Reforma fudbala: Šta sa igranjem rukom, penalima i VAR sistemom

Zamislite da imate priliku za jednu veliku reformu u fudbalu.

To je, naravno, samo san i malo zabave.

Ali zamislite da imate moć da zaustavite nebrojene rasprave da li je bilo igranja rukom, ofsajda, šta raditi sa VAR sistemu ili o bilo čemu drugom što poželite?

Pitali smo igrače, komentatore, pa čak i sudije, kako bi fudbal mogao da izgleda kad bismo postojeći pravilnik jednostavno pocepali i krenuli ispočetka.

I evo šta smo smislili.

Penali: Kazna u skladu s težinom prekršaja

Zamislite relativno bezazleno saplitanje dok se napadač udaljava od gola ili igranje rukom u kaznenom kad nema neposredne pretnje za gol.

Ishod? Penal.

I veoma velika šansa za gol - istorijski gledano, kažu istraživanja, čak 78 odsto, iako prilike za gol pre penala nije bilo.

Da li je fer, na primer, to što je Brentford prošlog meseca u Premijer ligi, protiv Liverpula, dobio tako veliku šansu za gol kada je defanzivac crvenih Virdžil van Dajk na ivici šesnaesterca samo taknuo kopačku protivničkog igrača?

Da li je udarac sa 11 metara pravedna kazna za tako nešto?

Ukoliko prekršaj prilikom očigledne prilike za gol već kažnjavamo crvenim kartonom, zašto ne bismo to prilagodili i penalima.

Ako je faul bez stvarnog uticaja na napad, zašto to onda nije samo slobodan udarac?

Penali: Jedan udarac i gotovo

Zamislite da se posle odbranjenog penala - ili pogođenog okvira gola - igra prekine i lopta samo vrati golmanu.

Pjerluiđi Kolina, možda najslavniji fudbalski sudija svih vremena, a danas šef sudijskog odbora Međunarodne fudbalske federacije (FIFA), zalaže se za to.

Ako je napadački tim već protraćio toliko veliku šansu za gol, zašto bi dobio drugu ili čak treću priliku, tvrdi Kolina.

Međutim, poslednjih godina u proseku manje od tri gola po sezoni bude postignuto na taj način - da li je to onda uopšte toliko važno?

I da li želimo da rizikujemo da izgubimo neke od najupečatljivijih trenutaka igre?

Setimo se samo gola Ćabija Alonsa sa bele tačke za Liverpul 2005. godine, u dramatičnom preokretu finala Lige šampiona protiv Milana.

Ukoliko bi ova promena bila usvojena, mogla da dovede i do promene samog terena.

Luk na ivici šesnaesterca u obliku slova D, koji tokom izvođenja penala ostale igrače treba da zadrži na deset metara od lopte - više ne bi bio potreban.

VAR: Uvedite sistem čelendža

Zašto VAR ne bi bio prilagođen sistemu čelendža?

Možda niste čuli za FIFA Fudbalsku video podršku (FVS), ali ga testiraju u nekoliko liga, među kojima je i najviši rang ženskog fudbala u Španiji.

On treneru daje dva čelendža po utakmici.

Sudija tada odlazi do monitora da pogleda spornu situaciju i donese odluku.

Ideja se dopada Džordanu Pikfordu, golmanu Evertona i Engleske.

„Kad već imamo VAR, ja bih to uradio kao u kriketu“, rekao je Pikford.

„Imaju na raspolaganju dve odluke i kapiten mora da pazi da se provera desi u pravom trenutku - to bi sačuvalo brzinu igre i postaralo se da ona teče glatko.“

Zvuči dobro?

Ideja ima nekih prednosti.

Pretpostavka je da će konačni ishodi utakmica biti pravedniji, mada su testiranja pokazala da to nije uvek slučaj, jer sudija za ekranom i dalje pravi greške.

Gabi Logan, voditeljka emisije Utakmica dana, misli da postoji drugi način.

„VAR treba da ima vremensko ograničenje“, kaže ona.

„Svi se slažemo da je on sad tu i da neće otići, i često donosi dobre stvari, ali vreme koje se potroši na njega ume da bude mučno - zaustavlja igru, judi su ljuti...

„Kad bi sve trajalo svega 90 sekundi, mislim da bismo rešili većine problema, jer ako za tih 90 sekundi nije jasno i očigledno, onda neće ni biti."

Međutim, bivši odbrambeni igrač Engleske Stiven Vornok smatra da je rešenje jednostavnije - potpuno ukinuti video pomoć sudijama (VAR).

„Preko glave mi je igrača koji ne slave golove, navijača koji ne znaju šta se dešava na terenu.

„Previše je nedoslednosti, a i pored svega zavisimo od ljudske greške, što je još uvek ogroman problem“, rekao je on.

• Da li je VAR u fudbalu pogodak ili promašaj
• Srbi, fudbal, sinus i kosinus - stižu li kamere na srpske stadione
• Kontroverzna VAR odluka: Da li je Holandija oštećena

VAR ofsajdi: Izbacite mikroskopsku tehnologiju

Koncept ofsajda veoma je drugačiji u odnosu na njegovu prvu verziju iz 1863. godine, kad ste bili u ofsajdu ako ste se našli ispred lopte.

