„Milenijum tim” ušao u srpski fudbal: Recept za privatizaciju klubova?

Pre nekoliko dana pojavila se vest da su potpisani ugovori po kojima je kompanija „Milenijum tim” stekla 70 odsto vlasništva nad fudbalskim klubom Dubočica iz Leskovca, piše Forbes Srbija.

Da bi takva promena bila moguća, odnosno da bi Milenijum tim mogao da uđe u vlasništvo, GFK Dubočica je morala da promeni oblik. Da umesto sportskog udruženja postane društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o).

To je i urađeno – 3. jula u registar privrednih subjekata pri Agenciji za privredne registre (APR) upisano je Sportsko privredno društvo GFK Dubočica 1923 d.o.o. Istog dana je iz registra udruženja APR-a obrisano Sportsko udruženje Gradski fudbalski klub „Dubočica“.

„Na osnovu odluke Grada Leskovca briše se iz Registra sportskih udruženja Sportsko udruženje Gradski fudbalski klub „Dubočica. I upisuje u Registar privrednih subjekata Sportsko privredno društvo GFK Dubočica 1923 doo Leskovac“.

Najavljeno u aprilu

„Mi imamo pravni osnov, ne za kompletnu privatizaciju, ali za transformaciju klubova. To ipak jeste neka vrsta privatizacije“. Ovo je početkom aprila rekao direktor za strategiju i razvoj Fudbalskog saveza Srbije Ranko Stojić.

On je tada nagovestio da će vrlo brzo biti transformacija jednog kluba. I naglasio da je to upravo Dubočica, u kojoj će privatni kapital biti 70 odsto, a 30 odsto udeo gradskih vlasti.

Stojić je naveo da je Grad Leskovac finansirao fudbalski klub Dubočicu sa 35 miliona dinara godišnje. Sada će, po novoj koncepciji, kompletan prvi tim finansirati firma Milenijum tim. A 35 miliona koje daje grad sada će se trošiti samo za finansniranje akademije.

Kako je postojeći Zakon ovo omogućio

Iz Grada Leskovca na pitanja Forbes Srbija odgovaraju da je Sportsko-privredno društvo „GFK Dubočica 1923“ doo Leskovac osnovano u skladu a članom 71. stav 3. Zakona o sportu.

Tim članom je propisano da sportsko udruženje može da promeni pravni oblik u sportsko privredno društvo. I to donošenjem odluke o organizovanju kao društva sa ograničenom odgovornošću i prenošenjem osnivačkih prava na jedinicu lokalne samouprave. Odnosno na opštinu na čijoj teritoriji ima sedište, odgovaraju iz tog Grada.

Ovu odluku, o promeni pravnog oblika, donosi Skupština (sportskog) udruženja dvotrećinskom većinom.

Novosnovano privredno društvo postaje pravni sledbenik sportskog udruženja čijom promenom pravnog oblika je nastalo. Takođe preuzima imovinu i sva prava i obaveza sportskog udruženja iz koga je nastalo.

„Privredno društvo nastalo promenog pravnog oblika sportskog udruženja je obavezno da obavlja iste sportske aktivnosti i sportske delatnosti kao sportsko udruženje“, navode iz Leskovca.

Skupština grada Leskovca je, prethodno, na sednici 5. marta 2026. godine donela Odluku o davanju prethodne saglasnosti za prenošenje osnivačkih prava GFK “Dubočica“ Leskovac na grad Leskovac.

„Na osnovu ove odluke, Skupština Sportskog udruženja GFK „Dubočica “ Leskovac, donela je Odluku o promeni pravnog oblika i prenosu osnivačkih prava na Grad Leskovac“.

Skupština grada Leskovca je onda maja 2026. donela Odluku o osnivanju Sportsko-privredno društvo „GFK Dubočica 1923“ doo Leskovac. I odluku o promeni pravnog oblika.

Saradnja između „Milenijuma” i Leskovca

Milenijum tim dostavio je Gradu Leskovcu pismo o namerama. I u njemu naveo da je kompanija učestvovala u brojnim projektima od strateškog značaja za lokalne sredine. I da oni nisu nužno motivisani sticanjem dobiti, navodi se u odgovoru Grada Leskovca.

„Kao društveno odgovorna kompanija iskazali su zainteresovanost da učestvuju u oporavku Sportskog udruženja GFK „Dubočica“ Leskovac i na taj način pomognu da se fudbalska istorija održi“.

Milenijum tim je praktično dokapitalizovao ovo privredno društvo. I time dobio pravo na sticanje udela srazmerno vrednosti uloga u ukupnom osnovnom kapitalu.

Iz kompanije Milenijum tim u odgovorima koje su poslali na pitanja Forbes Srbija navode da će srazmerno vlasničkom udelu u ovom sportskom privrednom društvu, Milenijum tim platiti iznos u visini od 70 odsto upisanog osnovnog kapitala društva.

U registru privrednih subjekata i dalje stoji da je vlasnik 100 odsto novoosnovanog privrednog društva Grad Leskovac. Iz Milenijum tima navode da će biti registrovni kao jedan od članova ovog sportsko privrednog društva kada bude okončana procedura registracije u APR-u. Ona je u toku.

Kakvi ugovori su potpisani

Kako je navedeno u saopštenju, između gradonačelnika Leskovca i kompanije Milenijum tim potpisana su dva ugovora. Ugovor o pristupanju Privrednog društva „Millennium Team“ Sportskom privrednom društvu „GFK Dubočica 1923“ i Ugovor o regulisanju međusobnih odnosa članova Sportskog privrednog društva.

Ugovorom o pristupanju člana i povećanju osnovnog kapitala novim ulogom reguliše se način pristupanja Milenijum tima Sportskom-privrednom društvu „GFK Dubočica 1923.

