Rušenje stereotipa: Tea Ranđelović od početnice do zlatne takmičarke u borilačkim sportovima (FOTO+VIDEO)

Sportovi kao što je džiudžicu često se percipiraju kao muški domen, sa jakim akcentom na fizičkoj snazi i borilačkoj veštini. Međutim, sve više mladih devojaka, hrabro korača u ovu arenu, pomerajući granice tradicionalnih očekivanja.Posvećenost, veština i upornost kod žena, ne samo da dokazuje da nema ograničenja za pol u sportu, već i inspirišu druge mlade devojke da se upuste u izazovne sportove kao što je džidžicu.

Tea Ranđelović ima 16 godina i džiudžicu trenira od 2020. godine. Trenira u East Zone Vin Požarevac/Kostolac. Za sve godine bavljenja ovim sportom, Tea je postigla izuzetne rezultate i pregršt medalja. Sa njom smo razgovarali o tome kako mladi ljudi pronalaze strast prema sportu, kako prevazilaze predrasude i prepreke koje se često susreću u tradicionalno muškim sportovima, i kako se njena posvećenost transformiše u izuzetne sportske karijere.

„U toku karantina sam želela da isprobam neki novi sport i sasvim slučajno sam saznala za džiudžicu, od tada se moj život promenio. Zaljubila sam se u taj sport i takav način života”, rekla je Ranđelović za Boom 93.

U svetu sporta, svaka priča o uspehu obično ima svoje skromne početke. Tea Ranđelović nije bila izuzetak. Kada je započela svoju avanturu u džiudžicu, znala je veoma malo o tom zahtevnom sportu. Bilo je to putovanje koje ju je odvelo iz potpune nepoznanice do izuzetne sportistkinje. Tea je, kako sama ističe, krenula doslovno „od nule“, sa minimalnim znanjem o džiudžicu.

„Ja sam zaista krenula od nule, nisam čak znala ništa o tom sportu. Svakako mi na početku nije bilo lako. Posebno kada sam prešla u stariju grupu, gde sam bila jedina devojka među starijim momcima. Međutim, oni su me odlično prihvatili i dali mogućnost da se usavršim i radim sa mnogo jačima od sebe”, kazala je ona.

Širenje interesovanja i raznolikost sportskih izazova često su ključni elementi u razvoju mladih sportista. Tea Ranđelović je savršen primer mlade devojke koja je, nakon što je kročila u svet borilačkih veština putem brazilskog džiudžicu (Bjj), osetila želju da se oproba i u drugim borilačkim sportovima, poput kik-boksa.

Njen sportski put nije bio samo rezultat lične ambicije, već je podržan od strane njenih bližnjih. Posebno je njen otac prepoznao njen ogroman potencijal i inspirisao je da se suoči s novim izazovima u svetu kik-boksa. Tea je njegovom podrškom stekla hrabrost i motivaciju da istraži nove oblasti borbe i istovremeno proširi svoj sportski horizont.

„Od kada sam krenula na Bjj shvatila sam da želim da se isprobam i u drugim borilačkim sportovima kao što je kik-boks. Moj tata me je najviše podržao u tome jer je video veliki potencijal”, istakla je Tea.

Tea ide u Požarevačku gimnaziju i odličan je učenik. Na pitanje kako uspeva da uskladi sve svoje obaveze, Tea kaže da je jako teško, ali da se odriče nekih stvari zarad dobrih rezultata i odličnog uspeha.

„Da budem iskrena uopšte nije lako, Požarevačka gimnazija je jako zahtevna škola i teško mi je da zadržim svoj odličan uspeh. Posebno zbog toga što treninge imam svakog dana kasno uveče odmah posle škole. Međutim zaista verujem u to da ko želi nađe i način, a meni je zaista trening prioritet i spremna sam da žrtvujem izlaske i neke druge stvari radi toga”, rekla je Tea.

Borilačke veštine često postavljaju pred svoje praktikante ogromne izazove, kako fizički, tako i emocionalno. Za Teu Ranđelović, jedan od najznačajnijih trenutaka u njenom sportskom putovanju bilo je suočavanje sa izazovom takmičenja sa daleko starijim i iskusnijim protivnicama.

„Najveći izazovi u ovom sportu su bili kada sam se borila na takmičenju sa devojkama (adult) od 18 do 35 godina. Uz konsultaciju sa mojim roditeljima i trenerima odlučili smo se na taj veliki korak, ništa nismo očekivali. Međutim osvojili smo više puta zlato, kao i pehar za najbolju takmičarku. To je takođe i moj prvi zarađeni novac od ovog sporta”, istakla je Ranđelović.

