Koliko dana godišnje udišemo zagađen vazduh – šta otkriva šest godina merenja u Požarevcu, Kostolcu i Smederevu?

Kada se kaže da je vazduh u nekom gradu prekomerno zagađen, najčešće se misli na dane kada koncentracije štetnih materija premaše zakonski dozvoljene vrednosti. Takvi podaci važni su za rad nadležnih institucija, ocenjivanje kvaliteta vazduha i preduzimanje mera za smanjenje zagađenja.

Međutim, zakonska granica nije isto što i granica ispod koje zagađenje ne predstavlja zdravstveni rizik.

„To što su neke vrednosti unutar granica dozvoljenih u Srbiji, to i ne znači da nisu opasne po zdravlje”, upozorava dr Elizabet Paunović , nekadašnja direktorka Evropskog centra Svetske zdravstvene organizacije za životnu sredinu i zdravlje, koja je kao stručna saradnica Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) učestvovala u ovoj analizi. Kako navodi, domaći propisi ne uzimaju u obzir ni preporuke iz novog vodiča SZO za kvalitet vazduha iz 2021. godine, ni manje stroge vrednosti iz prethodnog vodiča iz 2005.

Na primer, Srbija ne propisuje dnevnu graničnu vrednost za fine suspendovane čestice PM2.5, iako se dugotrajna izloženost ovim česticama povezuje sa povećanim rizikom od bolesti srca i krvnih sudova, respiratornih bolesti, raka pluća i prevremene smrti. Kratkotrajna izloženost povišenim koncentracijama takođe može imati štetne zdravstvene posledice, naročito kod dece, starijih i ljudi koji već imaju hronične bolesti.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da prosečna dnevna koncentracija ovih čestica ne prelazi 15 mikrograma po kubnom metru vazduha, uz najviše tri do četiri dana godišnje iznad te vrednosti.

Evropska unija je 2024. usvojila novu direktivu kojom dodatno pooštrava standarde kvaliteta vazduha, sa rokom primene do 2030. godine. Za PM2.5 ona uvodi dnevnu granicu od 25 mikrograma, koja ne bi smela da bude prekoračena više od 18 puta godišnje.

Isti dan, dakle, može biti iznad zdravstvene preporuke SZO i evropskog limita, a da za njega u Srbiji ne postoji odgovarajuća zakonska dnevna granica.

Godišnji proseci, na kojima se delom zasnivaju zvanične ocene kvaliteta vazduha, takođe ne otkrivaju uvek učestalost pojedinačnih epizoda zagađenja. Koncentracija neke materije može tokom godine u proseku ostati ispod zakonske granice, iako je dozvoljena dnevna vrednost premašena desetinama puta.

Redakcija Boom93 je zajedno sa NEA analizirala godišnje izveštaje Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) za period od 2020. do 2024. godine, kao i podatke za period od 2020. do 2025. obrađene u aplikaciji xEco Vazduh, sa fokusom na Požarevac, Kostolac i Smederevo.

Zakon o zaštiti vazduha propisuje da Agencija godišnjim izveštajem obaveštava javnost do 31. maja tekuće godine za prethodnu godinu, ali izveštaj za 2025. do objavljivanja ovog teksta nije objavljen . Zato podaci za 2025. potiču iz obrade xEco Vazduh i iz analize Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), zasnovane na još uvek nevalidiranim podacima Agencije .

Rezultati pokazuju da prekomerno zagađenje nije ograničeno na pojedinačne epizode tokom zime. Na nekim mernim mestima koncentracije pojedinih materija bile su iznad zdravstvenih preporuka tokom većeg dela godine.

Istovremeno, zvanični izveštaji otkrivaju probleme koji nisu vidljivi kada se posmatraju samo suspendovane čestice: prekoračenja azot-dioksida, sumpor-dioksida i prizemnog ozona, kao i povišene koncentracije kancerogenih materija u sastavu čestica.

Tri kriterijuma – tri različite slike o kvalitetu vazduha

Azot-dioksid (NO2) jedan je od najopasnijih gasovitih zagađivača vazduha. Nastaje pretežno sagorevanjem na visokim temperaturama, a ključni izvori su saobraćaj, termoelektrane, toplane i industrijski pogoni, dok su u zatvorenom prostoru to šporeti i peći na gas.

Koliko je dana prošle godine vazduh u centru Smedereva bio zagađen azot-dioksidom?

