Dolina Inda: Napredna drevna civilizacija o kojoj malo znamo

Višespratne kuće od opeke, jednoobrazne ulice i napredan sistem odvodnih kanala i toaleti sa ispirajnjem.

Zvuči poznato?

Moglo bi da podseća na savremeni grad, ali je zapravo opis urbanih centara drevne civilizacije doline Inda pre više hiljada godina.

Veruje se da je ova civilizacija bila veoma razvijena i da je postojala u isto vreme kada i stari Egipat i Mesopotamija, pa ipak, o njoj znamo relativno malo.

To je misterija, a stručnjaci kažu da ju je teško odgonetnuti delimično zbog njihovog još nedešifrovanog pisma i jer je njihovo društvo možda bilo ravnopravnije od drugih u to vreme.

Ko su oni bili?

Najrazvijenija faza civilizacije doline Inda trajala je od 2600. do 1900. godine pre nove ere, iako je počela da se razvija još ranije, oko 4000. godine pre nove ere, kaže dr Sangaralingam Rameš, predavač na Univerzitetu u Oksfordu i Univerzitetskom koledžu u Londonu, u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK).

Prostirala se oko reke Inda, na teritoriji današnjeg Pakistana i Indije.

Obuhvatala je poljoprivredne zajednice, kao i više od 1.400 gradova i naselja, od kojih su najveći bili Harapa i Mohendžo-daro.

Bila je veća od starog Egipta i Mesopotamije, i imala je oko milion stanovnika u 80.000 naselja, navodi Rameš.

A smatra se izuzetnom iz više razloga.

1. Napredno urbanističko planiranje

Civilizacija doline Inda bila je jedna od prvih koja je gradila kuće od cigala, a čak su koristili i standardizovane dimenzije.

„Gradovi su bili napravljeni pod pravim uglovima, sa pravi ulicama", kaže Rameš.

„Takođe su postojali bunari, kuće su imale nužnike… kao i kanalizacioni sistem čak 2.000 godina pre Rimljana".

Ovaj kanalizacioni sistem, zajedno sa otkrivenim kupatilima, ukazuje da je civilizacija imala svest o bolestima i da je „insistirala na čistoći", kaže Rameš.

Gustina urbanih područja omogućavala je i razvoj logistike za lanac snabdevanja, što je zauzvrat podsticalo trgovinu.

„Trgovali su sa Mesopotamijom, naročito sirovinama kao što su drvo, perle, bakar, zlato, i pamučni tekstil", navodi Rameš.

2. Kolektivno upravljanje

Rameš kaže da organizacija urbanih područja ukazuje i na nešto drugo.

„To je dokaz da je postojala građanska uprava koja je dobro funkcionisala… koja je održavala infrastrukturu gradova i naselja", navodi on.

„Njihov sistem upravljanja bio je razvijeniji, više kolektivan nego centralizovan, i nema dokaza da su postojale palate ili plemstvo".

To, prema njegovim rečima, izdvaja civilizaciju doline Inda od drugih uporedivih društava.

„Arheološki nalazi ukazuju da je postojalo upravljanje koje je manje bilo usmereno na razmetljive vladare nego u Egiptu ili Mesopotamiji, gde su faraoni i institucije palata i hramova očigledni", kaže Rameš.

„U tim regionima vlast je bila centralizovana i jasno vidljiva kroz monumentalne građevine, birokratske tekstove i prikaz kraljeva".

3. Relativno ravnopravno i mirno društvo

Postoje dokazi da je u dolini Inda postojala određena društvena hijerarhija, ali je ona manje izražena nego u drugim društvima tog doba.

„Hijerarhijsko raslojavanje društva prema bogatstvu, moći i ugledu je uočljivije u Egiptu i Mesopotamiji… dok i u dolini Inda postoje razlike u veličini kuća, ali su suptilnije", kaže Rameš.

Iako su arheolozi pronašli skelete sa tragovima povreda, neki smatraju da je ovo društvo bilo mirnije od drugih.

„Postoji malo nedvosmislene ratne ikonografije, relativno malo nalaza oružja u elitnom kontekstu, a neki uzorci skeleta pokazuju nižu stopu povreda lobanje nego u delovima drevnog Bliskog istoka", navodi Rameš.

Ali priznaje da to ne znači da nije bilo nasilja, i da nedostatak dokaza može da bude posledica neravnomerne zastupljenosti arheološkog materijala i bioloških ostataka zbog različitih uslova koji utiču na njihovo očuvanje.