Tri godine nakon uvođenja, pravilo je promenjeno kako bi bio uvažen položaj odbrambenih igrača najbližih lopti.

Od tada nije bilo mnogo izmena.

Ali prvobitna ideja svakako nije bila da igrači budu kažnjeni zato što im je vrh kopačke prešao 'liniju ofsajda'.

Na kraju krajeva, imali ste samo odluku pomoćnog sudije.

• „Najbolja golmanska odbrana koju sam video u životu"
• Kontroverzna VAR odluka: Da li je Holandija oštećena
• Kako je britanska laboratorija spasla Peleove kopačke
• Nokaut koji je šokirao Tursku: Predsednik kluba doživotno najuren iz fudbala

Ubeđuju nas da je VAR tehnika pouzdana, ali šta bi bilo kad bismo se ratosiljali mikroskopske tehnologije i oslonili samo na televizijsku sliku bez fensi grafike?

Tako se to radi u američkoj MLS ligi, uglavnom zbog problema sa različitim stadijumskim konfiguracijama.

VAR gleda sliku i odlučuje da li je moguće da je pomoćni sudija doneo pogrešnu odluku.

Ako oduči da jeste, glavnog sudiju šalju do monitora da je pogleda.

Drugim rečima, MLS sudje donose odluku na osnovu jasnog i očiglednog ofsajda, ne gledaju se milimetri.

Da li bi televizijske kompanije i dalje samostalno iscrtavale linije?

Verovatno, što bi nesumnjivo značilo da se kontroverze oko odluka u vezi sa ofsajdom ne bi smanjile.

Entoni Tejlor, sudija iz Premijer lige, ima radikalniji predlog.

„Jedan od najboljih turnira na kojima sam sudio bio je turnir zatvorskih čuvara i nismo imali ofsajd... I imali smo toliko golova da je to bilo neverovatno“, rekao je on.

„Dakle, možda je pravi odgovor potpuno ukinuti ofsajd.“

Igranje rukom: Neka bude kao što je bilo nekad

Da ste pitali fudbalskog navijača pre deset godina da definiše igranje rukom, dobili biste prost odgovor, nešto kao: „Ruka pogođena loptom nije penal.“

Postavite mu isto pitanje danas i verovatno ne bi znao odakle da počne.

Bivši kapiten Engleske Alan Širer ukazao je na frazeologiju koja je ušla u fudbalski rečnik dok je pozvao na promenu.

„Blizina, očigledan položaj, nije očigledan položaj, prirodno...

„Za mene je sve prilično jednostavno - je li bilo namerno igranje rukom ili nije", rekao je.

Deo zabune potiče od krupne prerade pravilnika iz 2019. godine, kad je definicija igranja rukom narasla sa samo tri rečenice na čitavu stranicu.

Sudijama je serviran čitav niz razloga da sviraju igranje rukom.

Cilj je bio pružiti „jasniju i dosledniju definiciju i tumačenje“, a zapravo je doneto više penala, zbog mnogo više razloga da se on i svira.

Zašto se onda ne bismo vratili osnovama?

Prepustite sudiji da donosi odluke o igranju rukom onako kao što je to radio pre - instinktivno.

• Ledene kupke u dva ujutro i sklekovi pod tuševima: Život portugalskih reprezentativaca sa Kristijanom Ronaldom
• Srbija ne ide na Svetsko prvenstvo, Paunovića čeka mukotrpan rad
• Ko je Veljko Paunović, novi selektor fudbalera Srbije

Zaustavite sat kad lopta napusti teren

O ovoj ideji se priča već mnogo godina, sa namerom da, ako se štoperica zaustavi, timovi ne mogu da odugovlače.

Plan bi mogao da bude da poluvreme traje 30 minuta, sa satom koji se zaustavlja kad lopta više nije u igri.

To garantuje 60 minuta efektivne igre i znači da je uklonjen najveći deo motiva da se od igre oduzimaju vitalne sekunde.

Čak bi i navijači aktivno bili na dobitku.

Prosečno je lopta igri koje je ove sezone bila 55 minuta i pet sekundi - 114 sekundi manje nego prošle.

Ipak, ni to nije univerzalno rešenje.

Timovi koji žele da do kraja meča sačuvaju vođstvo ili nerešen rezultat i dalje bi mogli da uspore igru, kako protivnik ne bi bio u naletu.

Pritom, ako sat bude stalno zaustavljan, koliko će biti potrebno da se odigra 60 minuta?

Ne bi postojao jasan obrazac za dužinu meča.

Prosečna NFL utakmica (američki ragbi) od 60 minuta ponekad traje i više od tri sata.

Uvedite taktičke tajmaute

Za ovo pitanje smo se obratili Ešliju Vilijamsu, bivšem kapitenu Velsa.