Po važećim propisima Republike Srbije – nijedan dan. Po novoj direktivi Evropske unije, čije granice treba da budu dostignute do 2030. godine – 10 dana (direktiva dozvoljava najviše 18). Po smernicama Svetske zdravstvene organizacije – čak 245 dana.

Razlikuje se prag: 85, 50 ili 25 mikrograma po kubnom metru vazduha kao dnevni prosek. Direktiva EU obavezuje države članice, ali ne i Srbiju, koja je kandidat za članstvo. Preporuka SZO nema pravnu snagu, ali ni ona nije granica bezbednosti, jer se štetni efekti beleže i pri nižim koncentracijama.

Na istoj stanici dnevna preporuka SZO za azot-dioksid premašena je tokom 152 dana u 2020, 197 u 2021, 216 u 2022, 241 u 2023, 273 u 2024. i 245 dana u 2025. godini - ukupno 1.324 dana za šest godina, odnosno oko 60% vremena. Broj takvih dana rastao je iz godine u godinu sve do 2024.

Zvanični izveštaj Agencije za 2024. navodi da je srednja godišnja vrednost NO2 propisana u Srbiji prekoračena u Smederevu, Požarevcu i Kraljevu. Prekoračenje domaće dnevne granične vrednosti registrovano je na 14 mernih mesta na kojima se azot-dioksid meri manuelnom metodom, među kojima su dva u Požarevcu, jedno u Kostolcu i jedno u Smederevu. Upravo u Smederevu, na mernom mestu JP „Gradska stambena agencija”, zabeleženo je najviše takvih dana u zemlji - 112  - a srednja godišnja koncentracija od 76 mikrograma bila je gotovo dvostruko iznad domaće granice od 40 mikrograma.

Na Centralnoj apoteci u centru Požarevca, prema izveštaju Agencije, granična vrednost od 85 mikrograma po kubnom metru prekoračena je 24 puta.

Analiza Boom93 i NEA pokazuje, međutim, da je na ovoj lokaciji tokom 2024. koncentracija NO2 bila iznad dnevne preporuke SZO 332 od 365 dana  sa validnim merenjima, odnosno 91 odsto dana – gotovo svakodnevno. Ovo pokazuju podaci iz mesečnih izveštaja o kontroli kvaliteta vazduha koje je uradio Zavod za javno zdravlje Požarevac. Smernice SZO predviđaju da se dnevna vrednost od 25 mikrograma sme prekoračiti najviše tri do četiri dana u toku kalendarske godine.

Prema srpskim propisima, za dnevnu graničnu vrednost azot-dioksida nije predviđen dozvoljeni broj prekoračenja, što znači da se svako zabeleženo prekoračenje smatra prekoračenjem propisane granice.

Kada se posmatraju suspendovane čestice, u Kostolcu je tokom 2025. zabeleženo 36 dana u kojima je koncentracija čestica PM10 premašila dnevnu granicu propisanu u Srbiji – samo jedan dan više od dozvoljenog godišnjeg broja prekoračenja. Kada se ista merenja uporede sa standardima EU za 2030. i preporukama SZO, broj dana sa prekoračenjem raste na 58. Evropski propisi dozvoljavaju najviše 18 takvih dana godišnje, a SZO tri do četiri.

Na lokaciji benzinske stanice NIS Petrol u Ulici Čede Vasovića u Požarevcu, jedinom mernom mestu u ovom gradu za koje izveštaj Agencije prikazuje merenja PM10, tokom 2024. zabeleženo je 59 prekoračenja dnevne granične vrednosti iz srpskih propisa, dok podaci iz aplikacije xECO pokazuju 85 prekoračenja prema standardima EU i SZO.

Još izrazitija razlika pojavljuje se kod finih suspendovanih čestica PM2.5, za koje Srbija ne propisuje dnevnu graničnu vrednost. Upravo ove čestice Svetska zdravstvena organizacija smatra najznačajnijim pokazateljem zdravstvenog rizika iz ambijentalnog vazduha.

„Kada udišemo zagađen vazduh, zagađujuće materije prolaze kroz naša pluća u krvotok, a odatle mogu doći do svih organa”, objašnjava dr Paunović. Fine čestice se, kako navodi, talože i u krvnim sudovima, „pa se stoga može reći da ne postoji organ ili deo ljudskog tela koji nije zahvaćen negativnim delovanjem zagađenog vazduha”. Međunarodna agencija za istraživanje raka proglasila je zagađen ambijentalni vazduh 2013. godine dokazanim kancerogenom za ljude.