„Ako društvo ne prikazuje ratovanje kroz trajne spomenike i tekstove, ili ako se takvi materijali ne očuvaju, kasniji posmatrači mogu da steknu utisak da je to društo bilo mirnije, čak i ako je nasilje postojalo", napominje on.

Neotkrivene misterije

Ipak, još mnogo toga ne znamo o civilizaciji doline Inda.

Rameš kaže da je to delimično zato što veliki deo te civilizacije još uvek nije iskopan.

„Još uvek se otkrivaju nalazišta u zapadnoj Indija, a civilizacija se prostirala i do Avganistana, gde zbog trenutne situacije nema mnogo arheoloških istraživanja", objašnjava on.

Razlog može da bude i vrsta građevina koje su podizali i metode koje su koristili.

„Egipat i Mesopotamija su ostavili trajne kamene spomenike… dok je civilizacija doline Inda gradila uglavnom od nepečene i pečene opeke", kaže Rameš.

„Bez velikih kamenih hramova, palata ili kraljevskih grobnica… teže je rekonstruisati civlizaciju doline Inda".

Postoji, međutim, još jedan razlog: za razliku od klinastog pismo, jednog od najranijih poznatih pisama u Mesopotamiji, pismo doline Inda još uvek nije dešifrovano.

Pronađeno je na pečatima sa lokaliteta u dolini Inda i, kako se našalila dr Niša Jadav iz Instituta za fundamentalna istraživanja Tata u Mumbaju u Indiji, to je „najviše proučavano pismo koje još nije dešifrovano".

„Otprilike na svakih deset dana dobijem mejl u kojem piše: 'Evo, dešifrovao sam pismo doline Inda'", kaže ona.

Ali nijedno od ponuđenih tumačenja do sada nije steklo naučni konsenzus.

Jadav objašnjava da je dešifrovanje ovog pismo teško jer su natpisi veoma kratki i obično sadrže između pet i 14 simbola po pečatu, i da do sada nije pronađen ključ za dešivrovanje, slličan Kamenu iz Rozete.

Na Kamenu iz Rozete je ispisan zakon na tri pisma - staroegipatskim hijeroglifima, demotskim pismom i starogrčkim - što je bilo ključno za dešifrovanje hijeroglifa.

Međutim, tokom njenih istraživanja, koja podrazumevaju traženje obrazaca u simbolima pomoću računarskog modelovanja, pronađeni su dokazi o postajanju sintakse - pravila koja uređuju strukturu rečenica - kao i o osnovnoj „logici" u ovom pismu.

„Kada bismo mogli da ga pročitamo… to bi bilo kao jedan ključ koji otvara mnoga vrata", kaže ona.

„A iza svakih vrata nalazi se ogroman kovčeg znanja koje bi nam otkrilo nešto veoma važno o različitim aspektima te civilizacije".

Jadva dodaje da bi pismo moglo da pruži uvid u verovanja i pogled na svet ove civilizacije, kao i da pojasni kako su trgovali i takođe ulogu pečata.

Šta im se dogodilo?

Jedna od glavnih teorija o propasti civilizacije doline Inda je da su promenili životnu sredinu.

„Napuštanje naselja je počelo oko 1900. godine pre nove ere, a arheolozi i stručnjaci za klimatske promene to povezuju sa promenama u obrascima monsuna", kaže Rameš.

Dodaje da su iskopavanja u Mohendžo-daru pronašla i dokaze da su ljudi pokušavali da ublaže posledice poplava.

Rameš smatra da razumevanje ovih procesa može da bude značajno za savremena društva, jer ako glečeri na Himalaji počnu brže da se tope, istorija može da se ponovi.

Kaže da upravljanje zasnovano na konsenzusu, koje je omogućavalo dugoročnije planiranje, nije bilo dovoljno da spase civilizaciju doline Inda, ali bi moglo da bude ključno za današnji svet.

„Oni nisu imali tehnologiju da utvrde šta se zapravo dešava", kaže Rameš.

„Ali mi danas imamo tu tehnološku sposobnos, i treba pametnije da koristimo našu tehnologiju da bismo obezbedili opstanak naše civilizacije".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Drevna božanstva Kibela i Mitra - nekada poštovana na Balkanu
• Šta otkriće 12.000 godina stare skulpture govori o egu naših predaka
• Nasilje i smrt u bronzano doba: Otkrića iz drevne masovne grobnice u Srbiji