Zašto se Međunarodni dan žena obeležava 8. marta?

Žene koje su zaposlene u industriji odeće i tekstila u Njujorku javno su demonstrirale tog 8. marta 1857. godine, zbog malih plata i loših radnih uslova.

Iste žene koje su protestovale na ulicama Njujorka, osnovale su ubrzo i svoj sindikat. Demonstracije su organizovane i u godinama koje su usledile, pa je tako 15.000 žena 1908. godine marširalo kroz Njujork tražeći kraće radno vreme i pravo glasa, a ujedno i boreći se protiv diskriminacije na osnovu pola prilikom zapošljavanja.

Prvi nacionalni Dan žena obeležen je 1909. godine u SAD. Inspirisana američkom akcijom, nemačka levičarka Luiz Cic, predložila je organizovanje Međunarodnog dana žena. Ideju je preuzela i poznata feministkinja Klara Cetkin, koja je to predložila 1910. godine na Međunarodnoj konferenciji žena u Kopenhagenu.

Međunarodni dan žena je sledeće godine obeležen u Austriji, Nemačkoj, Danskoj i Švajcarskoj, uz mnoge proteste širom Evrope, pa je tako u Austrougarskoj bilo 300 demonstracija. Žene su tražile da pravo glasa koje do tada nisu imale, kao i pravo obavljanja javne funkcije.

U Londonu je 8. marta 1914. godine održan marš kao podrška ženskom pravu glasa. Švajcarska je bila poslednja zemlja u Evropi koja je uvela pravo glasa ženama, 1972. godine.

Feministkinja Aleksandra Kolontaj je nakon boljševičke revolucije nagovorila Lenjina da 8. mart postane državni praznik. Praznik je prihvaćen i od strane kasnije nastalih jednopartijskih režima, kojima je političko-programski uzor bio SSSR.

Na zapadu je Međunarodni dan žena uglavnom prestao da se obeležava u prvoj polovini 20. veka, upravo jer su ga povezivali sa jednopartijskim sistemom i boljševičkim komunizmom.

Ipak, feministički pokreti 1960-ih i 1970-ih godina izborili su se za ponovnu afirmaciju Međunarodnog dana žena 8. marta. Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914. godine.

Osmi mart ostao je državni praznik u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Mongoliji, Tadžikistanu…

Ujedinjene nacije ocenile su prošle godine da Talibanske vlasti u Avganistanu priznaju ženama najmanje prava u svetu. Misija UN je u saopštenju objavljenom na Međunarodni dan žena, navela da je nova vlast u Avganistanu gotovo „jedinstvena u usresređenosti da nametne pravila koja većinu žena i devojaka ostavljaju zarobljenim u kući“.

Američka glumica Meril Strip izjavila je da i „veverica ima više prava“ od avganistanske devojčice, pridružujući se na taj način pozivu avganistanskih žena da se ukinu stroga ograničenja talibanske vlade kada je u pitanju način života žena u Avganistanu.