Novinar Darko Gligorijević: Istina je svima nama pred očima, samo ukoliko želimo da upalimo svetlo

Nove generacije donose nove načine komunikacije

Na početku razgovora rekao nam je šta ga je zapravo i privuklo novinarstvu.

„Dok sam bio mali, moji roditelji su često gledali B92 (dok je B92 ličio na nešto) i Insajderove dokumentarce koji su se tamo emitovali. Pored toga, uvek sam u školi bio ’onaj klinac koji mora sve da kaže’ i da se pobuni kada nešto nije kako treba. Kada odrastanje na Insajderu spojimo sa nemogućnosti držanja jezika za zubima - dobijemo novinara”, navodi Gligorijević. 

Ulogu mladih novinara vidi kao ulogu mladih u bilo kojoj profesiji.

„Nove generacije sa sobom donose nove načine komunikacije, drugačije pristupaju publici itd.”, kaže Darko.

Hapšenje kao pokušaj zastrašivanja

Kao omladinski portal, Zoomer je tokom prethodnih meseci pratio dešavanja koje su mladi u želji za pravednim društvom i pokrenuli. Tako je i Darko Gligorijević jedan od novinara koji je izveštavao sa studentskih protesta. U tim trenucima mu je, kako ističe, najvažnije da što verodostojnije i što brže prenese dešavanja sa lica mesta onima koji ih prate i očekuju to od njih.

Nakon dešavanja u Studentskom gradu 5. juna, kada je Gligorijević  kamerom svog mobilnog telefona snimio incident koji se ticao napada na Miloša Pavlovića, što je i objavljeno na Instagram profilu Zoomer-a, Gligorijević je uhapšen.

„Četiri pripadnika UKP-a došla su na vrata naše redakcije i rekla mi da je potrebno da pođem sa njima. Odveli su me u Policijsku stanicu (PS) Novi Beograd, gde sam nakon što je došla moja advokatica Nina Nicović dao izjavu u svojstvu građanina i napustio policijsku stanicu. Deset-petnaest minuta nakon toga moja advokatica dobija telefonski poziv od jednog od inspektora koji su me ispitivali, da se vratimo nazad u PS kako bih dopunio svoju izjavu. Umesto dopunjene izjave, dobio sam rešenje o zadržavanju zbog izvršenog prekršaja iz Člana 7. Zakona o javnom redu i miru, kao i zbog opasnosti da mogu ponoviti prekršaj za koji me terete. Nakon toga su me odveli u PS Voždovac, gde sam sam u ćeliji proveo noć. Sutradan su me tzv. maricom prevezli do PS 29. novembar, gde je trebalo da budem saslušan od strane prekršajnog sudije, što se međutim nije desilo jer mi je sutkinja samo vratila ličnu kartu i rekla da idemo u ’redovni postupak’”, objasnio je Pavlović.

Hapšenje, kako kaže, nije doživeo kao gušenje slobode medija i govora, jer u trenutku kada je uhapšen nisu znali da je novinar i član NUNS-a, ali jeste shvatio kao pokušaj zastrašivanja. 

„Priznaćete, nikome ne bi bilo svejedno da po njega dođu četvorica UKP-ovaca i da provede noć u pritvoru”, navodi Gligorijević.

Ipak, od tog događaja prošlo je skoro četiri meseca, a svoj posao i dalje radi ponosno i pravično, ističe Darko Gligorijević.

Upitali smo ga kako je ovaj slučaj medijski ispraćen.

„Manipulacija nije bilo, osim što su prorežimski tabloidi odmah pisali da sam učestvovao u napadu na Miloša Pavlovića kao student, i što ni jednog trenutka niko nije rekao da je reč o novinaru koji se nalazio na profesionalnom radnom zadatku. Zbog toga sam i podneo tužbe Savetu za štampu protiv Informera i još dva medija, koje sam naravno dobio”, navodi naš sagovornik.

Izveštavanje medija o studentskim protestima 

Komentarišući izveštavanje medija o studentskim protestima, razlikuje dva tipa.

„Što se tiče izveštavanja drugih medija, tu je stvar kristalno jasna - imate medije (novinare i novinarke, snimatelje...) koji se guše u suzavcu kako bi gledaocima pružili istinu, i imate medije koji dođu 5 minuta pred kraj nekog protesta, pozicioniraju se tako da se iza njih nađe 5-10 osoba i izgovore rečenicu: ’Evo vidite, blokaderi teroristi su propali, njih pet blokira ulicu i ne dozvoljava pristojnoj Srbiji da se normalno kreće...’”, kaže Gligorijević. 

Istinu, odnosno istinitu vest od dezinformacija i medijskih manipulacija je, prema njegovom mišljenju lako razlikovati, ukoliko su ispunjena 2 uslova. 

„Prvi uslov je da ne gledate Informer i njima slične medijske poslušnike aktuelnog režima, a drugi da verujete zdravom razumu i svojim očima”, ističe Darko.

