Amerika nije dozvolila NIS-u nastavak aktivnosti, čekaju nas teške odluke, kaže ministarka energetike Srbije

Dok Naftna industrija Srbije (NIS) preživljava period pod američkim sankcijama, stanovništvo Srbije i dalje se pita kako će se one odraziti na njihovu svakodnevnicu i džep.

Pominju se brojne opcije, manje ili više realne - od kupovine dela vlasništva od ruskog Gaspromnjefta, preko stečaja, do nacionalizacije.

Međutim, 15. novembra je stigla poruka Sjedinjenih Američkih Država da NIS nije dobio ni dan da može da nastavi da radi, objavila je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović na vanrednoj konferenciji za medije.

„Prvi put je američka administracija jasno, nedvosmisleno rekla i to napisala, da želi kompletnu promenu vlasništva ruskih akcionara, odnosno da zahteva izlazak ruskog vlasništva iz kompanije NIS", rekla je ministarka.

Dodala je da su Sjedinjene Države odobrile pregovore o vlasništvu NIS-a koji važi do 13. februara.

„U narednim danima nas čekaju možda neke od najtežih odluka u našoj istoriji", najavila je Đedović Handanović.

Vlada Srbije zakazala je vanrednu sednicu sa direktorima javnih preduzeća u nedelju, 16. novembra.

Đedović Handanović se nada da će „naši ruski prijatelji shvatiti težinu situacije i da će nam pomoći da je prevaziđemo".

Rusi su spremni da „prepuste kontrolu i uticaj nad kompanijom NIS trećem licu", objavila je ona ranije na društvenim mrežama.

„Ruski vlasnici NIS-a poslali su zahtev američkom OFAC-u u kojem se traži produžetak licence za rad, na osnovu pregovora sa trećom stranom.

„U molbi se navodi da je ruska strana spremna da prepusti kontrolu i uticaj nad kompanijom NIS trećem licu", napisala je Đedović Handanović na Instagramu.

Ona nije otkrila ko je „treća strana", ali je dodala da je Srbija „podržala" ovu molbu i da očekuje od OFAC-a odgovor.

OFAC, Kancelarija za kontrolu strane imovine, agencija je pri američkom Ministarstvu finansija, čijom odlukom su uvedene sankcije NIS-u.

OFAC je 15. novembra izdao licencu da se transakcije vezane za prodaju međunarodne imovine kompanije Lukoil u Srbiji nastave do 13. decembra, a u Bugarskoj do 29. aprila 2026. godine, javlja Radio-televizija Srbije.

Raniji pokušaj da se uvođenjem treće strane uklone sankcije drugoj ruskoj naftnoj kompaniji Lukoilu bio je neuspešan zbog protivljenja američkih vlasti.

Pogledajte video: Kako sankcije NIS-u utiču na vas

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, prethodno je rekao da se „ne pregovara sa mogućim kupcima", dok je vlast u Moskvi istakla da zajedno sa Beogradom „traže najbolje rešenje" i da će se u toj potrazi „oslanjati na na međuvladin sporazum iz 2008".

„U sadašnjim uslovima, mi i naši srpski partneri moramo da tražimo optimalno rešenje kako bismo prevazišli veštački stvorene probleme koje je stvorila američka administracija.

„Uvereni smo da su naši srpski prijatelji, kao i mi, iskreno zainteresovani da zaštite našu bilateralnu saradnju od spoljnog mešanja", izjavila je Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Prethodno je Vučić, posle sastanka sa Ursulom fon der Lajen, predsednicom Evropske komisije, istakao da Srbija nije većinski vlasnik NIS-a i da zato ne može da govori o nacionalizaciji.

„Nismo komunisti", rekao je Vučić.

• Američke sankcije NIS-u: Oslobađa li se Srbija energetskog 'stiska' Rusije
• Sankcije NIS-u: Kako će uticati na mene
• Šta znače američke sankcije ruskoj nafti i koga bi mogle da pogode

Nekoliko dana po uvođenju sankcija i posle razgovora sa rukovodstvom Gaspromnjefta, koji ima najveći udeo u vlasništvu NIS-a, Vučić je rekao da neće biti „nestašice nafte, naftnih derivata i bilo kakve energetske krize".

