Kako su Grci oblikovali Požarevac: Tragovi jedne zajednice kroz vekove (FOTO)

Odakle Grci u Požarevcu?

Kako objašnjava, prvi pomen Grka u vezi sa Požarevcom beleži se u vreme Požarevačkog mira. Ipak, doseljavanje Grka  u pravom smislu doseljavanje u Srbiju, pa i u naše krajeve počinje posle oslobođenja od Turaka.

„U vreme kneza Miloša beležimo ne tako brojne, ali pojedinačne slučajeve. Međutim, negde od druge polovine 19. veka u većem broju Grci, uglavnom iz neoslobođenih grčkih teritorija koje su još bile pod turskom vlašću, Epira, to je severozapadni deo Grčke, i Makedonije, uglavnom trbuhom za kruhom, dakle, za boljim životom, dolaze u Srbiju”, kaže Manojlović.

Ističe da je u vreme kneza Miloša, 30. i 40. godina 19. veka, Srbija bila privlačna za sve ljude iz neoslobođenih krajeva, kako iz Makedonije i Epira, tako i sa delova sa Kosova i Bugarske, budući da je Srbija nakon Hatišerifa iz 1830. godine ukinula  feudalizam, te su svi oni koji su dolazili u Srbiju bili slobodni ljudi, za razliku od Turske, ali i drugih susednih zemalja, gde su se još osećali ostaci feudalnih odnosa. Oni koji su dolazili bili su oslobođeni plaćanja poreza, mogli su da se bave trgovinom i zanatstvom i da ostvaruju svoja prava.

„Požarevac je bio napredna lepa srpska varoš koja je privlačila i ljude iz tih neoslobođenih krajeva, ali i one iz naših krajeva, Požarevac je napredovao, zahvaljujući i tome što je knez Miloš ovde napravio sebi dvor, gde mu je živela porodica. Razvijao se kao varoš i posle Beograda, Šapca, Kragujevca, uvek je slovio kao drugi, treći grad u Srbiji, a vreme prve vladavine kneza Miloša bio je i alternativna prestonica Srbije”, navodi Manojlović.

Požarevac je, kako dodaje, bio pogodan i zbog toga što je preko Dubravičke i Ramske skele preko Dunava bio povezan sa moćnom Habzburškom carevinom.

„Na taj način poljoprivredni viškovi proizvoda su mogli da se izvoze lakše na bogatije tržište, a s druge strane, i ti trgovci koji su stekli određeni imetak ulagali su u lepe kuće ovde. Zato se varoš podiže, uvećava. Podižu se i lepše, veće zgrade. Onda oni idu u Austriju, donose otuda novotarije i usađuju ih ovde. Sve su to neki elementi zbog kojih je Požarevac napredovao i zbog čega je njegov uzlet u drugoj polovini 19. veka bio značajan. I po broju stanovnika i po razvijenosti bio je trgovačko-zanatska varoš, koja je bila privlačna za sve one koji su se doseljavali. Tako i za Grke. Već u drugoj polovini 19. veka imamo porodice Grka ovde u Požarevcu iz tih krajeva, posebno Epira, koje će se ovde naseliti i koje će ostati do današnjih dana”, kaže istoričar.

Ipak, s obzirom na to da su Grci i Srbi iste vere, i da su se Grci ženili Srpkinjama ili se Grkinje udavale za Srbije, Grci su se asimilovali, što je, prema rečima Miroljuba Manojlovića, dovelo do toga da danas od pedesetak porodica sa 200 pojedinačnih Grka, danas obeležimo samo njihove potomke koji imaju grčko poreklo.

Upravo zbog vere koja ih povezuje, Grci su među ovdašnjim stanovništvom bili lepo prihvaćeni.

„Razlika je u tome što Srbi imaju slavu, a Grci imendan. Mada su i Grci primili srpske običaje, pa su i oni ovde slavili slave. Ni po čemu se nisu razlikovali od srpskog življa, domaćeg stanovništva, i trudili su se uglavnom da se ni po čemu ne izdvajaju. Prve generacije su govorile grčki. Međutim, kasnije se to gubilo usled mešovitih brakova i uglavnom je prevladavao srpski jezik, tako da je bilo toga da druga-treća generacija uopšte i ne zna grčki jezik”, objašnjava Manojlović.

Jedna od najvećih porodica grčkog porekla danas u Požarevcu jeste porodica Dimitrijević.

