Kako mladi razumeju medijsku pismenost?

Šta je medijska pismenost?

Medijska pismenost podrazumeva sposobnost razumevanja, kao i sposobnost kritičkog i analitičkog usvajanja medijskih sadržaja.

Njena centralna tema jeste ovladavanje kritičkim i kreativnim veštinama, odnosno znanjima koja pomažu da se povežu složene ideje, da se stalno postavljaju pitanja, prepoznaju pravi odgovori, identifikuju zablude, što je u temeljima intelektualnih sloboda.

Ta definicija je usmerena na koncept medijske pismenosti koji polazi od medija kao pozitivnih izvora informacija i zabave, a za njih treba usvojiti ili osvestiti mnoga različita znanja i veštine. Razvijenija društva ne prepuštaju pojedincima da se samostalno brinu i nesistemski snalaze u sticanju tih znanja, nego podstiču različite društvene strategije medijskog opismenjavanja, sledeći pozitivne međunarodne primere i preporuke.

Kako mladi razumeju medijsku pismenost?

Sa učenicima Požarevačke gimnazije, Ekonomske škole u Požarevcu i Tehničke škole sa domom učenika „Nikola Tesla”  Kostolac razgovarali smo o tome šta  za njih predstavlja medijska pismenost, na koji način se informišu o svetu oko sebe, kao i kako proveravaju informacije do kojih dođu putem medija.

Učenike smo pitali kako razumeju pojam medijske pismenosti. Odgovori pokazuju da pod ovim pojmom učenici uglavnom podrazumevaju sve informacije koje se  nalaze na internetu, kao i način na koji ljudi te informacije razumeju.

„Nisam upoznat pojmom medijske pismenosti, ali je moje mišljenje da je to u stvari pismenost preko celog interneta i iznošenje informacija u javnost, koje građani, odnosno ljudi čitaju”, rekao je Mihajlo Novković, učenik druge godine Požarevačke gimnazije.

Katarina Marković, učenica druge godine Požarevačke gimnazije, smatra da je medijska pismenost sve onošto se nalazi na internetu, vesti koje se plasiraju, ali i način na koji su plasirane i na koji ih ljudi razumeju.

„Smatram da je medijska pismenost naš kritički i analitički pristup informacijama koje mi možemo da pronađemo na internetu i koje su dostupne javnosti i način na koji javnost reaguje na određene informacije koje čuje”, navela je Sara Repić, učenica druge godine Požarevačke gimnazije.

Anica Pavlović učenica je treće godine Ekonomske škole Požarevac. Pod pojmom medijske pismenosti ona podrazumeva aktivno korišcenje medija, kao i tumačenje tekstova, poruka, reklama i slično.

Kada je u pitanju način na koji se učenici sa kojima smo razgovarali informišu, dominantne su društvene mreže. Informacije o događajima u njihovoj lokalnoj sredini najčešće dobijaju u krugu porodice i prijatelja, pa tek onda te informacije potraže i na internetu ili lokalnim medijima. Iz razgovora sa učenicima saznali smo da su čuli za svega nekoliko lokalnih medija, kao što su Boom 93, Reč naroda ili Sat TV.

„Što se tiče događaja u gradu, mislim da o tome najviše možemo da čujemo kod kuće, od naših roditelja i ostatka porodice, i među društvom u školi. Što se tiče informacija o zemlji i šire, o tome možemo najviše da istražimo na internetu i različitim društvenim mrežama”, kaže Ana Kostić, učenica druge godine Požarevačke gimnazije.

Luka Stepanović, učenik druge godine Tehničke škole sa domom učenika „Nikola Tesla” Kostolac lokalne informacije dobija na portalu Boom 93 ili u novinama Reč naroda, dok se o događajima u svetu informiše putem preko Bi-Bi-Sija.

„O informacijama o našem gradu informišem se najčešće preko društvenih medija, mada često to čujem od svojih prijatelja ili od članova porodice”, navela je Magdalena Jovanović, učenica druge godine Požarevačke gimnazije.

Ilija Petrović, učenik prve godine Požarevačke gimnazije kaže da se o događajima u svom gradu, nažalost, informiše najviše preko društvenih mreža, što, prema njegovom mišljenju nije dobar izvor informacija. Kada su u pitanju vesti o zemlji i svetu, takođe se informiše preko društvenih mreža, ali smatra da tu može da veruje i nekim portalima, naglašavajući da je navažnije da se zadrži kritičko mišljenje, da se proveri zašto je neko to napisao, kako je napisao, i kada je napisana ta vest.

„O vestima iz mog grada ili okoline se najviše informišem preko lokalnih društvenih medija ili novina ili okoline, ljudi koji su oko mene – komšiluka ili prijatelja u školi, a o vestima iz zemlje i sveta, uglavnom preko društvenih mreža, interneta ili nekih članaka. Naravno, tu uvek više potražim da vidim da li je istinito ili nije”, rekla je Katarina Marković.