„Timovima bih dao najmanje jedan tajmaut po poluvremenu, da ga iskoriste kad god požele“, kaže on.

„Pre kornera, pre slobodnog udarca, kad je neko povređen...

„Ako je treneru potrebno da se obrati timu i nešto promeni, dao bih mu tajmaut kao što ga imaju u drugim sportovima.“

Čini se da je savremeni trend da timovi obezbede sebi „nezvanični“ taktički tajmaut tako što nalože golmanu da padne i pretvara se da je povređen, iako su te povrede ponekad i prave.

Ali se često dešava da dok fizioterapeut utrčava na teren, svi igrači odlaze ka klupi zbog timskog razgovora.

Kad trener prenese sve ključne poruke koje je imao, golman obično bude spreman da nastavi igru.

Da li bi taktički tajmauti zaustavili ovo?

U nekim slučajevima da, ali ne i u svim.

Možda da na gol stane neko od igrača, ukoliko je golmanu potrebna pomoć fizioterapeuta?

• Sve kontroverze o Svetskom fudbalskom prvenstvu 2034. u Saudijskoj Arabiji
• Od angažovanja velikih zvezda do prodavanja klupskog autobusa: Priča o kineskoj fudbalskoj ligi
• Zemljoradnici i učenici zvezde nove kineske seoske fudbalske lige

Uvedite bonus poene i kaznite rezultat 0:0

Dok je bio trener Arsenala, Arsen Venger je često govorio o ideji dodatnih bodova timovima, kako bi bila nagrađena napadačka igra.

To nikada nije prihvaćeno, iako smo primer videli 2009, tokom Kupa Emirata.

Klubovi su dobijali tri poena za pobedu i dodatni poen za svaki postignut gol.

„Dopada mi se ideja o bonus bodovima svaki put kad date dva gola“, kaže Nedum Onuha, bivši odbrambeni igrač Mančester sitija.

„Umesto da osvojite samo tri boda, postignete dva gola i to vam donese četiri boda. Date četiri gola i to vam je već pet bodova.“

„Iz napadačke perspektive, možete istinski da se popnete na tabeli, biće više golova, što znači i više zabave za navijače".

Postoji još jedna opcija.

Đerar Pike, bivši defanzivac Barselone, preokrenuo je tu logiku predlogom da timovi ne dobiju nikakve bodove ako se utakmica završi 0:0.

U tom slučaju, utakmice bez golova bi znatno živnule u poslednjih 20 minuta, smatra.

Ali i tu postoji kontraargument.

Ponekad bi moglo biti veće koristi ne dobiti ništa, kao i protivnička ekipa, umesto rizikovati da se nađete tri boda u zaostatku.

Dozvolite igračima da izvedu brze slobodne udarce sami sebi

Uzmite u obzir dva scenarija.

Igrač kreće u prodor i zaustavljen je taktičkim faulom ili golman izleti iz šesnaesterca i šutne loptu u publiku.

Igra često ne može momentalno da se nastavi.

Ali šta ako bi igrač mogao da izvede slobodni udarac, aut ili korner samom sebi i odmah nastavi dalje?

Ova ideja možda zvuči kao malo preterana, ali bi učinila igru bržom i možda bi čak donela više golova.

„Vaša je prednost, imate loptu, zašto bi onda morali da je dodajete nekom drugom da bi se igra brzo nastavila", kaže bivši engleski vezni igrač Deni Marfi.

Marfi ima i radikalniji predlog - ako neko bude uhvaćen kako vara ili glumi povredu, drugi tim bi trebalo automatski da dobije penal.

Povećajte golove

Bivši predsednik FIFA Sep Blater je 1996. želeo da proširi golove za 50 centimetara u širinu i 25 centimetara u visinu, ali za to nije imao podršku.

Da li je došlo vreme da se ovo ponovo razmotri?

Veličina gola - 7,32 metra širok i 2,44 metra visok - nije menjana 150 godina.

Ali prosečna visina ljudi se za to vreme prilično povećala, što bi sugerisalo da su današnji golmani u većoj prednosti.

I ta priča, međutim, ima i drugu stranu.

Lopte su 1875. pravljene od ručno šivene kože, koja bi često otežala na kiši, a danas su lagane, od sintetičke kože, dizajnirane tako da pospešuju kretanje kroz vazduh.

Takođe, golmani bi mogli da tvrde da se njihova eventualna prednost potire i većom atletskom spremom današnjih igrača nego ranije.

Da li je napadačima zaista potrebno da imaju veću metu koju će da gađaju?

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Šta znači kad fudbalski sudija pokaže ukrštene ruke
• Kako postati fudbalski agent
• Fudbalski hipster Ektor Beljerin: Biciklom na trening, po odeću u sekond hend
• Od perspektivnog premijerligaša do zatvora: Ispovest o nameštanju utakmica
• Kako je Lovro iz Hrvatske pokorio fantazi Premijer lige i postao najbolji na svetu
• „Fudbalski klub Kurtanovići": Kako je balkanska familija postala hit nemačkog fudbala