Istorijski razgovori Vensa i Galibafa moraju da premoste duboko nepoverenje

Ako i kada se ovog vikenda u Islamabadu napravi fotografija američkog potpredsednika Džej Di Vensa pored predsednika iranskog parlamenta Mohameda Bagera Galibafa, taj će čin ući u istoriju.

Taj trenutak bi označio razgovore licem u lice na najvišem nivou između Islamske Republike Iran i Sjedinjenih Američkih Država otkako je Islamska revolucija 1979. godine razbila njihovu snažnu stratešku vezu i bacila dugu senku koja i danas pomračuje odnose.

Njih dvojica se možda neće osmehnuti. Možda se čak neće ni rukovati.

Taj potez ne bi učinilo ovaj problematičan odnos ništa lakšim, niti manje neprijateljskim.

Ali bi bio signal da obe strane žele da pokušaju da okončaju rat koji izaziva šokove širom sveta, da izbegnu još rizičniju eskalaciju i okrenu se diplomatiji kako bi postigle dogovor.

Međutim, nema nikakve šanse za optimistično predviđanje američkog predsednika Donalda Trampa o „mirovnom sporazumu“ u okviru ovog krhkog dvonedeljnog prekida vatre – njegovi uslovi su osporavani i kršeni od trenutka kada je objavljen ranije ove nedelje.

Čak i do poslednjeg časa, Iranci su sve držali u neizvesnosti da li će se ipak pojaviti u Islamabadu, dok je Izrael insistirao da neće biti prekida vatre u Libanu.

Ali ako ozbiljni i održivi razgovori počnu, to bi takođe označilo najznačajniji potez otkako se Tramp povukao iz značajnog nuklearnog sporazuma 2018. godine, tokom njegovog prvog mandata.

On je ono što se većinom smatralo vrhuncem spoljne politike Obamine administracije odbacio kao „najgori sporazum u istoriji“.

Ti razgovori, u beskrajnim rundama koje su se protezale tokom skoro 18 meseci prodora i prekida, bili su poslednji sastanci na visokom nivou između tadašnjeg državnog sekretara SAD Džona Kerija i tadašnjeg ministra spoljnih poslova Irana Mohameda Džavada Zarifa.

Diplomatski napori od tada, pa i tokom mandata američkog predsednika Džoa Bajdena, nisu postigli veliki napredak.

„Slanje više visokih zvaničnika i veliki ulozi u neuspehu za sve strane mogli bi otvoriti mogućnosti koje ranije nisu postojale“, procenjuje Ali Vaez iz Međunarodne krizne grupe, koji je pratio sve preokrete tokom godina.

Ali, upozorava on, ovaj put je i dalje „eksponencijalno teže“.

Jazovi između dve strane ostaju veoma veliki, a nepoverenje veoma duboko. Taj bunar je posebno dubok za Teheran nakon što su poslednje dve serije pregovora, u junu 2025. i februaru ove godine, iznenada prekinute početnim salvama američko-izraelskog rata.

• Diplomatija visokih uloga: Kako je Pakistan postao domaćin pregovora Amerike i Irana
• Dogovor Amerike i Irana o primirju i otvaranju Ormuskog moreuza
• Primirje na Bliskom istoku kao privremeni predah za civile, ali koliko će potrajati: BBC urednik

Kontrast u stilu

A kada i razgovaraju, njihovi stilovi pregovaranja su potpuno različiti.

Tramp se hvali da ima najbolje posrednike u postizanju dogovora u specijalnom izaslaniku Stivu Vitkofu, bivšem preduzetniku za nekretnine, i zetu Džaredu Kušneru, čoveku kom se najviše obraćao tokom prvog mandata, kada su Abrahamovi sporazumi normalizovali odnose između Izraela i nekoliko arapskih država, dok su Palestinci bili potisnuti.

Ali Iran, koji sada smatra da su ovi izaslanici previše bliski Izraelu, insistira na povećanju nivoa angažovanja, posebno sa Vensom.

On ne samo da ima formalnu poziciju u američkoj administraciji, nego što je prijatelj ili član porodice, već se smatra i najvećim skeptikom ove vojne kampanje u Trampovom timu.

Iranski pristup je takođe nametnuo ograničenja, posebno u insistiranju da se pregovori uglavnom vode indirektno, preko Omana, njihovog pouzdanog posrednika.

U Ženevi u februaru, iza visokih zidova i daleko od svetskih kamera, neki direktni razgovori su se odvijali usred indirektnih razmena.

Međutim, navodno su iranski tvrdolinijaši, duboko nepoverljivi prema ovom putu, vezali ruke pregovaračima koji su takođe želeli da izbegnu svaki rizik od neprijateljskih ili ponižavajućih razmena.

