Lokalni mediji kao most između kultura

Prema njenim rečima, iako lokalne redakcije izveštavaju o manjinskim zajednicama, veći obim i dublje istraživanje moguće je tek kroz projektne aktivnosti, koje omogućavaju sufinansiranje i dodatne resurse, jer lokalne redakcije često nemaju dovoljno ljudi da bi se kontinuirano bavile tim temama.

„Generalno izveštavamo o aktivnostima i temama koje se odnose na nacionalne manjine, ali intenzivnije se bavimo tim temama u okviru projekata. To nam omogućava da kroz istraživanje i sadržaje pokrijemo ono što je u interesu manjina,“ kaže Maksimović.

U poslednjih 12–13 godina fokus je bio na vlaškoj zajednici, ali su paralelno obrađivani i Slovenci, Grci i Romi. Priča o Vlaškoj zajednici posebno je značajna, jer je medijima omogućila da doprinesu standardizaciji jezika i njegovom prenošenju mlađim generacijama.

„Kod Vlaha je bilo ključno jer su imali problem da prenesu jezik. Kroz škole i izborne predmete u osnovnim školama, jezik se sada prenosi, a mi smo pomogli da to bude vidljivo i dostupno,“ objašnjava Maksimović.

Dvojezičnost se primenjivala i kod Slovenaca, jer u Kostolcu postoji značajan broj pripadnika slovenačke zajednice, a lokalna škola slovenačkog jezika omogućila je lakšu realizaciju. Kod Roma se tekstovi objavljuju na srpskom, dok video materijali dolaze i na romskom jeziku, kako bi se osigurala bolja dostupnost informacija i razumevanje. S druge strane, kod Grka sadržaji su bili isključivo na srpskom, jer potomci ove zajednice ne poznaju grčki jezik, a cilj je bio afirmacija istorijskih tragova grčke zajednice u Požarevcu, koji su često zapostavljeni.

Rad na manjinskim jezicima nosi svoje izazove. Kod Vlaha je bilo teško pronaći prevodioce, jer je jezik tek bio standardizovan, dok je kod Roma problem predstavljala raznolikost dijalekata i potreba za pouzdanim saradnicima. Sa Slovencima je situacija bila jednostavnija zbog postojanja škole i obrazovnog sistema koji podržava očuvanje jezika. Maksimović naglašava da je u svakom slučaju ključna saradnja sa Nacionalnim savetima i lokalnim zajednicama.

Mediji, kako ističe direktorka, igraju značajnu ulogu u razbijanju stereotipa i podizanju vidljivosti manjina.

„Doprinosimo informisanju, edukaciji i povezivanju, kako manjinskih zajednica, tako i većinskog stanovništva. Interkulturalni dijalog i upoznavanje različitih kultura ključni su za kvalitetan zajednički život,“ navodi.

Primer uspeha jeste dugogodišnja saradnja sa Vlaškom zajednicom, koja je dovela do institucionalizacije obrazovanja, uvođenja izbornih predmeta i očuvanja kulturnih običaja.

Posebni izazovi pojavljuju se kada se radi o osetljivim temama, kao što su rani brakovi među Romima.

„Ljudi često odstupe od razgovora, posebno kada je reč o ličnim i intimnim okolnostima. Međutim, zahvaljujući poverenju izgrađenom kroz saradnju sa lokalnim udruženjima i romskom kancelarijom, uspevamo da dođemo do sagovornika,“ objašnjava Maksimović. U Kostolcu, kroz rad sa udruženjima kao što su Hrabra žena Kostolca i Romska ženska mreža, moguće je otvoreno razgovarati o problemima i predstaviti ih široj javnosti, a pri tome zaštititi identitet učesnika.

Iako je proces zahtevan, rezultati pokazuju da medijsko izveštavanje može značajno doprineti afirmaciji manjinskih zajednica, približavanju kultura i razbijanju stereotipa.

„Bez medija bi bilo nemoguće realizovati interkulturalni dijalog u javnom prostoru. Naš cilj je da manjine budu vidljive, da se njihove potrebe čuju, ali i da se većinsko stanovništvo bolje upozna sa tim zajednicama. To je obostrani interes i osnova za aktivan suživot i ravnopravnost kultura,“ zaključuje Maksimović.

Novinarka SAT televizije Elena Marjanović više od decenije bavi se temama vezanim za nacionalne manjine, pre svega kroz projekte usmerene na jezik, kulturu i običaje. Kako kaže, još od 2012. godine njen rad obuhvatao je različite segmente života manjinskih zajednica, posebno Vlaha, sa kojima ima najviše iskustva.

„Možda smo ponegde i razbijali tabue, posebno kada je reč o vlaškoj magiji i tradicionalnim verovanjima“, navodi Marjanović.

Dolazak do sagovornika nije uvek bio jednostavan, pre svega zbog jezičke barijere.

„Najteže mi je bilo to što ne govorim vlaški“, ističe. Uprkos tome, najveću podršku imala je od lokalnih dopisnika i kolega.

Iako nije realizovala projektne priče sa Romima, Marjanović je izveštavala o događajima vezanim za ovu zajednicu, pre svega o aktivnostima povodom 8. aprila i programima Romskog edukativnog centra. Kroz različite projekte bavila se i drugim zajednicama, poput one koja je obuhvatila školu grčkog jezika u Osnovnoj školi „Kralj Aleksandar I”.

Govoreći o zastupljenosti manjina u lokalnim medijima, Marjanović smatra da se najveći deo sadržaja i dalje svodi na praćenje događaja, dok su obimnije priče uglavnom deo projektnih aktivnosti. Ipak, dodaje da manjine danas imaju mogućnosti da se same izborе za vidljivost – kroz medije poput radio stanica na vlaškom jeziku u okolnim opštinama.

Projekat "Multi-kulti supermarket", koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da istraži i istakne bogatstvo kulturne raznolikosti Grada Požarevca i Opštine Kostolac, grada sa viševekovnim korenima i savremenim izazovima multietničkog suživota. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.