„Porodica Dimitrijević, autentično Zavjakas došla je iz Epira, iz Grčke, i to iz oblasti Zagorohorija. To je oblast oko današnjeg glavnog grada, Epira, Janjine. Posrbljeno prezime Dimitrijević preuzeli su po svome rodonačelniku koji se zvao Dimitrije”, rekao je Manojlović.

Prvi hoteli u Požarevcu vezuju se za Grke

Kako objašnjava naš sagovornik, doseljeni Grci u Požarevcu su se uglavnom bavili trgovinom i ugostiteljstvom. Držali su kafane, krčme, mehane, pa i hotele. Prema njegovim rečima, između dva svetska rata Grci su bili najznačajniji hotelijeri, a upravo za Grke vezuju se i prvi hoteli u Požarevcu.

„Glavna trgovačka transverzala u Požarevcu još i pre oslobođenja od Turaka bila je Tabačnica, Tabačka čaršija, koja je ostala i u vreme kneza Miloša i kasnije sa sitnim dućanima koji su uglavnom držali Grci, Cincari, Srbi, a do polovine 19. veka tu je bio i po neki Turčin i Jermenin. Druga transverzala koja se spajala sa Tabačnicom bila je Crkvenska čaršija, koju je napravio knez Miloš još 1819. godine. To je današnja ulica Stari Korzo i dalje prema školi Dositej, odnosno crkvi. I tu su bili brojni dućani koje su takođe držali Grci, kao i kafane i mehane”, kaže Manojlović.

Dodaje da su se osim ugostiteljstvm i trgovinom, u nešto manjem obimu Grci bavili i zanatstvom, ali i špekulativnim poslovima poput zelenašenja. Jedino čime se nikada nisu bavili jeste poljoprivreda.

Jedan od najznačajnijih Grka koji je se doselio u Požarevac i uživao veliki ugled jeste Rista Kolonjas. Njegov otac Hariš bio je pekar i oni su prvo otvorili pekarnicu, hlebarnicu

Rista, grčki Hristos Kolonjas došao je kao dečak 1860. godine sa ocem iz Aristija, jednog sela blizu Janjine. Posle tog sela su došli i ovi Zavjakas, Dimitrijevići kasnije. Rista Kolonjas je kasnije nasledio kafanu takođe jednog Grka koji je pre njega došao, Zoje Godopulisa, koji je promenio prezime u Đorđević. I tako je njegova familija posle nosila to prezime. Zojina kafana bila je poznata osamdesetih godina 19. veka. Nasledivši kafanu od Rista Kolonjas ju je proširio i posle Prvog srpskog rata je napravio od nje hotel „Srpska kruna”, koji je bio jedan od vodećih u Požarevcu između dva rata.

Zgrada u kojoj se nalazio ovaj hotel očuvana je do danas i nalazi se na uglu ulica Voje Dulića i Stari korzo. U njoj se danas nalazi drogerija.

Rista Kolonjas je, dodaje, bio i predsednik Društva kreditne banke.

Njegova kuća u Požarevcu, sagrađena pre Prvog svetskog rata, i danas postoji, ali je dosta propala i, kako kaže naš sagovornik – vapi za rekonstrukcijom. U pitanju je objekat na uglu ulica Bože Dimitrijevića i Jugovićeve.

Rista Kolonjas nije imao potomke, te je ova kuća nakon Drugog svetskog rata nacionalizovana i postala je državna imovina.

„Još jedan veliki hotelijer grčkog porekla je Ksenofon Mantić, koji je držao hotel ’Berza’, gde je današnji hotel ’Dunav’. Pre ’Dunava’ tu je bila stara zgrada koja je postojala do 1976. godine. Između dva rata je držao Ksenofon Mantić, koji je došao iz istog mesta kao Rista Kolonjas, iz Aristija”, navodi Manojlović.

Poznato ugostiteljsko mesto bila je čuvena kafana Dimitrija Grka, koja je postojala skoro sto godina – do 1910.

„Jedna od prvih kafana koja se beleži još u doba kneza Miloša, bila je kafana Dimitrija Grka. To je bila velika čuvena kafana u kojoj su odsedali svi koji su dolazili u Požarevac, a najlepše svedočenje o toj kafani i ambijentu i atmosferi ostavio je pruski pisac, poručnik Oto Dubislav Pirh”, kaže Manojlović.

Još neke od istaknutih Grčkih porodica bile su porodica Lazarides, porodica Deru. kao i porodica Ekonomides.

„Kosta Ekonomides došao je pre Prvog svetskog rata. Imao je dva sina i ćerku.

