Zemljotres u Turskoj i Siriji: Više od 33.000 mrtvih u zemljotresu u Turskoj i Siriji, iz ruševina izvlače žive ljude posle šest dana

Dok broj mrtvih u zemljotresu u Turskoj i Siriji raste iz sata u sat, spasioci iz ruševina i dalje izvlače preživele, sedmog dana posle katastrofe.

Prema poslednjim podacima, više od 33.000 ljudi poginulo u zemljotresu u Turskoj i Siriji.

U Turskoj je broj mrtvih 29.605, a u Siriji skoro 4.000.

Desetine hiljada ljudi je povređeno.

Strahuje se da je još mnogo ljudi zatrpano ispod hiljade razrušenih zgrada i da bi broj nastradalih bi mogao da bude znatno veći.

Zabeleženo je čak 2.412 naknadnih potresa od ponedeljka, 6. febriara do danas.

Uporedo sa naporima spasilaca da izvuku još ljudi, sada se pažnja usmerava na ljude koji su ostali bez doma.

Prema nekim procenama, strahuje se da je samo u Siriji oko pet miliona ljudi ostalo bez krova nad glavom.

Zbog nasilja, pnjački i otimačine, pojedine spasilačke službe evropskih zemanja bile su prinuđene da prekinu potragu za preživelima – više pročitajte ovde.

Uhapšeno je oko 100 ljudi zbog kriminala, ali i više od 130 osumnjičenih za nesavesnu gradnju objekata – više o tome pročitajte ovde.

• Zašto su zemljotresi u Turskoj bili tako razorni i smrtonosni
• Čudo u Turskoj i Siriji, deca preživela više od dva dana pod ruševinama
• Zemljotresi, poplave i požari: Kako da se ponašate
• Zemljotresi na Balkanu: Zašto ovoliko trese

Koga su sve spasioci izvukli posle šest dana?

Šest dana posle zemljotresa, 7,8 stepeni Rihterove skale koji je pogodio jugostok Tursku i sever Sirije u ranim jutarnjim satima 6. februara, ljude su i dalje žive izvlačili iz ruševina.

Gotovo su neverovatni podaci da i dalje ima preživelih ispod ruševina, pre svega zbog hladnog vremena, nedostatka vode i vazduha.

BBC turski servis objavio je imena nekoliko ljudi koji su izvučeni živi posle 140 i više sati.

Među njima je i sedmomesečna beba Hamza, koju su spasioci pronašli ispod ruševina zgrade u Hataju, jednoj od oblasti u Turskoj najviše pogođenih zemljotresom.

U subotu, 1.1 februara, objavljeno je da je posle skoro 130 sati, iz ruševina izvučena živa petočlana porodica u turskoj provinciji Gazijantep, kao i trinaestogodišnjak koji je bio zatrpan 128 sati u razorenom turskom gradu Hataju.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nazvao je potres „katastrofom veka“.

„Toliko je zgrada oštećeno da, nažalost, nismo bili u mogućnosti da ubrzamo naše intervencije onoliko brzo koliko smo želeli“, rekao je Erdogan u obraćanju novinarima povodom kritika zbog nedovoljnog broja spasilaca i humanitarne pomoći.

Veliki međunarodni napori za pružanje pomoći se ubrzavaju.

Svetska banka je obećala 1,78 milijardi dolara pomoći Turskoj, kao i hitno finansiranje za obnovu osnovne infrastrukture i podršku onima koji su pogođeni zemljotresima.

U Turskoj je proglašena tromesečna vanredna situacija u 10 gradova i regiona najteže pogođenih zemljotresom.

Ponovo otvoren aerodrom u oblasti Hataj

Pošto je popravljena pista aerodroma Hataj, koja je oštećena u zemljotresu, obavljen je prvi evakuacioni let sa tog aerodroma.

Žrtve zemljotresa evakuisane su u Istanbul.

I turski nacionalni avio-prevoznik Turkiš erlajns ponovo leti sa aerodroma Hataj.

Predstavnik turske avio-kompanije saopštio je da će za letove od 13. do 19. februara biti potrebna prethodna rezervacija kako bi bio olakšan proces evakuacije, prenosi Anadolija.

Dodao je da će putnici bez rezervacije biti primani na letove ako ima slobodnih mesta.