„Zadovoljan sam otvorenošću, konstruktivnošću i iskrenošću. I jedni i drugi smo bili takvi. Naši ruski prijatelji su razumeli našu poruku, mi smo razumeli njihove interese.

„Građani budite mirni, država je tu da se bori za vaše interese", rekao je u objavi na Instagramu.

Odbor direktora NIS-a prethodno nije predložio plan i program na hitnom sastanku 10. oktobra.

NIS nije odgovorio na pitanja BBC-ja na srpskom.

„Tri su opcije - da Rusi kažu da prodaju svoj udeo da pomognu, da prodaju uz uslov da im se to vrati kad prođe kriza i da neće da prodaju, pa da se snalazimo", kaže ekonomista Božo Drašković za BBC na srpskom.

Rešenje vidi u otkupu dela vlasništva koje ima Gasprom kako bi se zadovoljio zahtev Sjedinjenih Država i evropskih zemalja.

Šta kažu iz Moskve?

„Kada je reč konkretno o NIS-u, nastavljamo da u bliskom kontaktu sa Beogradom tražimo najbolje rešenje. Predstoji težak posao“, rekla je Zaharova, objavljeno je na sajtu ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Ona je istakla će se strane u potrazi za rešenjem oslanjati na međuvladin sporazum iz 2008. godine, kada je Srbija prodala većinski udeo NIS-a kompaniji Gazprom.

Prema rečima Zaharove, energetika ostaje jedno od ključnih pravaca rusko-srpske saradnje.

„Upravo zahvaljujući naporima ruskog investitora, svojevremeno je NIS od gubitaške firme postao moderna i efikasna struktura naftno-prerađivačkog sektora, lider industrije na Balkanu.

„Podsećamo da je privatizacija ovog preduzeća sprovedena na osnovu rusko-srpskog međuvladinog sporazuma iz 2008, dok Vašington nikada nije imao veze sa tim ugovorom", rekla je Zaharova.

Američki Sekretarijat za finansije doneo je početkom godine odluku o uvođenju sankcija ruskim energetskim kompanijama i njihovim podružnicama, među kojima je i NIS.

Srpska firma, većinski u ruskom vlasništvu, tražila je odlaganje početkom februara i od tada do uvođenja sankcija 9. oktobra, osam puta je uspela da pomeri njihovu primenu.

Dok visoki funkcioneri i političari tvrde da nema opasnosti od cenovnih udara ili nestašica nafte i da su zalihe goriva u Srbiji dovoljne za pola godine i više, stručnjaci za energetiku kažu da bi mogle da potraju nekoliko meseci.

Benzinske stanice NIS-a su uredno snabdevene svim vrstama naftnih derivata, saopštili su iz ove kompanije, ali se više ne ,ože plaćati inostranim platnim karticama, već gotovinom, Dina karticom ili elektronskim aplikacijama.

Zašto Gasprom ne želi da proda NIS?

Olga Šamina, BBC ruski servis

Gasprom se tokom prethodnih godina suočio sa ozbiljnim finansijskim pritiskom.

Magazin Forbs je objavio listu ruskih kompanija sa najvećim dugovima, a Gasprom je na vrhu.

Ta firma je ozbiljno pogođena posledicama rata u Ukrajini.

Evropske zemlje su od 2022. praktično prekinule upotrebu ruskog gasa, a Gasprom nije uspeo da potpuno preusmeri protok gasa u Kinu i druge azijske Zemlje.

I Gaspromnjeft trpi posledice rata.

Glavni razlog nisu samo sankcije, već i ukrajinski napadi na rusku energetsku infrastrukturu.

Sada se Rusija suočava sa nestašicom benzina.

Finansijski izveštaji Gaspromnjefta u prvoj polovini 2025. godine nisu bili baš dobri, jer su i ukupan obrt novca i zarada značajno opali.