Govoreći o tome na koji način se informišu, kroz odgovore učenika mogli smo da zaključimo da su svesni važnosti provere informacija do kojih su došli putem različitih izvora. Upravo provera informacija igra jednu od ključnih uloga za razvoj medijske pismenosti. Učenike smo pitali imaju li naviku proveravanja informacija i na koji način to rade.

„Uglavnom težim ka tome da istražim informacije, dublje zađem u njih i da proverim njihovu tačnost pre nego što te informacije koristim u neke svoje svrhe”, naveo je Mihajlo Novković.

Magdalena Jovanović, pre nego što sama  počne da širi informacije koje je primila, kaže da ima običaj da ih proveri. To radi tako što se informiše preko više medija kako bi skupila više informacija i videla da li su svuda iste ili se razlikuju.

„Mislim da u današnje vreme najviše informacija dobijamo preko TikTok-a, što se tiče društvenih mreža. Lično svaku tu informaciju preko TikTok-a volim i da proverim na internetu, preko različitih sajtova, zato što tamo postoje razne neistine koje se kače čisto radi pregleda, dok je na internetu ipak to tačnije”, rekla je Ana Kostić

Luka Stepanović naveo je da proverava informacije u zavisnosti od toga koja je vest u pitanju. Ako je siguran u istinitost informacije, onda je ne proverava, a ako nije, proverava je putem interneta.

Anica Pavlović informacije proverava „preko više veb portala koji su dugo na lokalu, to jest dugo postoje, a samim tim su i pouzdani”.

Ilija Petrović naveo je da veoma retko proverava informacije koje čuje putem medija i da ima nadu da je to što pročita uglavnom tačno.

„Više verujem ako pročitam nekom mediju ili internet portalu ili na nekoj o društvenim mrežama Instagramu ili Fejsbuku”, kaže Ilija.

Za Saru Repić vrlo je važan kredibilitet autora članka.

„Kada čujem informaciju za koju nisam sigurna da li je zapravo istinita ili dezinformacija, prvo odem na neki članak. Ako pročitam neki članak o situaciji o kojoj ja razmišljam, proverim prvo kvalifikacije autora tog članka da vidim da li je to lice sposobno da nama kaže istinu, da nam prenese neke činjenice koje su potrebne da se ne bi desila neka opšta buna u narodu”, navodi ona.

Važnost medijske pismenosti u digitalnom dobu

Centar za razvoj lokalnih medija prethodnih godina sproveo je radionice medijske pismenosti u Požarevačkoj gimnaziji i tom prilikom ovu veštinu razvijao kod mladih. Razgovarali smo sa Janom Jacić, nekadašnjom profesorkom engleskog jezika, koja je u Požarevačkoj gimnaziji držala nastavu na predmetu ,,Jezik, mediji i kultura’’ i Markom Tadićem stručnjakom za digitalne medije i društvene mreže, koji su držali pomenute radionice.

Marko Tadić govorio nam je zbog čega je medijska pismenost važna.

„Možemo da krenemo od osnovnih stvari. Mislim da je medijska pismenost važna za razvoj društva. Mislim da je važno da ljudi u modernom vremenu, kada smo izloženi gomili informacija koje nam se serviraju na svakojake načine, moramo da budemo sposobni i opremljeni za to da razumemo sve što nam se servira i da ne uzimamo sve zdravo za gotovo, da možemo da izvučemo poruku ko je nešto poslao, zašto je poslao,  da li ima neku skrivenu nameru iza toga itd.”, kaže Tadić.

Kako ističe, kako bismo funckionisali u digitalnom vremenu, u 2023. godini, moramo da budemo medijski pismeni, jer je to nešto što je sastavni deo našeg života – od trenutka kada ustanemo ujutru do trenutka kada legnemo da spavamo, telefon je prva i poslednja stvar koju vidimo.

Kako je imala iskustva u radu sa mladima, Janu Jacić pitali smo koliko mladi razumeju pojam medijske pismenosti.

„Ako govorimo o razumevanju mladih kada je sam pojam medijske pismenosti u pitanju, ono što bih ja rekla da je ohrabrujuće jeste da smatram da je stepen njihove razvijenosti veština medijske pismenosti daleko napredniji i veći nego što je to slučaj sa starijom generacijom. Naravno, za to postoji jedno logično obrazloženje, a to je da starije generacije nisu imale priliku da budu izložene, za početak, ovolikoj količini informacija koja do nas dopire svakog dana, nisu imale iste kanale informisanja i dobijanja informacija, nisu imali ovoliki broj medija. Dakle, digitalna era je donela i prebacivanje svega u digitalnu formu, bilo da su to audio zapisi, video zapisi ili tekstualne forme”, rekla je Jacić.