Na mernoj stanici Smederevo Radinac od 2022. do 2025. zabeleženo je čak 1.100 dana sa koncentracijom PM2.5 iznad dnevne preporuke SZO – tri od svaka četiri dana. U istom periodu i srednja godišnja koncentracija ovih čestica bila je iznad sve tri granične vrednosti – i srpske, i evropske, i one koju preporučuje SZO.

Slična je slika i u centru Smedereva , gde je od 2020. do kraja 2025. zabeleženo ukupno 1.204 dana iznad dnevne preporuke SZO. To znači da su građani više od polovine dana u tih šest godina bili izloženi koncentracijama finih čestica višim od onih koje SZO, na osnovu epidemioloških dokaza, preporučuje.

Prema podacima državne merne stanice u Kostolcu, tokom 2025. koncentracije PM2.5 premašile su evropsku dnevnu granicu tokom 72 dana, a vrednost koju preporučuje SZO čak 164 dana.

Ovo nisu izolovani slučajevi. Prema analizi RERI-ja, polovina od 80 stanica u Srbiji sa najmanje 90 odsto validnih podataka imala je 2025. najmanje 197 dana sa PM2.5 iznad preporuke SZO, a nijedna nije imala manje od 105.

Važno je, ipak, ne poistovećivati prekoračenja zdravstvenih preporuka sa kršenjem zakona. Smernice SZO nisu pravno obavezujuće, a stroži standardi EU za 2030. ne primenjuju se u Srbiji. Njihovo poređenje sa izmerenim koncentracijama pokazuje koliko je trenutno stanje udaljeno od tih ciljeva, a ne koliko je puta prekršen propis.

Isto tako, preporučene koncentracije SZO ne predstavljaju čvrstu granicu između bezbednog i opasnog vazduha. Naučna istraživanja pokazuju da zdravstveni rizici mogu postojati i pri nižim koncentracijama, naročito kada izloženost traje godinama.

Upravo zato broj dana sa prekoračenjima pruža važnu, ali nepotpunu sliku. On pokazuje učestalost povišenih koncentracija na određenom mernom mestu, ali ne i tačnu izloženost svakog stanovnika niti broj ljudi koji su zbog zagađenja oboleli.

Kada se podaci za Požarevac, Kostolac i Smederevo sagledaju zajedno, razliku između zakonski prihvatljivog i zdravstveno preporučenog nivoa teško je zanemariti. Na pojedinim lokacijama domaći kriterijumi registruju desetine dana sa prekomernim zagađenjem, dok poređenje sa preporukama SZO pokazuje da su povišene koncentracije finih čestica prisutne tokom stotina dana.

Tokom posmatranog perioda, podaci o česticama bili su dostupni sa građanskih senzora povezanih sa aplikacijom xECO. Oni pokazuju sličan obrazac: na senzoru u Ulici Ilije Petrovića broj dana sa PM2.5 iznad preporuke SZO smanjen je sa 194 u 2022. na 163 u 2025. godini, ali je to i dalje blizu polovine godine. Građanski senzori nisu deo zvanične mreže i ne mere referentnom metodom, ali su građanima često jedini izvor podataka o vazduhu u sopstvenom kraju.

Šest godina merenja pokazuje da poboljšanja nisu uvek trajala

Jedan od najizraženijih problema sa zagađenjem zabeležen je u Radincu, naselju u blizini smederevske železare.

Od početka 2020. do kraja 2024. godine državna merna stanica u Radincu registrovala je ukupno 606 dana tokom kojih je prosečna dnevna koncentracija čestica PM10 bila iznad 50 mikrograma po kubnom metru vazduha – granične vrednosti propisane domaćom uredbom.

Prema srpskim propisima, ta vrednost ne sme biti premašena više od 35 dana godišnje, što za pet godina daje 175 dozvoljenih prekoračenja. U Radincu ih je zabeleženo gotovo tri i po puta više. Tokom 2020. bilo je 148 dana sa prekoračenjem dnevne granice, a 2021. godine 146. U 2022. broj je smanjen na 120. Poboljšanje je usledilo 2023, kada su zabeležena 64 dana, a prosečna godišnja koncentracija PM10 prvi put u posmatranom periodu pala je ispod domaće zakonske granice od 40 mikrograma po kubnom metru. Međutim, već 2024. broj dana sa prekoračenjem ponovo je udvostručen, na 128, a prosečna godišnja koncentracija porasla je na 47 mikrograma i ponovo premašila propisanu granicu. Prema obradi podataka xEco Vazduh, u Radincu je 2025. registrovan 91 dan iznad domaće dnevne granice – manje nego što je Agencija zvanično utvrdila za 2024, ali i dalje znatno više od dozvoljenog.