Međutim, NIS ne donosi značajan prihod ni jednoj, ni drugoj kompaniji.

Nastojanja Gasproma i Gaspromnjefta da ga zadrže u vlasništvu ne može se tumačiti u svetlu bilo kakvih ekonomskih interesa.

Ta odluka je više zasnovana na političkim i strateškim motivima.

Možemo da pretpostavimo da Gasprom pokušava da osigura uticaj na vlasti i poslovni sektor u Srbiji.

Neće biti kantica i kanistera, tvrdi Vučić

Predsednik Srbije je ranije rekao da će se problemi oko sankcija rešiti dogovorom Moske i Vašingtona, kojem se nada.

„Od ruske strane želim da čuje šta je njihov plan u slučaju da se rat u Ukrajini ne završi ubrzo“, rekao je.

Kakav god epilog bio „za nas nema tu lakih rešenja“, dodao je.

„Američka strana je nudila da ne bude sankcija ako garantuje da je Srbiji potrebno neko vreme za nacionalizaciju", rekao je Vučić.

Do nacionalizacije može da dođe ukoliko Rusija odbije da proda svoj udeo u NIS-u, smatra ekonomista Drašković.

„Međutim, nacionalizacija nosi veoma visoke rizike."

Srbija, dodaje, šalje signal da u nestabilnim situacijama nacionalizuje kompanije zbog čega bi strana ulaganja mogla da se smanje, a s druge strane, kada se završi rat i kriza prođe, Rusija ima pravo na odštetu.

„Upali smo u makaze između dve velike sile, napravili smo kao mala zemlja vrlo loš strateški odabir i nauk za ubuduće je da se vitalni sektori ne prepuštaju stranim kompanijama", kaže Drašković za BBC na srpskom.

Predsednik Srbije je najavio da će problem nastati ako prestane da radi Rafinerija nafte u Pančevu, jer kada se ugasi moraće da prođu dve do četiri nedelje da se ponovo pokrene.

Pozvao je građane da ne paniče i dodao da država traži rešenje.

„Neće se ponoviti kantice, kanisteri i ostala čuda, garantujem građanima", rekao je Vučić.

• 'Marioneta Kremlja ne može da kupi imovinu Lukoila u inostranstvu': Vašington
• Tramp izuzeo Mađarsku od američkih sankcija za kupovinu ruske nafte i gasa
• Šta je Orban dobio od Trampa, a šta ne

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko rekao je da „Gasprom" i Rusija ostaju pouzdani partneri Srbije.

„U okviru naše bilateralne saradnje Srbija će održati svoju energetsku bezbednost, kao i do sada", poručio je ruski ambasador, prenosi Tas.

Uoči odluke američke administracije o uvođenju sankcija, delimično je izmenjena vlasnička struktura u NIS-u.

Akcionarsko društvo Intelidžens iz Sankt Peterburga, drugog najvećeg ruskog grada, preuzelo je 19. septembra od Gasproma 11,3 odsto akcija NIS-a, javila je Radio-televizija Srbije.

Gasprom je ostao na samo procentu udela.

U NIS-u sada najveći udeo ima Gaspromnjeft, ćerka firma Gasproma, sa 44, 85 odsto, sledi država Srbija sa 29, 87, a treći je Intelidžens sa udelom od 11,3 odsto.

Ostalo su mali akcionari.

Srbija je, uz Belorusiju, jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji posle invazije na Ukrajinu februara 2022. godine.

Američke sankcije NIS-u do sada su najoštrija kazna Srbiji zbog saradnje sa Rusijom.

• Gasprom u Srbiji - od nafte i gasa, preko sporta, do Guče i Egzita
• Šta se sve plati kada se kupi litar goriva u Srbiji
• Šta Trampove carine znače za Srbiju

Sva odlaganja sankcija

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Koje srpske firme su pod EU sankcijama zbog Rusije
• Šta za Srbiju znači predlog Brisela o ruskom gasu
• Može li jeftina nafta da pomogne Trampu u Ukrajini, kao nekad Zapadu u Hladnom ratu