim licima koja iskažu potrebu za ovakvim vidom pomoći u kući uz odobrenje Centra za socijalni rad, na raspilaganju je 15 gerontodomaćica.

Prema rečima Jelene Rašić, sekretara Crvenog krsta, Požarevac trenutno imaju 76 korisnika, kojima pomažu u kući.

“Do 105 korisnika su naši kapaciteti, a budući da ih imamo manje, trenutno nema ni liste čekanja. Pravo na ovu uslugu nemaju samo socijalno ugroženi građani, već svi, dok Centar za socijalni rad donosi rešenje. One su tu da pruže pomoć u nabavci hrane, sređivanju prostora u kom korisnici žive, kao i pri nabavci lekova i plaćanju računa. To je, u stvari, pomoć u kući za stara lica i osobe sa invaliditetom”, navela je Rašić.

Dragana Živković je nakon gubitka posla u nekadašnjem MIP-u počela da radi kao negovateljica starih kojima je takva pomoć bila neophodna. Ovaj posao počela je da radi upravo zbog činjenice da je ostala bez mesečnih primanja. Dragana je postala gerontodomaćica zahvaljujući projektu Crvenog krsta u Požarevcu.

Već 14 godina ona je osoba koju mnogi stari prvu vide ujutru i koju nakon pomoći koju im u kući pruži isprate uz osmeh i očekivanje narednog dana kada će im opet doći u posetu.

“Posao kao posao ume da bude i lak i težak, ali ima tu lepih stvari, samo treba sa korisnicima biti human, tih, jer niste otišli kod njih zbog sebe već zbog njih samih. Moraš u svakoj situaciji da se snađeš i da bude i tebi i njima lepo, jer mi nismo u ovom poslu samo zbog sebe samih i zbog primanja, već i zbog njih, da njima bude lepo. Naša je nagrada od grada da dobijemo platu i na taj način smo sastavili dva dobra”, navodi Dragana koja je u poslu gerontodomaćice već 14 godina.

Pružanje pomoći starim licima često nije nimalo lak posao, a kako dodaje naša sagovornica, ima dana kada vas stigne umor, ali izdrži se.

“Ima dana kada ste premoreni, kad dođe petak, kraj naporne nedelje, a vi ste pre toga sredili, usisali kuću, zatim bili u nabavci, skuvali neki topli obrok, ali to se izdrži. Korisnicima to znači, a vi ste sigurni da je sav posao završen”.

Trenutno je njih 15 gerontodomaćica, koje imaju korisnike ne samo u gradu, već i u seoskim naseljima poput Zabele, Ćirikovca, Trnjana.

“Svaka od nas ima svoje korisnike od troje do njih 6 ili 7, a svaki korisnik se obilazi dva puta u toku nedelje. Imamo svoja zaduženja, prema programu se dva puta godišnje peru zavese i prozori, održavanje njihove lične higijene i prostora u kom oni žive, plaćanje računa, topli obroci, sve to ide polako, kada se uhodate. Ali ono što je najvažnije, morate sa korisnicima da uspostavite određenu vrstu odnosa, kako bi imali povrenje u vas u svakom trenutku. Kada oni steknu poverenje – najmanji je problem da se njihove potrebe zadovolje i tada nema nikakvih problema”.

Starim ljudima potrebna topla reč i da ima ko da ih sasluša

Dragana naglašava da korisnici pomoći u kući uglavnom imaju svoju decu i unuke. Oni ih obilaze i često donose hranu, ali kako dodaje ipak je odnos koji ovi stari ljudi izgrade sa gerontodomaćicama nešto posebno.

“Oni često nemaju vremena ni da se ispričaju sa svojom decom, već se često poveravaju nama. Bez obzira što ih njihova deca obilaze, u nama imaju određenu sigurnost, što i oni sami potvrđuju. Naravno ima i napornih, ali to sve slegne polako, ne možete suditi o nekome dok ga ne upoznate i neko vreme ne provedete sa tom osobom. To su stariji ljudi, plaše se i potrebno je stvoriti uzajamno poverenje kako bi sve moglo da funkcioniše po planu”.

Zadovoljni korisnici, motivacija za svaku narednu posetu

“Petkom kada parkiram auto i zaključim putni nalog, a u međuvremenu nemam žalbu nekog od korisnika, meni je lepa cela nedelja. To mi je motivacija. Što kažu korisnici, ti si nam prozor u svet. Kad dođemo oni od nas čuju šta ima novo u gradu, šta se dešava. Mnogi od njih nisu ni znali, recimo, da je nedavno rađeno čišćenje vodovodnih cevi i da voda nije bila za piće. Ali zato smo mi tu da im prenesemo takve informacije, pomognemo im u svakodnevnim poslovima u kući i saslušamo ih”, zaključuje Živković.

Obuka tkanja i šivenja za pripadnice marginalizovanih grupa

U okviru projekta „Razvoj romskog preduzetništva u funkciji održivog zapošljavanja Roma i Romkinja“, u septembru je održana još jedna obuka za izradu proizvoda ručnom izradom. Projekat se sprovodi u okviru šireg Programa nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovnih grupa u Srbiji“, komponenta Inicijativa za inkluziju faza 3, koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Ova obuka je i poslednja u nizu koja je organizovana u toku ove godine, a ima za cilj unapređenje položaja pripadnika teško zapošljivih grupa na tržištu rada. Obuku pohađa deset Romkinja sa ciljem da steknu veštine sa kojima mogu da imaju sopstvenu proizvodnju i zaradu kroz rad od kuće.

Trening obuhvata veštine tkanja, pletenja, veza, štrikanja. Program obuke uključuje i poznavanje materijala, posebno u pogledu pogodnosti i obradivosti, poznavanje tehnika obrade, pričvršćivanja i završne obrade materijala – tradicionalnih i modernih i poznavanje srodnih zanata, posebno na mestima spajanja ili preklapanja.

Na ovaj način deset Romkinja steći će veštine koje bi mogle da im pomognu pri nalaženju zaposlenja sa otvorenom mogućnošću udruživanja kroz zadrugu ili osnivanja socijalnog preduzeća. Obuku sprovode članice Kola srpskih sestara „Bosiljka Bosa Pavlović” iz Požarevca, kao autentično dobrotvorno, kulturno – prosvetno i tradicionalno udruženje žena.

Projekat podrazumeva unapređenje položaja marginalizovanih grupa i nacionalnih manjina na tržištu rada kroz pomoć u pokretanju sopstvenog posla, zapošljavanju, organizovanju stručnih kurseva i obuka po ličnom izboru, kao i u oblasti starih zanata.

Kada žena podržava ženu, neverovatne stvari se dešavaju

Žene kroz aktivizam stiču samopouzdanje i iskustvo, razmenjuju informacije i nauče da se bore za svoje vreme. Na taj način razbijaju se stereotipi da je ženi mesto kod kuće.

Javna sfera ne sme biti zatvorena za žene. Društvo jednakih mogućnosti ili rodna ravnopravnost podrazumevaju jednake šanse za žene i muškarce.

Na kraju ne treba zaboraviti da ako želimo da postignemo rodnu ravnopravnost moramo biti solidarne, jer “iza svake uspešne žene stoji pleme uspešnih žena koje je podržavaju”.

Projekat “Žene u fokusu”, podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst ima za cilj da predstavi socijalnu sliku o položaju žena u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj žena u političkom, javnom životu, da ukaže na važnost i značaj obrazovanja i da promoviše, predstavi uspešne i odgovorne poslovne žene. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.