Promene su vidljive i na stanici Smederevo Centar, gde su koncentracije suspendovanih čestica uglavnom bile niže nego u Radincu. Prema zvaničnim izveštajima, u centru Smedereva od 2020. do 2024. zabeleženo je ukupno 309 dana sa prekoračenjem dnevne granice za PM10.

Broj takvih dana smanjen je sa 76 u 2020. na 68 u 2021, 67 u 2022. i 37 u 2023. godini. Naredne godine ponovo je porastao na 61, dok podaci xEco Vazduh za 2025. pokazuju 69 dana.

Uprkos poboljšanju tokom dela posmatranog perioda, Smederevo je u svih pet godišnjih izveštaja Agencije za period 2020–2024. imalo prekomerno zagađen vazduh, odnosno vazduh treće kategorije prema tadašnjem sistemu ocenjivanja. Novi Zakon o zaštiti vazduha, donet u junu 2025 , ukinuo je podelu na tri kategorije i uveo dve – čist ili neznatno zagađen i zagađen vazduh.

Izveštaj za 2024. beleži u Smederevu i probleme koji se ne vide kroz broj dana sa česticama. Prekoračena je ciljna vrednost benzo(a)pirena , kancerogene materije koja se prenosi suspendovanim česticama: na mernom mestu Centar za kulturu srednja godišnja koncentracija iznosila je 2 nanograma po kubnom metru, dvostruko iznad ciljne vrednosti. Na stanici Radinac iste godine zabeležena su i 44 dana sa prekoračenjem ciljne vrednosti za prizemni ozon od 120 mikrograma, dok propisi dozvoljavaju najviše 25 takvih dana godišnje, računato kao trogodišnji prosek.

U Kostolcu je od 2020. do 2024. zvanična merna stanica registrovala ukupno 198 dana sa koncentracijama PM10 iznad dozvoljene dnevne granice iz srpske regulative.

Najviše ih je bilo 2020. godine, kada su zabeležena 53 dana. Tokom 2021. registrovano ih je tačno 35, koliko propisi u Srbiji i dozvoljavaju, 2022. godine 39, 2023. godine 26, a naredne godine broj je ponovo porastao na 45.

Posebno je značajno što je prosečna godišnja koncentracija PM10 u Kostolcu tokom 2024. iznosila 34 mikrograma po kubnom metru, odnosno bila je ispod zakonske godišnje granice od 40 mikrograma.

Ipak, dozvoljena dnevna koncentracija premašena je tokom 45 dana, pa je Kostolac u zvaničnoj oceni za 2024. svrstan među područja sa prekomerno zagađenim vazduhom.

To pokazuje zašto godišnji prosek sam po sebi nije dovoljan da se proceni koliko često stanovnici mogu biti izloženi povišenim koncentracijama zagađujućih materija. Prema podacima xEco Vazduh, u 2025. takvih dana u Kostolcu bilo je 36 – jedan više od dozvoljenog.

Analiza drugih zagađujućih materija pokazuje da se stanje ne menja jednako za sve vrste zagađenja.

Na stanici Kostolac prosečna godišnja koncentracija sumpor-dioksida (SO2), prema obradi podataka xEco Vazduh, smanjena je sa 17,7 mikrograma po kubnom metru 2020. na 9,5 mikrograma 2025. godine. Broj dana sa koncentracijama SO2 iznad dnevne preporuke SZO od 40 mikrograma pao je sa 19 u 2020. na nijedan u 2025. Glavni izvor sumpor-dioksida u ovom području su termoelektrane Kostolac A i B, koje sagorevaju lignit.

Požarevac – registrovana prekoračenja, ali merenja se zvanično ne računaju

U Požarevcu je problem složeniji, ne samo zbog zabeleženog zagađenja već i zbog načina na koji su podaci dostupni u godišnjim izveštajima.

Još 2019. godine  Agencija je svrstala Požarevac u treću kategoriju kvaliteta vazduha, odnosno među gradove sa prekomerno zagađenim vazduhom, zbog prekoračenja granične vrednosti za čestice PM10. Prema tada važećem Zakonu o zaštiti vazduha, kao i prema novom iz 2025, lokalna samouprava dužna je da za takvo područje donese Plan kvaliteta vazduha i da organizuje lokalni monitoring na osnovu Programa kontrole kvaliteta vazduha, uz saglasnost nadležnog ministarstva.