Najvažnije vesti ukratko:

• Zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale ubio je više od 33.000 ljudi, a desetine hiljada povredio u jugoistočnoj Turskoj i severozapadu Sirije nakon što je pogodio u ranim jutarnjim satima u ponedeljak, 6. februara
• Epicentar je bio u blizini grada Gazijantepa na jugu Turske, ali se zemljotres osetio širom Turske, Sirije, Libana, Kipra i Izraela. Seizmolozi kažu da je zemljotres jedan od najvećih zabeleženih u Turskoj.
• Još jedan snažan zemljotres pogodio je nešto kasnije isti region Turske, a epicentar je ovoga puta bio u blizini grada Kahramanmarasa
• Preživele izvlače i posle šest dana od zemljotresa
• Turski predsednik Erdogan proglasio tromesečnu vanrednu situaciju u 10 pogođenih gradova i regiona
• Prvi humanitarni konvoji stigli u Siriju

Hiljade ljudi izrazilo je želju da usvoji devojčicu rođenu pod ruševinama zgrade u severozapadnoj Siriji koja je uništena u zemljotresu u ponedeljak.

Beba Aja, što na arapskom znači čudo, još je bila vezana pupčanom vrpcom za majku dok su je spašavali.

U zemljotresu koji je pogodio Džindajris poginuli su joj otac, majka, četvoro braće i sestara.

Aja je trenutno u bolnici.

Više o tome čitajte ovde.

Prvi strani novinar u Alepu, u Siriji

Asaf Abud, BBC na arapskom

Stigao sam u kvart Al Šar u Alepu u severozapadnoj Siriji.

U zapadnom sam delu grada, koji je najbliži granici sa Turskom i prvi sam strani novinar koji izveštava iz Alepa.

Iza višespratnica koje je zemljotres sravnio, spasioci pokušavaju da izvuku povređene i zarobljene ispod ruševina.

Više od 400 ljudi je poginulo u Alepu, gradu koji još nosi ožiljke od više od decenije građanskog rata.

Neki spasilački timovi pored mene ruše oštećene zgrade iz straha da bi se kasnije mogle srušiti.

Broj mrtvih dostigao je skoro 4.000 u oblastima Sirije koje su pod kontrolom vlade i pobunjenika. Više od 7.000 ljudi je povređeno ili se vodi kao nestalo.

Lokalni izvori navode da je više od 60.000 ljudi izgubilo domove i da su raspoređeni po različitim skloništima u gradu.

Više pročitajte u posebnom tekstu.

Beli šlemovi optužuju UN da su loše odgovorili na situaciju posle zemljotresa u Siriji

Imodžen Fulkes, izveštava iz Ženeve

Slanje pomoći u severozapadnu Siriju se pokazalo kao veliki problem.

Putevi pomoći koji su postojali u zemlji, razoreni 12-godišnjim građanskim ratom, postepeno su se zatvarani tokom godina.

Idlib, Raed al Saleh, šef sirijske grupe civilne odbrane Beli šlemovi, optužio je Ujedinjene nacije da su loše reagovale na zemljotres .

Obraćajući se dopisnicima UN u Ženevi rekao da je za 100 sati posle katastrofe, u Siriju stiglo samo šest kamiona sa zalihama koji su već bili zakazani pre zemljotresa.

Humanitarne isporuke UN delovima Sirije koji su još uvek u rukama opozicije, otežane su više od godinu dana.

Iz Rusije kažu da bi isporuka pomoći trebalo da ide preko Damaska, međutim danas su Beli šlemovi izjavili da sirijska vlada nije poslala „ništa“ u severnu Siriju.

Al Saleh je sugerisao da bi UN mogle da pokušaju da otvore više humanitarnih koridora, ali da „ne žele da naljute Rusiju“.

Zvaničnici UN će svakako osporiti ovo tumačenje.

Šef UN-a za hitnu pomoć Martin Grifits ovog vikenda stiže u severozapadnu Siriju. Još uvek nije poznato da li će se sastati sa Belim šlemovima.

Beli šlemovi, odnosno Sirijska civilna odbrana su dobrovoljna radna snaga koja radi na spašavanju ljudi u ratnim zonama Sirije.

Počeli su da rade 2013. godine, spašavajući žrtve granatiranja i vazdušnih napada.

Deluju samo u oblastima pod kontrolom pobunjenika gde ne rade državne službe za vanredne situacije.

Sirijski predsednik posetio bolnicu u Alepu

الرئيس بشار الأسد والسيدة أسماء الأسد في مشفى حلب الجامعي. pic.twitter.com/9tQ8uvlBcx

— Syrian Presidency (@Presidency_Sy) February 10, 2023

Sirijski predsednik Bašar el Asad posetio je bolnicu u gradu Alepu, gradu stradalniku, koji je posle rata, razorio i zemljotres.