Jana Jacić smatram da mladi imaju razvijenu veštinu medijske pismenosti onda kada njihova emocija pri konzumiranju medijskog sadržaja nije prejaka. Kako objašnjava, najveća verovatnoća da će neko podeliti neki naslov na koji naiđe listajući društvene mreže, a koji je podelio neki portal, jeste ukoliko im je to važno. Kada emocija postane prejaka, manja je moć rasuđivanja.

„Mislim da se i dalje mora raditi na razvijanju medijske pismenosti kod mladih, pogotov u tom nekom mlađem uzrastu kada deca prvi put dolaze u kontakt sa tehnologijom, sa društvenim mrežama, sa mobilnim uređajima, sa ekranim bilo koje vrsti. Bitno je krenuti s radom s decom od najmlađih godina”, rekla je Jacić.

Prema njenom mišljenju, medijska pismenost je nešto što treba da se provlači kroz sve predmete u školi – od srpskog, preko geografije, pa čak i matematike.

Društvene mreže i lažne vesti

Era interneta doprinela je brzom i masovnom širenju informacija kojima su mladi ali i starije generacije neprekidno izloženi. Zbog velikog broja informacija, često je teško razlučiti koje su one prave.

„Era interneta sama po sebi je doprinela lakšem širenju lažnih vesti, dezinformacija, dizanju panike i svemu onome negativnom što može da se desi u onom trenutku kada vi brzopleto odlučite da nešto šerujete, plasirate, čak lajkujete ili komentarišete. Mislim da nije stvar samo kod mladih ljudi. To je jedan globalni fenomen, fenomen koji se odražava na sve generacije, verovatno na mlađe ljude manje nego na one starije. Verujem da je era interneta doprinela smanjenju veštine medijske pismenosti ili čak možda nije doprinela njenom smanjenju nego je dovela do toga da nam postane jasnije koliko smo u stvari medijski nepismeni. Širenje lažnih vesti je lakše nego ikada”, rekla je Jacić.

U širenju lažnih vesti ulogu imaju i društvene mreže, o čemu nam je govorio Marko Tadić koji je držao radionice medijske pismenosti u Požarevačkoj gimnaziji.

„Sa učenicima smo razgovarali o dva primera. Jedan je tekst koji se pojavio u nekom izmišljenom mediju i Indiji da je HIV napravljen u laboratoriji.  To je krenulo sa tim tekstom koji je, navodno, podmetnula ruska služba kako bi vodila svoj neki propagadni rat sa amerikom. Danas, kad god se pojavi neka bolest, mi već razmišljamo o tome kako je napravljeno u laboratoriji, a poteklo je iz izmišljotine”, naveo je Tadić.

Drugi primer ticala se tada aktuelne teme – vakcinacije, o čemu su, kako kaže, pričali na udaljenosti sa učenicima, ne želeći da im išta sugerišu.

„Pričali o primeru gde je teza da vakcina izaziva autizam, koja je zasnovana na istraživanju koje je bilo zasnovano na nenaučnim metodama, koje nije bilo verifikovano, što je za posledicu imalo ogroman pad procenta vakcinacije i imalo je za posledicu to da se bolest koja se smatrala istrebljenom vratila. To je na  njih ostavilo utisak i drago mi je zbog toga jer nismo želeli, kada smo držali prezentaciju i radionicu, da nekako utičemo na njih, ali smo želeli da sami zaključuju i da ne uzimaju ništa zdravo za gotovo, što je i poenta”, rekao je Tadić.

Razvijanje medijske pismenosti kod mladih

Interdisciplinarni predmet „Jezik, mediji i kultura”, koji podrazumeva i nastavu medijske pismenosti, u gimnazije u Srbiji uveden je 2018. godine. Izučava se u prvom i drugom godinu gimnazija i doprinosi obrazovanju mladih ljudi o medijima. Jana Jacić držala je nastavu na ovom premdetu i sa nama podelila to iskustvo.

„Ono što se najviše svidelo đacima, što je sada možda zastarelo, jesu bili alati koje sam ja njima pokazivala za prepoznavanje autentičnosti fotografije. Druga od stvari je bila analiziranje samih tekstova, gde su đaci dobijali materijal. Neke grupe đaka su dobijale tekstove koji su u stvari mišljenja, a neke su dobijale tekstove koji su činjenična stanja, tačnije iznošenje činjenica, pa smo onda analizirali na koji način mi znamo da jedan tekst predstavlja nečije mišljenje, a da drugi tekst predstavlja činjenično stanje”, kaže Jana.

Pitanja koja je trebalo da učenici postavaljaju bila su ko kaže, šta kaže i kako se to može proveriti na nekom drugom izvoru.

