Dijana Hrka primila infuziju u bolnici, ne odustaje od štrajka glađu

Uprkos lošijem zdravstvenom stanju i ukazanoj lekarskoj pomoći, Dijana Hrka, čiji je sin poginuo u obrušavanju nadstrešnice u Novom Sadu pre godinu dana, nastavila je štrajk glađu u centru Beograda.

Tražeći istinu o smrti sina, ali i raspisivanje parlamentarnih izbora, Hrka je drugi put u dva dana prebačena u privatnu bolnicu gde joj je ukazana pomoć, ali se potom vratila pod šator ispred Skupštine Srbije kako bi nastavila protest.

Tokom 13. dana štrajka glađu odvedena je u bolnicu zbog „pogoršanog zdravstvenog stanja".

Posle procene stanja, pacijentkinji je obezbeđen lekarski nadzor i odgovarajuća terapija, saopštila je klinika Medigrup.

„Pokušali su me da me zadrže u bolnici (lekari), ali ja ne mogu da ostavim ove ljude ovde", rekla je okupljenim novinarima 14. novembra.

Uz Hrku, u Novom Sadu na isti način protestuje autoprevoznik Milomir Jaćimović koji optužuje vlast da mu je oduzela autobuse kojima je prevozio studente i druge učesnike višemesečnih antivladinih demonstracija.

Dobra je vest što je Hrka prihvatila da primi terapiju, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon što joj je prvi put ukazana pomoć u privatnoj klinici pre dva dana.

Vučić ju je više puta pozivao da prekine štrajk glađu, što je ona odbila.

„Nije mi dobro, malaksala sam, ali ostajem ovde do kraja.

„Shvatila sam da sam u ozbiljnoj situaciji.

„Ako bude kobno po mene, možda će ova deca da žive bolje", rekla je Dijana Hrka 11. dana štrajka glađu.

Ako tužilaštvo počne da radi svoj posao, prestaću da štrajkujem glađu, rekla je Hrka novinarima, dok je sedela u kolicima, sa zaštitnom maskom preko lica.

„Nisam ista i neću biti nikad više ista osoba. Ne radim ovo samo za moje dete, već za budućnost naše dece", rekla je.

Hrka je stupila u štrajk glađu 2. novembra, dan posle velikog komemorativnog skupa u Novom Sadu za poginule u padu nadstrešnice nedavno rekonstruisane železničke stanice u drugom najvećem gradu u Srbiji, među kojima je i njen sin.

Nedaleko od nje, od 31. oktobra štrajkovao je glađu i poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Uglješa Mrdić koji je rekao da se na taj vid protesta odlučio nezadovoljan radom tužilaštva.

Međutim, njemu je 10. novembra pozlilo i prebačen je u bolnicu.

Nije životno ugrožen, ali je doveden u poslednji čas, rekao je Zlatibor Lončar, ministar zdravlja.

Poput Vučiča, i Lončar je pozvao i Dijanu Hrku da prekine štrajk glađu.

Mrdić je tražio od tužilaštva da naredi hapšenje i bivšeg predsednika Skupštine akcionara Infrastrukture Železnice Srbije Nebojšu Bojovića i bivšeg izvršnog direktora te kompanije Milutina Miloševića.

Njih dvojicu označio je kao neke od ljudi koji treba da odgovaraju za pad nadstrešnice i tvrdio je da je nedavno dostavio tužilaštvu dokaze protiv njih.

Više od godinu dana od pada nadstrešnice postupci su još na početku i još nisu počela suđenja.

Za razliku od nekih prethodnih slučajeva, ispred Skupštine Srbije sa razglasa ispred šatorskog kampa pristalica vlasti nekoliko dana ne odjekuje muzika, za koju je Hrka rekla da je uznemiravala.

Policija, dodala je, ne reaguje kada je maltretiraju.

„Od ovoga gore ne može.(…)

„Niko ne radi svoj posao, Vučić je rekao da nije nadležna institucija, a kad je izašao sa fasciklama (o padu nadstrešnice) je rekao da je nadležan”.

Hrka je pre tri dana razgovarala telefonom sa Vučićem, ali nije želela da otkrije detalje.

Vojnobezbednosna agencija saopštila je 12. novembra da je došla do saznanja da je Hrka tajno i nezakonito snimala telefonski razgovor sa Vučićem.

U novijoj istoriji Srbije bilo je više štrajkova glađu istaknutijih političara.

Tomislav Nikolić, nekada lider SNS i kasnije predsednik Srbije, štrajkovao je glađu 2011, zahtevajući raspisivanje izbora.

Potom su štrajkovali glađu i neki opozicioni političari, poput Boška Obradovića, koji se u međuvremenu povukao iz politike, dvoje nekadašnjih poslanika SNS Sandra Božić i Aleksandar Martinović, a u decembru 2023. i jedna od trenutno vodećih opozicionarki Marinika Tepić.

Još jedan štrajk glađu - u Novom Sadu

U Novom Sadu, drugom najvećem gradu u Srbiji, štrajkuje glađu autoprevoznik Milomir Jaćimović.

Štrajk glađu je, rekao je, započeo 10. novembra, zajedno sa 16-godišnjim sinom, koji je tri dana kasnije prekinuo takav vid protesta.

Jaćimović je autobusima prevozio studente i druge ljude na više antivladinih demonstracija u Srbiji, a nekoliko puta je pritvaran.

Optužuje vlast da mu je zbog podrške antivladinim protestima oduzela sva vozila, a da kazne koje mora da plati prevazilaze sve njegove mogućnosti.