Fotografije predsednika i njegove supruge u poseti ljudima koji se leče u Univerzitetskoj bolnici u Alepu objavljene na Tviteru.

To je prva Asadova prijavljena poseta oblasti pogođenoj zemljotresom.

Spasilačke ekipe kažu da su mnoge zgrade uništene, a da je veliki broj ljudi zatrpan pod ruševinama.

U ovoj oblasti, milioni izbeglica našli su privremeni smeštaj, prethodno napustivši sopstvene domove usled građanskog rata.

Više o situaciji o Alepu, čitajte ovde.

Liz Duset

Glavna međunarodna dopisnica iz Osmanije, južna Turska

Iako je toliko toga nestalo u sekundi, nada umire poslednja.

Preživeli, okupljeni oko ruševina, mole se za voljene, mole se da su preživeli.

U jednoj maloj ulici u Osmaniji, spasioci neumorno kopaju.

Nažalost, izvlače mrtvo telo.

Mučan krik razbija galamu dok jedna mlada žena jeca od tuge i pada na kolena.

Nekoliko sati kasnije, u ovoj istoj ulici, oko druge humke, čuju se uzvici „Alah je najveći“. Izvlače jednu osobu živu.

„Ovo su trenuci koje ću pamtiti“, kaže nam Salim, iscrpljeni radnik Hitne pomoći, dok nastavlja da radi.

U mraku, duž trotoara, porodice se greju oko vatre.

„Znam da je moj zet mrtav“, objašnjava Mazhar, lokalni advokat.

„Ostajem ovde da se uverim da spasioci pronađu njegovo telo“, dodaje.

Fotografije južne Turske pre i posle zemljotresa

„Nešto najgore što sam video“ – priča britanskog doktora iz Turske

Stiv Menon, ortopedski hirurg koji se nalazi u Turskoj, govorio je za BBC Radio 4 o tome šta je video na terenu.

„Temperature su ispod nule, u nekim oblastima čak i tokom dana… Lekari i medicinske sestre pružaju zdravstvenu negu van šatora, često na parkingu bolnica jer zgrade nisu bezbedne“, kaže Menon.

Priča da ljudi pokušavaju da izvuku ostatke svojih stvari iz uništenih domova.

„Strašno je. A tu su i povrede povrh toga. Teško povređeni ljudi su evakuisani, ali ima i onih sa lakšim povredama, sa slomljenim udovima“,

„Nivo razaranja je zaista užasan. Broj uništenih kuća i efekat na stanovništvo jedan je od najgorih koje sam video“, dodaje on.

Pogledajte snimak dronom na kojem se vide razmere razaranja:

Gnev u Turskoj, Erdogan odgovara: „Nemoguće je biti spreman za ovakvu katastrofu“

U pojedinim regionima Turske, raste nezadovoljstvo jer su ljudi ostavljeni na cedilu, bez pomoći spasilaca ili vojske.

BBC turski servis prenosi da raste gnev raste i zbog „poreza na zemljotres“ koji je turska vlada odredila pre više od dve decenije posle snažnog zemljotresa 1999. godine kada je više od 17.000 ljudi poginulo na severozapadu Turske.

Pitanja o ovom porezu postavljaju se svaki put kada se desi zemljotres u Turskoj, ali vlada nikada nije javno objasnila kako se novac troši.

„Gde je nestao sav taj naš novac od poreza koji uzimaju od 1999. godine?“, rekao je 61-godišnji Čelal Deniz za AFP.

Njegov brat i nećaci ostaju zarobljeni pod ruševinama.

Dok je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan bio u poseti pogođenim područjima, opozicija upravo krivi njega za razmere katastrofe.

„Ako postoji neko odgovoran za ovo, to je Erdogan“, rekao je Kemal Kiličdaroglu, lider glavne turske opozicione partije.

Erdogan je na kritike odgovorio da jeste bilo nekih problema u početnoj reakciji, ali da su sada spasilačke operacije mnogo bolje organizovane.

„Nemoguće je biti spreman za ovako veliku katastrofu.“

„U početku je bilo problema na aerodromima i na putevima, ali danas stvari postaju bolje, a sutra će biti još bolje“, kaže Erdogan.

„Mobilisali smo sve naše resurse, država radi svoj posao“, rekao je turski predsednik.

Tokom pauze u obilasku oblastima pogođenim zemljotresom, on je priznao neke početne probleme, ali je rekao da je situacija sada „pod kontrolom“.

