NBA šampioni i rekorderi – Boston Seltiksi!

Zanimljivo, prošlo je tačno 17 godina otkad su u svom „Gardenu“ zeleni osvojili i 17. titulu. Organizacija iz Masačusetsa sada je zvanično najuspešnija u NBA istoriji jer je izbila na vrh „večne liste“ po broju trofeja. Los Anđeles Lejkersi su drugi sa 17 trofeja.

Šampionski i liderski je petu utakmicu odigrao Džejson Tejtum, koji je meč završio sa 31 poenom (11/24 iz igre, 8/8 penali), 8 skokova i 11 asistencija.

Ipak, MVP finalne serije je njegov dugogodišnji saborac Džejlen Braun. On je u petom meču serije imao 21 poen (7/23 iz igre, 5/6 penali), 8 skokova i 6 asistencija. To je bilo dovoljno da prigrli trofej nazvan po legendarnom Bilu Raselu, koji je prošle godine pripao srpskom centru Nikoli Jokiću. Braun, vlasnik najunosnijeg ugovora u istoriji košarke (304 miliona dolara za pet sezona), beležio je tokom finalne serije 20,8 poena, 5,4 skoka i 5 asistencija po utakmici.

U redovima novih šampiona na ovom meču su se istakli još i Džru Holidej sa 15 poena i 11 skokova, Derik Vajt sa 14 poena i 8 skokova, kao i Al Horford sa po 9 poena i skokova.

U poraženom timu Luka Dončić se borio sa 28 poena (12/25 iz igre), 12 skokova i 5 asistencija, uz 7 izgubljenih lopti. Kajri Irving je, kao i tokom gotovo čitave finalne serije, bio ispod svog nivoa protiv bivšeg kluba u kojem definitivno nije omiljen. Kontroverzni bek završio je duel sa 15 poena (5/16 iz igre) i 9 asistencija. Džoš Grin je sa 14 poena bio treći najefikasniji kod Teksašana.

Kada je u pitanju peta utakmica serije i poslednja u 78. sezoni u NBA istoriji – rezultatske drame nije bilo. Prilično je jasno da je Boston “spustio nogu s gasa” u četvrtoj utakmici, kada je u Dalasu doživeo treći najubedljiviji poraz u istoriji NBA finala. Priliku da proslavi pred svojim navijačima Mazulini momci nisu želeli da propuste.

Na poluvremenu je domaćin imao 21 poen prednosti posle druge trojke u ovoj seriji koju je Pejton Pričard pogodio sa pola terena uz zvuk sirene. Publika je bila u ekstazi, a čini se da je najveće ovacije dobio Kristaps Porzingis, koji je zbog povrede propustio treću i četvrtu utakmicu serije, ali se u petoj vratio u ograničenoj minutaži.

Bio je to vrhunac jedne ere Seltiksa, koja traje još od perioda 2016. i 2017. godine, kada su Braun i Tejtum izabrani na dva vezana drafta. Tačnije, može se reći da čitav pohod na titulu traje od 2013. godine i velikog trejda sa Bruklin Netsima kada su klub napustile „ikone“ Pol Pirs i Kevin Garnet, a mesto se otvorilo za ponovnu izgradnju tima i draftovanje dvojce „Džejeva“.

Od tog perioda do danas tim je imao brojne uspešne pohode u NBA plej-ofu, a 2022. godine su došli do velikog finala, gde su ih zaustavili Golden Stejt Voriorsi. Nekadašnji trener Bred Stivens postao je generalni menadžer tima posle odlaska Denija Ejndža, a veliki potres dogodio se 2022. godine kada je posle velikog skandala suspendovan, pa smenjen Ime Udoka. Može se reći da ga je Džo Mazula zamenio na idealan način.

Neki kritičari su imali šta da kažu na račun uspeha Bostona i pozivali su se na činjenicu da je put Seltiksima ka NBA tituli bio potpuno otvoren. Povrede su Janisa Adetokumba i Džoela Embida su “de facto” sa Bostonove šampionske staze sklonile Filadelfiju i Milvoki, a ne treba trošiti reči koliko je u sezoni za nama Zapadna konferencija bila kvalitetnija u odnosu na Istočnu.

U prvoj rundi plej-ofa Majami je igrao bez svog najboljeg košarkaša Džimija Batlera, u drugoj rundi se povredio Donovan Mičel, glavni igrač Klivlenda, a krajem finala Istoka Indijana Pejsersi su ostali bez Tajrisa Haliburtona. U finalu su brojne akumulirane povrede mučile i frustrirale Dončića, ali baš ništa od toga nije bila krivica Seltiksa, koji su svoj posao uradili gotovo maksimalno i sa impresivnih 16-3 u plej-ofu stigli do titule.

Treba naglasiti i da su Seltiksi gotovo čitavo doigravanje odigrali bez svog startnog centra – Letonca Kristapsa Porzingisa.

Posebno treba pohvaliti i Džrua Holideja, američkog reprezentativca koji je još jednom dokazao da je rođeni pobednik i jedan od ključnih igrača u šamponskoj sezoni Seltiksa. Tri godine ranije, sličnu ulogu je igrao u Milvokiju, ali je tim iz Viskonsina prethodnog leta odlučio da se odrekne njegovih usluga, kako bi angažovao Demijana Lilarda. Malo je reći da se takva odluka Baksa ispostavila kao pogrešna.

A šta tek reći za 38-godišnjeg centra Ala Horforda? Ovaj veteran i petostruki Ol-star dokazao je da je majstor košarke i u poznim igračkim danima i igrao kolosalnu ulogu u osvajanju prstena. Odigrao je neverovatnih 186 plej-of utakmica pre nego što je osvojio prvu titulu, više od bilo koga u NBA istoriji.

Ulazimo u zanimljivo razdoblje u NBA. U poslednjih šest godina imali smo šest različitih osvajača titule (Toronto, Lejkersi, Milvoki, Golden Stejt, Denver i Boston) i postavlja se pitanje da li je period tzv. „dinastija“ u NBA stvar prošlosti.