Ni sedam godina kasnije, nijedan od ova dva dokumenta nije javno dostupan na zvaničnoj internet stranici Grada Požarevca. Da problem nije samo u dostupnosti dokumentacije, pokazuje i godišnji izveštaj Agencije za 2024. godinu, u kojem se navodi da Grad Požarevac nije pribavio saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine na Program kontrole kvaliteta vazduha. Zbog toga su rezultati merenja iz lokalne mreže – uključujući i merenja kod benzinske stanice NIS Petrol – prikazani u izveštaju, ali nisu uzeti u obzir prilikom utvrđivanja zvanične kategorije kvaliteta vazduha.

Redakcija Boom93 je ovim povodom uputila pitanja Gradskoj upravi Grada Požarevca, ali odgovori nisu stigli do objavljivanja ovog teksta.

Šta zvanična ocena ne vidi

Razlika između pragova ima praktične posledice. RERI je u svojoj Analizi stanja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2025. godinu naveo da obaveza donošenja plana kvaliteta vazduha nastaje tek kada je prekoračena nacionalna granična vrednost, zbog čega značajan deo zdravstvenog tereta ostaje „regulatorno nevidljiv i sistemski neimenovan”.

U izveštaju za 2024. Agencija navodi da je gradsko stanovništvo u proseku izloženo koncentraciji PM2.5 od 24 mikrograma po kubnom metru, „što znači da su u okviru dozvoljenih vrednosti” . Ta koncentracija je 4,8 puta viša od godišnje preporuke SZO. Izveštaj navodi koncentracije opasne po zdravlje za sumpor-dioksid i azot-dioksid, a za ozon i vrednosti o kojima se obaveštava javnost. Za čestice takav prag ne navodi.

Nova direktiva EU uvodi pragove upozorenja od 50 mikrograma za PM2.5 i 90 za PM10, kao dnevni prosek. Prema RERI-ju, u gradovima sa hroničnim prekoračenjima ne postoji sistemski mehanizam koji bi osetljivim grupama omogućio pravovremeno obaveštenje.

I kada podaci postoje, do građana ne stižu sami. „Podaci jesu dostupni na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, ali građani moraju da sami proveravaju na sajtu, što nije dovoljno kod ekstremno visokih zagađenja”, upozorava dr Paunović. Za javnozdravstvena upozorenja, objašnjava ona, ključne su časovne vrednosti, a „podaci moraju biti dostupni online i u slučaju visokih vrednosti o njima moraju izveštavati mediji”.

U Smederevu je, prema podacima organizacije Crveni bedževi , jedini vidljiv izvor informacija o vazduhu i dalje LED ekran koji je ta organizacija postavila 2021. godine i koji sama održava.

Razlike između domaćih propisa, budućih evropskih standarda i preporuka SZO nisu samo administrativno pitanje. One proizlaze iz različitih pristupa upravljanju kvalitetom vazduha. Zakonske granice predstavljaju obavezujuće regulatorne kriterijume, dok su preporuke SZO zasnovane na naučnim dokazima o zdravstvenim posledicama izloženosti.

Procena rizika koju niko ne radi

Broj dana kada je neka vrednost premašena ne može sam da pokaže koliko je ljudi obolelo ili prevremeno umrlo zbog zagađenja. Za takvu procenu potrebno je povezati podatke o broju i strukturi stanovnika, smrtnosti i obolevanju sa izmerenim koncentracijama, uz pomoć epidemioloških modela.

Prema rečima dr Paunović, to nije stvar dobre volje. Pravilnici doneti 2019. na osnovu Zakona o javnom zdravlju nalažu institutima i zavodima za javno zdravlje da procene zdravstvene rizike i da ih predstave lokalnim savetima za javno zdravlje. „Ove aktivnosti se po pravilu ne sprovode”, navodi ona. Izveštaji o lokalnom monitoringu za Smederevo, Kostolac i Požarevac, kada su uopšte dostupni, „odnose se samo na brojčane vrednosti izmerenog prisustva zagađujućih materija, ali nema procene zdravstvenih rizika”.