Ugovorom o regulisanju međusobnih odnosa predviđeno je da Grad Leskovac zadržava 30 odsto vlasništva i da ostaje važan partner u odlučivanju. „Klub ostaje u Leskovcu, sa istim imenom, istim bojama i istom tradicijom. Menja se samo model upravljanja“, navode iz Grada Leskovca u odgovorima za Forbes.

Grad Leskovac, dodaju, biće u obavezi da finansira rad omladinske škole i razvoj Sportsko privrednog društva GFK Dubočica 1923 uplatom iznosa na godišnjem nivou maksimalno do 35 miliona dinara. Dok će Milenijum tim biti u obavezi da finansira rad seniorskog tima Sportsko privrednog društva. Ova kompanija će takođe biti odgovorna za sve obaveze koje nastanu u vezi seniorskog tima. I to u skladu sa Poslovnim planom koji će biti definisan.

Ugovorom je predviđena i obaveza da će 70 odsto neto dobiti koju u tekućoj godini ostvari GFK Dubočica d.o.o, biti reinvestirano u sportsku delatnost tog društva.

Zbog čega je Milenijum tim ušao u vlasništvo ovog kluba

Na pitanje poslato kompaniji Milenijum tim, zbog čega su odlučili da uđu u vlasništvo konkretnog kluba i kako je došlo do saradnje sa Gradom Leskovcom, iz kompanije, između ostalog, odgovaraju da njihovi motivi da investiraju u sport nikada nisu bili komercijalni – „pa je tako i u slučaju GFK Dubočica 1923“.

Kompanija podseća da je sponzor Olimpijskog komiteta Srbije, Evropske džudo unije, Džudo kluba “Crvena zvezda”, i da podržava druge sportove sportove, poput šaha, odbojke i skijanja.

Takođe, navode da na teritoriji Leskovca posluje jedna od kompanija iz Milenijum tim grupacije – Alea Consulting. I da je to bio dodatni motiv da pomognu razvoj sporta i u Gradu Leskovcu. Ta firma se kako se vidi u njenim izveštajima bavi gajenjem grožđa. I ima projekte koji se odnose prevashodno na podizanje zasada vinove loze i leske.

Da li je ovај član zakona korišćen ranije

U „ex ante“ analizi Strategije razvoja sporta za period od 2026. do 2035. se navodi da je jedan broj sportskih privrednih društava nastao upravo promenom pravnog oblika iz sportskog udruženja, pozivajući se na član 71. stav 3. Zakona o sportu.

Grad Kragujevac je to iskoristio za sedam sportskih udruženja. Pa su tako nastala: Sportsko-privredno društvo (SPD) Muški odbojkaški klub „Radnički“ d.o.o, SPD Rukometni klub Radnički 1964 d.o.o, SPD Kragujevački vaterpolo klub Radnički d.o.o., SPD Kragujevački košarkaški klub Radnički d.o.o., SPD Ženski košarkaški klub Radnički d.o.o, SPD Ženski fudbalski klub Radnički 1923 d.o.o. i SPD Fudbalski klub Radnički 1923 d.o.o.

Međutim, navodi se i da je od tih sedam sportskih privrednih društava ostalo tri. U pitanju su SPD Radnički d.o.o. (nastalo je tako što su SPD muški odbojkaški klub Radnički d.o.o. pripojena sportska privredna društva iz košarke, rukometa i vaterpola). Ostala su i dva fudbalska sportska prirvedna društva.

Vlast bežala od teme privatizacije zbog Partizana i Zvezde

U istoj analizi, a koja je objavljena tokom donošenja aktuelne strategije razvoja sporta, navodi se da finansiranje sportskih klubova (ne samo fudbalskih) neće biti moguće po postojećem modelu u nedogled. Jedan od razloga je potreba usaglašavanja propisa sa propisima Evropske unije o državnoj pomoći.

„Prostor za budžetsko finansiranje će biti sve suženiji zbog dokumenta, procedura i pravila koja su veoma striktna kada govorimo o ovakvoj vrsti finansijske podrške sportskim organizacijama. Zato je potrebno dobro sagledati modele kojim bi se izvršila transformacija sportskih klubova. Jer su oni u najvećoj meri registrovani kao udruženja građana a ne privredna društva. Od ove teme se godinama bežalo i nikada se nije došlo do političke volje da se reši problem privatizacije u sportu jer je to bio, a i danas je ozbiljan ‘vruć krompir'“, piše u ovoj analizi koju je objavilo Ministarsvo sporta uoči donošenja startegije.

Autori analize ipak navode da u praksi postoj dovoljan broj dobrih i loših primera privatizacije u sportu. I da uz dobru pripremu javnosti da je neophodno izvršiti ovakvu vrstu transformacije – ona će biti i moguća.

„Pitanja privatizacije u sportu je oduvek izazivalo ogromnu pažnju javnosti u Srbiji. Naročito kada se govorilo o Crvenoj Zvezdi i Partizanu. Različita gledišta na koji način bi se izvršila privatizacija, dileme da li bi novi vlasnik ugrozio brend ova dva kluba i kakvu bi politiku vodio – konstantno su slala poruku da nije dobro vreme za privatizaciju. Ovu poruku su veoma pažljivo slušali i političari pa se zato tema privatizacije u sportu sklanjala sa agende nadležnih Ministarstava za sport“.

U analizi se, međutim tvrdi, da će za vreme implementacije nove Strategija razvoja sporta za period 2026-2035. godine ova tema morati da bude rešena, ukoliko se želi da u srpski sport bude uključen zdrav kapital koji će naći svoj interes da investira u srpske klubove.