„Ono što je njima u stvari bilo vrlo simpatično jeste kako se najčešće u toj tablodinoj štampi pojavljuju fraze poput ’tim poznatih naučnika’ (ne znamo ni odakle, ni ko su, ni sa kog univerziteta), ’radili su veliko istraživanje’ (bez ikakvih reprezentativnih uzoraka). Mislim da im je ta analiza samih medijskih sadržaja bila najzanimljivija, kao i praktična pitanja koja su koristili pri tumačenju i raskrinkavanju lažnih vesti”, kaže Jana.

Na radionicama koje je Centar za razvoj lokalnih medija držao u Požarevačkoj gimnaziji, učenicima su predstavljeni različiti aspekti medijske pismenosti, alati koji će im pomoći da prepoznaju lažne vesti, predstavljeno im je i funkcionisanje društvenih mreža. O društvenim mrežama, učenicima je govorio Marko Tadić.

„Meni je bilo važno da sa učenicima iz Gimnazije pričamo o tome kako društvene mreže funkcionišu i zašto funckionišu tako kako funckionišu, šta im je primarni cilj. Važno je bilo da sami dođu do zaključka da se društvene mreže ne plaćaju, ne plaća se njihovo korišćenje, a da nam onda kažu zašto su kompanije poput Fejsbuka jedne od najvrednijih na svetu – odakle njima prihod. Oni u suštini prodaju nas. Prodaju našu pažnju kao svoj proizvod oglašivačima. Iako su možda imali neke plemenite namere na početku, kao što je Cukerberg imao ideju da poveže studente na fakultetu, on je sad postao oglasna tabla”, naveo je Tadić.

Učenicima je predstavio kako su društvene mreže koncipirane tako da funkcionišu tako da prikupe što više naše pažnje.

„Davali smo citate ljudi koji su izašli iz tog posla i koji su onda, možda iz nekog kajanja ili kako god, pričali o tome da je zapravo primarna stvar kod dizajna Fejsbuka, Instagrama ili čega god bila to da se ljudi što više zadrže. Jedan slikovit primer je kako se osvežava fid na bilo kojoj društvenoj mreži: povuče se na dole, učitava se, a ti čekaš da vidiš šta će da izađe. To je istovetni princip kao kod slot aparata, kod klađenja. Ti tamo povučeš ručicu ili pritisneš dugme i čekaš da vidiš šta će da izađe. Imaš neizvesnost da li ćeš nešto da dobiješ. Tako je isto i kad osvežić fid na Instagramu – da li će izaći osoba koju voliš, da li će izaći neko ko ti se dopada, nešto što ti se sviđa itd. To je isti taj princip i biološki luči iste stvari koje luči i taj čin klađenja”, naveo je Tadić.

Takođe, sa učenicima je razgovarao o bojama na društvenim mrežama, algoritmima i lažnim nalozima.

Medijska pismenost obuhvata više aspekata na koje treba obratiti pažnju kako ne bismo upali u zamku medijske manipulacije. Jana Jacić kao vrlo važan aspekt ističe to da prvo mi kao pojedinci treba da osvestimo koliko različitih vrsta informacija potpada pod medijsku manipulaciju. Kako objašnjava, treba razlikovati činjenice, lažne vesti, manipulisanje činjenicama, dezinformacije, cenzuru, skriveno reklamiranje, propagandu, klikbejt.

„Kada je medijska pismenost u pitanju, važno je možda dati praktične savete kako da se prepozna lažna vest, a to su pitanja koja mladi sebi treba da postave – ko je izvor vesti, treba da pročitaju ceo sadržaj, a ne samo naslov, ne treba da pogledaju prvih trideset sekundi nekog klipa nego ceo klip, treba da se proveri autor, treba da se istraže dodatni izvori. Treba da se proveri datum objavljivanja. To što je nešto nedavno objavljeno, ne znači da je nova vest”, rekla je Jacić.

Mlade savetuju da budu svesni svojih stavova i emocija i da im ne zamućuju vid, te da u afektu učestvuju u deljenju lažnih vesti. Nemojte da vam stavovi i emocije zamućuju vid i da potpuno u jednom afektu učestvujete u deljenju lažnih vesti.

„Na kraju – pitajte stručnjake. Sigurna sam da u svačijoj sredini postoji neko koga možemo da pitamo i ko zna više od nas”, zaključuje Jana Jacić.

Kako mladi ne bi upali u zamke koje donosi digitalna era, važno je da kroz medijsku pismenost razvijaju kritičko mišljenje i naviku proveravanja informacija. Medijskoj pismenosti pažnju treba posvetiti ne samo kroz obrazovanje već i u krugu porodice i putem medija.

POSLUŠAJTE CELU EMISIJU: Jasno i glasno - za medijsku pismenost mladih: Kako mladi razumeju medijsku pismenost?

Autori: Jelena Milenković i Anđela Stepanović