VJT: Stefanović napravio paratužilački sistem, sumnja se da je kršio zakon, Izveštaj komisije poslat JTOK-u na postupanje

U Izveštaju se navodi da je uvidom u predmete zvučni top, pretres zgrade Filozofskog fakulteta i Rektorata, po krivičnoj prijavi za Vista Ricu, u slučaju povređivanja studenata učesnika protestne šetnje u Ulici Jurija Gagarina na Novom Beogradu i događaja kod FDU - Komisija uočila sistemske obrasce u postupanju glavnog javnog tužioca i pojedinih javnih tužilaca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koji kako navode imaju odlike disciplinskih prekršaja i teških disciplinskih prekršaja, i ukazuju na postojanje osnova sumnje da su učinjena određena krivična dela - kršenje zakona i zloupotreba ovlašćenja - pa se Izveštaj dostavlja Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal radi preduzimanja krivičnog gonjenja, prenosi N1.

"Uvidom u predmete Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTR br. 3315/26 („zvučni top“), KTR 1765/26 – KTRKO 415/26 (pretres zgrade Filozofskog fakulteta u Beogradu i zgrade Rektorata Univerziteta u Beogradu), KTR br. 598/26 („pomilovanja“), KTO br. 73/26 (krivična prijava punomoćnika Vista Rica), KTO br. 66/25 i KTO br. 54/26 (povređivanje studenata, učesnika protesne šetnje na Novom Beogradu, u Ulici Jurija Gagarina) KTO br. 48/25 (događaj kod Fakulteta dramskih umetnosti) i KTR br. 2359/25, Komisija Vrhovnog javnog tužilaštva uočila je sistemske obrasce u postupanju glavnog javnog tužioca i pojedinih javnih tužilaca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koji imaju odlike disciplinskih prekršaja i teških disciplinskih prekršaja i ukazuju na postojanje osnova sumnje da su učinjena krivična dela iz člana 3. tačka 2. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, iz kog razloga se Izveštaj dostavlja Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal radi preduzimanja krivičnog gonjenja", navedeno je.

U okviru sistemskog obrasca prepoznaju se, kako navodi Vrhovno javno tužilaštvo, sledeći oblici delovanja:

"Selektivna primena prava i pristrasno postupanje u vidu pristrasnog tumačenja činjenica i selektivnog vrednovanja dokaza, donošenje odluka na osnovu unapred formiranog stava, zasnovanog na vanpravnim razlozima, različit tretman lica u uporedivim pravnim i činjeničnim situacijama, privilegovanje pojedinih okrivljenih, preuranjeno odbacivanje krivičnih prijava, izbegavanje provere navoda i prikupljanja relevantnih dokaza, neopravdano odugovlačenje postupka, promena pravne kvalifikacije bez odgovarajućeg činjeničnog osnova i stvaranje uslova za nekažnjivost pojedinih učinilaca krivičnih dela;

Kršenje zakona u vidu nezakonitog pretresanja i oduzimanja predmeta, prikupljanja podataka koji nisu povezani sa predmetom postupka, postupanje suprotno pravilima o stvarnoj nadležnosti i korišćenje procesnih ovlašćenja suprotno svrsi zbog koje su poverena javnom tužilaštvu;

Zloupotreba organizacionih i hijerarhijskih ovlašćenja radi usmeravanja predmeta u vidu arbitrarnog oduzimanja i preraspodele predmeta, izigravanje instituta izuzeća radi promene postupajućeg javnog tužioca, dodeljivanje predmeta suprotno Pravilniku o upravi u javnom tužilaštvu, kao i nepostupanje po procesnim obaveznim uputstvima neposredno višeg javnog tužioca iz člana 51. st.3. Zakonika o krivičnom postupku;

Instrumentalizacija javnotužilačke funkcije kršenjem principa pravičnosti radi ostvarivanja vanpravnih ciljeva, u vidu upotrebe javnotužilačke funkcije i javnih nastupa radi diskreditacije građana, svedoka i drugih lica, javnog kriminalizovanja ostvarivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, pretnji krivičnim progonom zbog javno iznetih stavova i korišćenje podataka iz krivičnih postupaka u svrhe koje nisu povezane sa zakonitim vršenjem javnotužilačke funkcije;

Ograničavanje i onemogućavanje ostvarivanja prava oštećenih u vidu uskraćivanja prava na razmatranje spisa, onemogućavanje delotvornog preispitivanja javnotužilačkih odluka i postupanje koje doprinosi nekažnjivosti učinilaca krivičnih dela. Posebno je značajno narušavanje prava oštećenih u predmetima povezanim sa ostvarivanjem slobode izražavanja i mirnog okupljanja, čime se, pored uskraćivanja delotvorne krivičnopravne zaštite, stvara i obeshrabrujući efekat na ostvarivanje Ustavom zajemčenih prava i sloboda.

Kontinuitet, intenzitet i srodnost uočenih nepravilnosti upućuju na zaključak da se ne radi o izolovanim slučajevima nezakonitog i nepravilnog vršenja funkcije od strane javnih tužilaca koji su postupali u analiziranim predmetima, već da su posledica načina rukovođenja Višim javnim tužilaštvom u Beogradu za koje je saglasno članu 38. Zakona o javnom tužilaštvu odgovoran glavni javni tužilac.

Opisano delovanje glavnog javnog tužioca, mimo pravila koja uređuju funkcionisanje javnog tužilaštva, a u vidu sistemskog korišćenja javnotužilačkih ovlašćenja radi ostvarivanja nelegitimnih ciljeva, suprotno je Ustavom zaštićenim vrednostima, a pre svega vladavinom prava, načelima građanske demokratije, ljudskim pravima i slobodama, kao i zaštiti javnog interesa.

Konačan zaključak je da glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović, formalno delujući u okviru javnotužilačkog sistema, faktički deluje paralelno, rukovodeći se vanpravnim interesima, čime vrši instrumentalizaciju pojedinih javnih tužilaca u svrhu ostvarivanja nelegitimnih ciljeva i suštinski, uspostavlja paratužilački sistem, zasnovan na principima koji su suprotni principima vršenja javnotužilačke funkcije, u smislu člana 12. Zakona o javnom tužilaštvu", navedeno je.

U Izveštaju stoji i da Vrhovno javno tužilaštvo nastavlja dalji rad na vršenju uvida u predmete VJT u Beogradu, ali i drugih javnih tužilaštava u Srbiji, s ciljem, kako su naveli, postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju.

Celokupan izveštaj pročitajte na linku.