Oni koji se ne informišu iz više različitih izvora, neretko bez kritičkog mišljenja prihvataju ono što im određeni mediji plasiraju i od takvih ubeđenja ne odustaju čak ni kada čuju verziju osoba koje su određenom događaju prisustvovale. 

Darko Gligorijević kaže da nije ni pokušavao niti ga je zanimalo da se sa ljudima raspravlja oko nečega što je očigledno. 

„Ukoliko neko ne vidi da je nadstrešnica pala zbog korupcije, da će, kako stručnjaci navode, ista sudbina potencijalno dočekati i Prokop, ukoliko ne vide enormnu policijsku represiju prema građanima koji protestuju na ulicama, ukoliko su zaboravili da je čovek preminuo u pritvoru u Boru i da imamo veštačenja koja govore da je imao ozbiljne fizičke povrede - zašto bih se ja onda objašnjavao sa takvim osobama?”, navodi Gligorijević.

Uloga medija u očuvanju ljudskih prava

Govoreći o vezi između medija i odbrane ljudskih prava, Darko Gligorijević ocenjuje da su mediji u Srbiji odavno alat za zastrašivanje građana u ostvarivanju ustavom zagarantovanih prava. 

„Ukoliko na medijskoj sceni imamo jedan Informer, koji nema apsolutno nikakav problem (ni moralni, ni etički, a bogami očigledno ni zakonski) da u programu uživo najavljuje ubistvo Pavla Cicvarića, vređa univerzitetskog profesora Jovu Bakića – o čemu onda dalje mi da pričamo?”, postavlja pitanje naš sagovornik. 

Prema njegovim rečima, mediji koji su orijentisani ka vlasti, tako i oni koji su orijentisanti profesionalnim standardima i vrednostima novinarske profesije imaju veliki uticaj u oblikovanju javnog mnjenja.

„Da budemo surovo iskreni, da mediji poput N1, Nove, Insajdera, itd. nisu u ovolikoj meri izveštavali o studentskim protestima i blokadama u Srbiji, siguran sam da studentski pokret ne bi imao ovoliku podršku javnosti”, kaže Darko. 

Govoreći o ulozi medija u očuvanju slobode govora mladih, Gligorijević kaže da mediji to mogu učiniti upravo tako što će mladima dati da govore. 

Manipulativni narativi

Studentski protesti i blokade nisu ostali nezapaženi ni u medijima koji ne izveštavaju objektivno. Na njima su se povodom ovih dešavanja plasirali manipulativni narativi, kojih, kako ocenjuje Gligorijević, ima previše.

„Moj zauvek omiljeni narativ jeste da studente i aktiviste plaćaju strane agenture da ruše državu i, obavezno, predsednika Vučića. Plašim se da te ’strane agenture’ nemaju dovoljno novca da plate zajedništvo, empatiju i ljubav koju gledamo već 10 meseci”, navodi naš sagovornik.

Društvene mreže kao prostor istine?

U medijskom mraku svetlo neretko predstavljaju društvene mreže koje omogućavaju da se objavljuju snimci sa lica – od onih punih emocija, pa sve do incidenata, snimaka policijske brutalnosti i sl. 

Kako naš sagovornik zapaža u razgovoru sa svojim vršnjacima, kada je u pitanju izvor njihovog informisanja, dominiraju društvene mreže, odnosno mediji koji su prisutni na društvenim mrežama. 

„Društvene mreže su možda i najveći saveznik u borbi protiv lažnih vesti, ali i u borbi da se istina jasno čuje i vidi”, smatra Gligorijević.

Ipak, i prilikom informisanja putem društvenih mreža potrebno je imati oprez. 

„Od početka ovih protesta i blokada, ja sve češće od ljudi na terenu čujem kako ne ulaze na portale da bi se informisali, nego na Instagram ili X, što može biti i malo problematično, jer mi se čini da i dalje ljudi nisu u potpunosti shvatili da na društvenim mrežama postoji odgovornost prema istini”, kaže naš sagovornik.

Upravo zbog važnosti društvenih mreža u životima mladih važno je da i objektivni veliki mediji postoje na njima.

„U suprotnom će ih sa dolaskom novih generacija pojesti sadržaj koji se specifično kreira za njih. Informativa može da bude zanimljiva i ’privlačna za gledanje’, mada tu dolazimo do pitanja šta je kome privlačno i zanimljivo”, navodi Gligorijević. 

On ocenjuje da je interesovanje za informativu značajno poraslo nakon tragedije 1. novembra, jer ljudi žele da znaju šta se dešava u zemlji.

Istina je svima nama pred očima, samo ukoliko želimo da upalimo svetlo

Za kraj smo ga pitali šta bi savetovao mladima – kako pronaći istinu u trenutku kada svedočimo medijskom mraku.

„Istina je svima nama pred očima, samo ukoliko želimo da upalimo svetlo. Prekidač ima svako od nas, iskoristite ga”, zaključuje Gligorijević.

Ovaj medijski sadržaj je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Boom93 realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora izneta u ovom medijskom sadržaju ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.