Pročitajte svedočenja preživelih iz pogođenih oblasti i šta kažu o pomoći:

• Zemljotres u Turskoj: „Molim vas, nemojte da idete, moja deca su možda još živa“
• Preživeli iz zemljotresa pred strašnim izborom: Unutra je opasno, napolju je ledeno

Pogledajte snimak dronom razorenog Hataja:

U Turskoj je proglašena sedmodnevna žalost.

Ovo je najveća katastrofa u Turskoj od 1939. godine, rekao je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan novinarima.

Ukupan broj spasilaca koji tragaju za preživelima je oko 24.000.

Turska agencija za hitne slučajeve kaže da je više od 2.600 ljudi iz 65 zemalja poslato u područje katastrofe da pomogne turskim spasiocima.

Ukupno je isporučeno 300.000 ćebadi i više od 41.000 šatora.

Pogledajte fotografije:

Hiljade zgrada i objekata srušilo se u ponedeljak rano ujutro u zemljotresu jačine 7,8 stepeni po Rihteru, a epicentar je bio u blizini grada Gazijantepa, na dubini od 17,9 kilometara.

Zemljotres je udario dok su ljudi spavali.

Oko 11.30 po srednjeevropskom vremenu (oko 13.30 po lokalnom) objavljeno je da je isto područje, jugoistok Turske, pogodio novi zemljotres jačine 7,5 stepeni, a epicentar je bio u gradu Kahranmarmarasu.

Kahranmaras i Gazijantep su udaljeni oko 130 kilometara.

Zemljotres je pogodio više od 10 gradova u Turskoj, a osetio se i u Libanu, na Kipru i u Izraelu.

Svet priskočio u pomoć – fotografije

Pogledajte video

Pogledajte trenutak kada je drugi zemljotres pogodio Tursku – snimak iz Malatije:

#BREAKING #TURKIYE #TURQUIA #TURQUIE #TURKEY

🔴TURKIYE :#VIDEO JUST NOW! DURING LIVE BROADCAST A POWERFUL AFTERSHOCK OCCURED, MALATYA CITY! 💔

Powerful Earthquake Magnitude 7.4 hit 10 cities in Southeastern region of Turkiye#BreakingNews #UltimaHora #Earthquake #Sismo #Deprem pic.twitter.com/hfGwpuDAHY

— loveworld (@LoveWorld_Peopl) February 6, 2023

U prvom zemljotresu srušena je i tvrđava u Gazijantepu izgrađena pre više od 2.200 godina.

Više o tome pročitajte u posebnom tekstu.

Pogledajte snimak spasavanja deteta iz ruševina u sirijskom gradu Azazu:

Prvi zemljotres se dogodio u ranim jutarnjim časovima – oko 4 sata ujutro – dok su ljudi spavali.

Mnoge zgrade su se srušile, a spasilačke ekipe su raspoređene u potrazi za preživelima ispod ogromnih hrpa ruševina.

Stanovnici pojedinih turskih gradova kažu da je treslo dva minuta.

Turski ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu rekao je da je pogođeno 10 gradova: Gazijantep, Kahramanmaras, Hataj, Osmanije, Adijaman, Malatija, Sanliurfa, Adana, Dijarbakir i Kilis.

Posle prvog, najjačeg zemljotresa od 7,8 stepeni, usledila su još dva od 6,4 i 6,5 stepeni.

A onda je jugoistok Turske potresao još jedan snažan zemljotres jačine 7,5 stepeni po Rihteru.

Pogledajte snimak iz Turske:

Turska je jedno od najtrusnijih područja na svetu

Smeštena na ili blizu nekoliko linija raseda, Turska je jedna od najaktivnijih zona zemljotresa na svetu.

Veći deo zemlje se nalazi na Anadolskoj tektonskoj ploči, između dve velike ploče – Evroazijske i Afričke – i još jedne manje, Arapske.

Kako se dve velike ploče pomeraju, Turska je u suštini u sendviču, kažu stručnjaci.

To znači da su potresi prilično uobičajeni.

Državna uprava za katastrofe i vanredne situacije (AFAD) zabeležila je više od 22.000 potresa u 2022. godini

I mnogi su smrtonosni – najgori u istoriji zemljotres jačine 7,6 stepeni Rihterove skale koji je pogodio Izmir 1999. godine i ubio više od 17.000 ljudi.

Snimak iz vazduha: Šta je ostalo od Idliba u Siriji

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]