Procene rizika nema ni u Planu javnog zdravlja Grada Smedereva za period 2024–2028, ni u mesečnim izveštajima o kvalitetu vazduha koje objavljuje Zavod za javno zdravlje Požarevac. Kvalitetom vazduha ne bave se ni godišnje analize zdravstvenog stanja stanovništva koje ovaj zavod izrađuje za Podunavski i Braničevski okrug.  U analizi za Podunavski okrug za 2024. i za Braničevski okrug za 2025. vazduh se pominje samo uzgred – kao jedan od medijuma koje ugrožavaju neuređene deponije – uz opštu ocenu da „zabrinjava stanje u oblasti zagađenja životne sredine”.

Boom93 je uputio pitanja Zavodu za javno zdravlje o izradi procene zdravstvenog rizika od zagađenog vazduha, o načinu na koji se građani obaveštavaju o prekoračenju graničnih vrednosti i izdavanju preporuka osetljivim grupama. Odgovori nisu stigli do objavljivanja ovog teksta. 

Procene za Smederevo ipak postoje, ali dolaze iz inostranih izvora. Studija Regionalne kancelarije SZO za Evropu  iz 2019. godine, rađena u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i Agencijom za zaštitu životne sredine, procenila je da se u Smederevu godišnje 223 smrti mogu pripisati česticama PM2.5, pri tadašnjoj srednjoj godišnjoj koncentraciji od 39,3 mikrograma po kubnom metru. Ista studija procenila je da se u jedanaest najvećih gradova Srbije godišnje beleži oko 3.600 prevremenih smrti povezanih sa PM2.5. Objavljena je samo na engleskom jeziku i samo na sajtu SZO. Za Požarevac i Kostolac, ističe dr Paunović, ne postoje ni inostrane procene.

Najugroženiji su oni koji se najteže mogu zaštititi. „Zagađujuće materije kod trudnica mogu proći kroz placentu i uticati na plod u razvoju. Izloženost zagađenom vazduhu tokom trudnoće i ranog detinjstva može imati dugoročne negativne posledice na razvoj i zdravlje”, upozorava dr Paunović. Deca koja odrastaju u zoni visokih emisija iz termoelektrana, prema njenim rečima, imaju veći rizik od astme, sporijeg razvoja plućne funkcije i češćih respiratornih infekcija, dok su stariji, srčani i plućni bolesnici, dijabetičari i trudnice u danima visokog zagađenja izloženi većem riziku od infarkta, moždanog udara i pogoršanja srčane insuficijencije.

Raspoloživa merenja ipak već omogućavaju da se utvrdi koliko je često stanovništvo na posmatranim lokacijama moglo biti izloženo povišenim koncentracijama štetnih materija. Posebno su važni dugoročni nizovi za PM2.5 i NO2. Oni pokazuju da koncentracije iznad zdravstvenih preporuka SZO na nekim lokacijama nisu bile ograničene na nekoliko epizoda, već su se ponavljale tokom više od polovine godine, a ponekad i znatno duže.

Za javne institucije, takvi podaci predstavljaju osnovu za planiranje mera, procenu njihove delotvornosti i obaveštavanje građana o zdravstvenim rizicima.

Za građane, oni omogućavaju da saznaju ne samo kakav je vazduh danas već i da li se njihova dugoročna izloženost zagađenju smanjuje.

To je naročito važno u Požarevcu, gde u godišnjim izveštajima Agencije tokom većeg dela posmatranog perioda ne postoji uporediv niz podataka za suspendovane čestice, a deo lokalnih rezultata za 2024. nije korišćen za kategorizaciju zbog nedostatka saglasnosti Ministarstva.

Šest godina podataka pokazuje da se zagađenje menja. Na pojedinim mernim mestima postoje značajna poboljšanja, na drugim su ona zaustavljena ili prekinuta novim porastom koncentracija. Različite materije pritom ne prate nužno isti trend.

Ali pokazuje se i nešto drugo: ako se kvalitet vazduha posmatra samo kroz zakonsku kategorizaciju ili jednu vrstu suspendovanih čestica, značajan deo informacija o izloženosti stanovništva ostaje izvan te slike.

„Da bi se rizicima od zagađenog vazduha po zdravlje upravljalo, potrebno je da se oni identifikuju i procene. Ako to ne činimo, mi samo trpimo posledice rizika, te oni upravljaju nama, našim zdravljem, a ne mi njima”, zaključuje dr Paunović.

Pitanje više nije samo koliko je dana vazduh bio iznad dozvoljene granice. Jednako je važno koliko je dana bio iznad nivoa koji zdravstvene institucije preporučuju, koliko se to pouzdano meri i šta nadležni preduzimaju na osnovu tih podataka.