Požarevljanka u svetu nauke: Uspeh u nauci podrazumeva veliki trud i rad

„Institut na kome trenutno radim je privatni, neprofitni, interdisciplinarni i internacionalni naučni institut osnovan od strane profesora Miroslava Radmana. Trenutno radimo na istraživanju starenja na molekularnom i ćelijskom nivou. Na molekularnom nivou istražujemo oksidativno oštećenje proteina kao potencijalni koren svih promena koje se dešavaju sa starenjem. Na ćelijskom nivou istražujemo uticaj zdravih ćelija u tkivu na opstanak ćelija koje su oštećene na način koji imitira starenje. Cilj nam je da naša otkrića doprinesu borbi za zdravu dugovečnost, odnosno za usporavanje starenja i odlaganje pojave bolesti povezanih sa starenjem kao što su rak i razne degenerativne bolesti. Za svoj rad dobijam Marie-Curie individualnu stipendiju, a podržavaju nas još i naš institut, Hrvatska zaklada za znanost, Centar izvrsnosti STIM na splitskom Univerzitetu i kompanija NAOS“, počinje svoju priču za naš medij Katarina.

Katarina je studije i diplomsko istraživanje završila u Srbiji, ali nikada nije bila zaposlena u rodnoj zemlji. Kako navodi, nakon doktorata je razmišljala o povratku u Srbiju, međutim, obeshrabrila ju je činjenica da joj nemačka doktorska diploma nije bila priznata u Srbiji, a proces nostrifikacije je bio predug, prenaporan i preskup.

„Deluje mi da je u Srbiji život naučnika uljuljkan i relativno siguran, jer ljudi rano dobijaju stalna radna mesta, što je na zapadu jako teško ostvariti. Posle doktorata u Nemačkoj razmišljala sam o povratku u Srbiju, ali sam nakon saznanja da je proces nostrifikacije diplome predug, ipak otišla u Švajcarsku, a kasnije i u Ameriku gde su mi diplomu priznali bez ikakvih komplikacija“.

U zapadnim zemljama, gde je radila, u naučna istraživanja se ulaže mnogo više resursa, a prema njenim rečima, na državnom nivou nauka se više vrednuje nego kod nas. Projekti su ambiciozniji i riskantniji, što je velika stimulacija za naučnike. Osim toga, kako dodaje Trajković, ove zemlje pružaju bolje mogućnosti za razvoj karijere, jer najbolji istraživači mogu relativno rano u karijeri da postanu nezavisni, a sistem im takođe dozvoljava mobilnost unutar institucija, gradova i zemalja.

Žene iz Srbije su se dobro snašle u inostranstvu, dobijaju više podrške nego ranije

„Znam mnogo žena iz Srbije koje su se jako dobro snašle u inostranstvu i ne vidim da je ženama teže nego muškarcima. Sada je promovisanje žena u nauci vruća tema, pa žene dobijaju više podrške nego ranije. Uspeh u nauci podrazumeva veliki trud i puno rada, ali i postojanje institucionalne infrastrukture je neophodno radi adekvatnog nagrađivanja naučnika. Zato je možda čak i lakše zaista uspeti u inostranstvu nego u Srbiji, naravno, u zavisnosti od toga šta je za koga uspeh“.

Katarina trenutno radi sa timom od šestoro mlađih istraživača, a kako kaže najveći izazov je inicijalna selekcija ljudi koji treba da imaju dovoljno ambicije, samodiscipline i talenta.

„Kada se jednom uspostave odgovarajući sistem vrednosti, kultura i radna etika u timu, stvari se same po sebi odvijaju u dobrom smeru. Izazov je biti kontinuirano strog prema samom sebi, jer je na rukovodiocu odgovornost da posluži kao primer ostalima i da održi optimizam i motivaciju kad stvari idu nizbrdo.“

Naša naučnica kao prednost svog posla naglašava to što je u pitanju dinamičan rad, a svaki dan izgleda drugačije, jer bavljenje naukom na ovom nivou uključuje više različitih aktivnosti – pisanje projekata i naučnih članaka, organizaciju posla za čitav tim, navigaciju raznih saradnji, eksperimentalni rad, administrativne obaveze, sastanke, predavanja, rad sa ljudima i putovanja.

„Takođe ima dosta vremenske fleksibilnosti. Često mogu sebi da priuštim kasni početak poslovnog dana ili da napravim tri pauze dnevno, ali kad se približe rokovi za predaju projekata, dešava se da po nekoliko dana radim danonoćno“, navodi Trajković.

Ona navodi da je ponekad morala da donosi teške odluke pri izboru tema istraživanja ili laboratorija, ali da joj je u svakom slučaju, karijera koju je odabrala, donela mnogo lične nezavisnosti, značajnu slobodu izbora i opciju da ne pristane na životni stil koji joj ne odgovara.

Ambiciju treba negovati i uvećavati – ne izgubiti se u detaljima, već uvek stremiti ka velikim i značajnim otkrićima. Korisno je naći uzore među velikim naučnicima i za početak odabrati kvalitetnog mentora.

„Mislim da je za mlade bitno da shvate da bavljenje naukom podrazumeva celoživotno učenje i lični razvoj i da su na početku karijere tek “bebe” u naučnom smislu iako su već završili fakultete. Svest o tome koliko u stvari malo znaju i mogu u tom trenutku je dobar početak i motivacija da dalje rastu i usvajaju nova znanja i iskustva“, zaključuje naša sagovornica.

Dostignuća žena u nauci su često na izuzetno visokom nivou i globalno priznata, a društvo treba to uvek da prepozna i da se na svaki mogući način pruži sistemska podrška uključivanju još većeg broja žena i devojaka u naučno-istraživački rad.

U Srbiji i dalje muškarci čine većinu diplomiranih studenata tehnike, inženjerstva, matematike i informatike, dok se žene opredeljuju za humanističke i društvene nauke. Zato treba uveriti mlade žene da razmišljaju u pravcu studiranja ovih fakulteta, ali i ohrabriti ih da nastave da se bave naukom.

Projekat “Žene u fokusu”, podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst ima za cilj da predstavi socijalnu sliku o položaju žena u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj žena u političkom, javnom životu, da ukaže na važnost i značaj obrazovanja i da promoviše, predstavi uspešne i odgovorne poslovne žene. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.