Nakon postignutih uspeha u borilačkim veštinama, Tea Ranđelović nije samo zadržala svoje ambicije, već je postavila još veće ciljeve. Njena strast prema sportu i dosledan rad svakodnevno je usmeren ka ispunjenju svojih snova. Vizija koju gaji je jasna – želi postati uspešan profesionalni borac. Na pitanje da li ima ciljeve u ovom sportu, Tea je istakla kako joj svaka pobeda daje vetar u leđa i inspiraciju da osvaja još nagrada.

„Nakon ovih uspeha su moji ciljevi postali još veći i svakodnevno naporno radim ka ispunjenju mojih snova. Sebe definitivno vidim kao jednog uspešnog borca jednog dana”, rekla je Tea.

Oblikovanje tela, fizička sprema, redukcija kilograma, ovladavanje veštinom, jačanje samopouzdanja i svakako zdravo okruženje jesu dovoljni razlozi za bavljenje ovakvim sportovima. Pitali smo Teu kako se oseća dok trenira i takmiči se?

„Najbolji osećaj je kada se svo odricanje, trud i rad isplate, tada shvatite da je najvažnije da nikada ne odustajete”, istakla je ona.

Borilački sportovi igraju ključnu ulogu u oblikovanju samopouzdanja i unapređenju mentalnog zdravlja pojedinca. Ova izazovna i fizički zahtevna disciplina donosi niz koristi koje prevazilaze sam fizički aspekt.

Učenje i napredovanje u borilačkim veštinama zahteva upornost, disciplinu i istrajnost. Kroz ovaj proces, sportisti stiču osećaj postignuća, samopouzdanje i sposobnost da prevazilaze prepreke. Razvijaju se veštine koncentracije, samokontrole i rešavanja problema, što direktno utiče na njihovo mentalno zdravlje.

Borilački sportovi takođe promovišu fizičku aktivnost i oslobađanje stresa, što doprinosi smanjenju anksioznosti i depresije. Interakcija sa drugim sportistima na treninzima i takmičenjima podstiče socijalnu povezanost i emocionalnu stabilnost

„Borilački sportovi su promenili moj način gledanja na svet. Ja se definitivno razlikujem od svojih vršnjaka. Ovaj sport vas nauči da ustanete i nastavite dalje i kada je najteže, daje vam mnogo životnih iskustava i veru u sebe. Idoli su mi svi uspešni ljudi koji se bave ovim sportom. Potrebna je velika psihička i fizička snaga, kao i hrabrost, kada izađeš na borilište”, navela je Tea.

Borilački sportovi su tradicionalno smatrani muškim domenom, pa se devojkama koje se odluče na ovu vrstu aktivnosti često postavljaju stereotipi i predrasude. Pitanja poput „Zašto treniraš borilačke veštine?“ ili „Zar to nije opasno za devojku?“ često su neizbežna. Iako se svet sve više menja i prihvata raznolikost u sportovima, devojkama koje se bave borilačkim sportovima još uvek može biti izazovno nositi se s time.

Upitali smo Teu kako se nosi sa takvim pitanjima?

„Ne obraćam pažnju na predrasude i tuđa mišljenja. Devojke često pokazuju da su mnogo spremnije i eksplozivnije od muškaraca. Ovim putem pozivam sve devojke, koje se zbog predrasuda plaše da krenu ovim putem, da dođu i pokažu da one to mogu”, rekla je ona.

Tea je osvojila medalje na svakom takmičenju u kojem je učestvovala. Osvojila je i zlatni pehar na koji je izuzetno ponosna.

„Osvojila sam dosta nagrada, na svakom takmičenju u kojem sam učetvovala osvojila sam medalju. Najdraže su mi poslednje zlatne medalje i zlatni pehar Vin challenge No gi 2023. Osećaj je neverovatan, posebno kada među mnogobrojnim starijim takmičarkama budete prvi. Dovijam podršku od drugarica i od drugova, koji me prate i veruju, i mnogo sam im zahvalna na tome jer mi mnogo znači”, zaključila je Ranđelović.

Snimak je iz privatne arhive

Snimak je iz privatne arhive

Projekat „Može i ovako – to sam ja” podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da promoviše mlade ljude, da osnaži njihov položaj i ukaže na važnost podrške mladim ljudima koji predstavljaju budućnost našeg društva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.