Vitkofov prepoznatljiv stil je da obično dolazi sam. Diplomatski izvori uključeni u ovaj proces kažu da često nije ni vodio beleške - što je samo pojačavalo iransku sumnju i značilo da su razgovori često išli u krug.

Zatim je Kušner dodat u njegov tim.

Kontrast sa pregovorima pre deset godina ne može biti veći – u delegacijama SAD i Irana činili su jaki kontingenti iskusnih diplomata i vodećih fizičara. Pojačale su ih i visoke evropske diplomate, kao i ministri spoljnih poslova iz ostale četiri stalne članice Saveta bezbednosti UN – Velike Britanije, Francuske, Kine i Rusije.

U poslednjoj rundi u februaru 2026, navodi se da je postignut napredak kada su dve delegacije dobile pomoć u vidu tehničke stručnosti šefa Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE) Rafaela Grosija i iskusnih posrednika iz drugih zemalja.

Navodno su smanjili neke, ali ne i sve praznine, barem u vezi sa nuklearnim dosijeom, gde je Iran ponudio nove ustupke, pa i razblaživanje visoko obogaćenog uranijuma.

Zatim je ponovo izbio rat.

Sada su ova neprijateljstva pomerila bezbednosnu računicu – za sve strane. Čak i pre ovog sukoba, tvrdolinijski glasovi unutar iranskog bezbednosnog establišmenta zalagali su se za razvoj nuklearne bombe.

Iran će sada insistirati na zadržavanju arsenala balističkih raketa za samoodbranu i kontroli nad Ormuskim moreuzom koja daje Teheranu veliki uticaj i očajnički potrebnu ekonomsku pomoć.

Ali većina zemalja Zaliva koje su se protivile nuklearnom sporazumu iz 2015, pre nego što su kasnije postigle oprezno približavanje sa njihovim susedom, sada zahtevaju da se pitanje raketa palih na njihove teritorije nađe na pregovaračkom stolu.

Izrael, a posebno premijer Benjamin Netanjahu, sigurno će biti na telefonskoj vezi ili će žuriti u Belu kuću kako bi bio siguran da se rešavaju i duboko ukorenjene zabrinutosti zbog iranskih pretnji.

'Herojska prilagodljivost'

Tu je i odjek jednog davnog istorijskog doba.

Pre trinaest godina, pokojni iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei doneo je nevoljnu odluku da dozvoli pregovaračima da intenziviraju nuklearne pregovore sa SAD kako bi pokušali da postignu dogovor. Nazvao je odluku „herojskom prilagodljivosti“.

Vrhovni verski vođa Teherana nije verovao zemlji koju je prezirao kao „Velikog Satanu“. Ali novoizabrani iranski reformistički predsednik, Hasan Rohani, ubedio ga je da im njihova teška ekonomska situacija ne daje drugi izbor osim da učine sve što mogu da ukinu osakaćujuće međunarodne sankcije.

Sada je njegov sin Modžtaba Hamnei, koji je došao na vlast nakon pogibije oca u ranim satima ovog rata, dao zeleno svetlo da se njegovi pregovarači sastanu sa američkim izaslanicima u Islamabadu.

Ali i on je bio povređen u tom napadu i obim njegovog učešća i autoriteta je daleko od jasnog.

Tvrdolinijaši, pre svega moćna Islamska revolucionarna garda, sada vode glavnu reč. Iranska privreda je zaglavljena u mnogo dubljoj krizi, a on se suočava i sa značajnijim neslaganjima u zemlji nakon što su januarski protesti širom zemlje ugušeni sa hiljadama žrtava.

Nacija potresena ovim teškim ratom sada se bori da održi nadu u ekonomske i društvene promene, a za neke, i u fundamentalne promene.

Tramp insistira da je ovih šest nedelja rata postiglo „promenu režima“ i opisuje nove iranske lidere kao „manje radikalne, mnogo razumnije“.

Trenutak istine bi mogao da se bliži – za sve strane. A postoji još jedna otrežnjujuća misao.

Pre trinaest godina, kada su pregovori počeli, zvaničnici su govorile da su dve strane „daleko jedna od druge“.

Iran je zahtevao da SAD priznaju njegovo „pravo“ da obogaćuje uranijum – što je Vašington odbilo, izražavajući sumnju da Islamska Republika traži nuklearno oružje.

Za sada, čini se da SAD govore da će to pravo biti priznato – sve dok nema obogaćivanja uranijuma u Iranu.

Istorija se možda neće ponoviti, ali se rimuje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Primirje Amerike i Irana: Delimična pobeda Trampa, ali po visokoj ceni
• Novi svetski poredak u kojem države mogu da budu napadnute 'čisto radi zabave'
• Ima li Tramp izlaznu strategiju iz rata protiv Irana