„Nismo samo ja i moj sin u pitanju, već i moji vozači i njihove porodice, mi nemamo vozila i čime da radimo.

„Državi moram da plaćam obaveze, sramota je više to da kažem, ali sam mrtav čovek, odlučio sam se za ovo, nemam mnogo izbora", rekao je .

• Ko je žena koja je osmislila štrajk glađu i gde je tu politika
• Koliko je efikasna građanska neposlušnost
• Kako je prosveta nosila proteste u Srbiji poslednjih godinu dana

Koliko čovek može da izdrži bez hrane

Ukoliko piju vodu, ali ne jedu hranu - ljudi mogu da izdrže i do 60 dana.

Bez vode, mogli bi da umru u roku od osam do deset dana.

Dehidrirali bi, a telo bi prestalo da funkcioniše.

Jednom kada se glukoza, koja se koristi za proizvodnju energije, potroši - za tri do pet dana - telo počinje da troši masne zalihe.

Jednom kada se zalihe masti isprazne, telo počinje da troši mišiće i vitalne organe, poput jetre i srca.

Ovaj proces se razlikuje od čoveka do čoveka, ali se veruje da oni koji imaju više zaliha masti u telu, mogu duže da izdrže.

Ako oni koji gladuju uzimaju vodu, vitamine i so - to im može pomoći da izdrže duže.

*Izvor: Keti Kaubrau iz Britanskog udruženja nutricionista

Kroz 'Ćacilend' ne može da se prođe

Jelena Subin, novinarka BBC na srpskom

Ograđeni Beograd u strogom centru grada.

Da ne bih kružila, pokušavam da prođem trotoarom ispred zgrade Skupštine Srbije.

Kao po komandi, prilaze mi petorica muškaraca, obučenih u crno, sa kačketima i kapuljačama na glavi.

Jedan od njih lice je pokrio maramom sa ocrtanim delovima, činim mi se, lobanje.

„Gde ste pošli", oštro me je upitao dok su ostali prilazili i ogradili me da ne mogu da prođem dalje.

„Hoću da prođem na drugu stranu ulice", odgovaram i pokazujem rukom gde želim da odem.

Kažu mi da ne mogu da prođem i dodaju da se vratim.

Uzvratila sam im da je to javna površina i da imam pravo da prođem, ali su mi rekli da je tu prijavljen skup i da ne mogu.

Većina ih je imala motorole zadenute u džepovima, a pojedinima je na jaknama pisalo „Tim Aleksandar Vučić".

„Pozovite mi policiju, želim sa njima da razgovaram", rekla sam, a onda je usledio hladan tuš.

„Ne može policija da vam pomogne, možete da je zovete, izvolite", rekli su mi ti ljudi.

Dok sam okretala broj da pozovem policiju, ugledala sam trojicu policajaca blizu glavnog ulaza u Skupštinu Srbije.

„Evo policajaca, idem do njih", prošla sam između pristalica vlasti i krenula ka njima.

„Idi za njom", čula sam jednog od njih.

„Ko je pustio?", upitao je jedan od policajaca muškarca u crnom koji me je ispratio do policije.

„Ovo je javna površina i htela sam da razgovaram sa vama, jer želim da prođem na drugu stranu ulice", odgovorila sam.

Nisu bili zainteresovani za razgovor.

Na moje insistiranje i ponavljanje da želim da prođem, kratko je rekao muškarcu koji me je dopratio: „Isprati je odavde".

„Mogu i sama da odem", dodala sam, dok me je muškarac u crnom u stopu pratio kako bi bio siguran da sam napustila ograđeni prostor.

Neredi 2. novembra

Nekoliko stotina ljudi došlo je 2. novembra da podrži Hrku, a kasnije popodne, oko zgrade skupštine je postavljena interventna jedinica policije koja je satima razdvajala antivladine demonstrante i okupljene u šatorskom kampu pristalica predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Policija nije dozvolila Hrki da se smesti kod zdanja skupštine, što je izazvalo nezadovoljstvo ljudi koji se protive Vučićevom režimu i počeli su da se okupljaju u većem broju.

„Koga čuvate? Zašto majci koja je izgubila sina ne date da traži pravdu?", dobacivali su okupljeni policajcima koji su preprečili prolaz do zgrade skupštine.

Ali i pristalice vlasti su se mobilisale i ispunili su prostor oko velikih belih šatora koji mesecima stoje u strogom centru grada.

Sa jedne na drugu stranu letele su baklje, kamenice i flaše.

Posle posle nereda i sukoba antivladinih demonstranata i pristalica vlasti i policije 2. novembra, privedeno je 37 ljudi.

Privedeni su „učestvovali u narušavanju javnog reda i mira i izazivanju incidenata tokom neprijavljenog javnog okupljanja" ispred Skupštine Srbije, saopštila je policija.

Među privedenima je bio i Vladimir Štimac, nekadašnji košarkaš srpske reprezentacije i Crvene zvezde, koji je od početka aktivan na antivladinim protestima.

Pušten je da se brani sa slobode, a tužilaštvo ga tereti za pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja za šta je zaprećena zatvorska kazna do pet godina zatvora.

https://www.youtube.com/watch?v=rAxiIeu2xRM

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Dijana Hrka, majka poginulog Stefana: „To su moja deca koja krvare i bore se za pravdu"
• Moj dnevnik protesta: Koliko se Srbija promenila za godinu dana
• Ko je 'Ćaci' i kakve veze ima sa studentskim protestima