Ćerka mu se zvala Olga, a sinovi Aleksandar i Đorđe. Olga je bila udata za jednog Grka u Kruševcu. Iz tog braka je rođen glumac Bata Paskaljević.  Kada se razvela, vratila se ovde i dovela Batu, tako da je Bata Paskaljević takođe vezan za Požarevac”, kaže naš sagovornik.

Veze između dva naroda u ratnim vremenima

Požarevac je i u XX veku predstavljao značajno mesto za grčki narod.

„Jedan značajan događaj zbio se u toku Prvog svetskog rata i malo je poznat javnosti. U periodu od 1916. do 1918. ovde u Požarevcu našlo je utočište oko 5000 grčkih izgnanih porodica. Bugarske vlasti okupirale su oblast severne Grčke, i posebno iz mesta Donje Džumaje oni su proterali oko desetak hiljada Grka. Od toga je više od polovine našlo utočište ovde u Požarevcu kao bogatom kraju gde je moguće da se preživi. Ti Grci iz Donje Džumaje su ovde boravili pune dve godine. U prvo vreme su im najviše pomogli njihovi sunarodnici, poput Riste Kolonasa, Ksenofona Mantića i drugih, koji su im omogućili da se snađu, da se privremeno smeste, a onda s druge strane da nađu neko zaposlenje”, objašnjava Manojlović.

Neki od njih bili su zanatlije, drugi su radili u ugostiteljstvu, a žene su služile u bogatim kućama.

„Za te dve godine desilo se puno toga događanja. Potomci tih Grka s pijetetom govore o Požarevljenima jer, da nije bilo Požarevca, oni ne bi preživeli”, navodi Manojlović.

Jedan od njih ovde je došao kao dečak bez ikoga svog i prihvatila ga je srpska porodica. Prema rečima našeg sagovornika, u pitanju je deda našeg poznatog harmonikaša Radeta Žumajca – Jorgos, koji je kasnije preuzeo ime Đorđe.

Značaj Društva srpsko-grčkog prijateljstva u očuvanju veze između dva naroda

Društvo srpsko-grčkog prijateljstva „Rista Kolonjas”  u Požarevcu jedno je od prvih u Srbiji. Društva su uspostavljana devedesetih godina.

„Naše društvo nastalo je odmah posle beogradskog, 1992. godine. Od tada do danas ima osnovni cilj da neguje prijateljstvo koje je vekovima stvarano. Izraz tog prijateljstva su bile veze između onih predela iz kojih su došli Grci ovde kod nas. To je taj predeo Janjine. Devedesetih godina su se Grci pokazali kao pravi prijatelji jer je iz tih predela dolazila je pomoć u hrani, odeći, novcu. Ali ne samo iz Janjine, već i iz Larise, i iz Soluna. Te veze se produbljuju i dalje na privatnom, porodičnom nivou, ali i na nivou gradova. Mi smo sa Janjinom potpisali sporazum o prijateljstvu, bratimljenju, koji istina nije mnogo daleko otišao, ali su u ovom periodu ostvarivane razne sportske, kulturne, obrazovne delegacije”, navodi Manojlović.

Miroljub Manojlović, koji je bio jedan od začetnika i pokretača ovog društva, autor je knjige „Požarevački Grci most srpko-grčkog prijateljstva“.

„Ako već negujemo srpsko-grčko prijateljstvo, onda je normalno da ovdašnji Grci budu uključeni u to. Onda smo veći broj njih uključili, tako sam ja širio taj krug i saznavao ko je ko. Tako sam iz razgovora, a kasnije i iz arhivskih dokumenta i literature, došao do svega togaSamo prijateljstvo podrazumeva da prijatelja saznate kompletno”, naveo je Manojlović govoreći o tome odakle interesovanje za ovu temu.

Krajem XX veka proces se okrenuo – Srbi su postali ti koji su, u potrazi za boljim životom, odlazili u Grčku. Prema rečima Miroljuba Manojlovića, i danas sigurno postoji dvadesetak hiljada Srba koji tamo žive.

Sećanje na požarevačke Grke danas neguju njihovi potomci. Veze sa ovim narodom danas se neguju kroz turizam, ali i različite sportske i kulturne manifestacije.

Projekat "Multi Kulti Supermarket", koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da istraži i istakne bogatstvo kulturne raznolikosti Grada Požarevca i Opštine Kostolac, grada sa viševekovnim korenima i savremenim izazovima multietničkog suživota. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.