Da li je Alta banka držala u trezoru falsifikovane novčanice?

Posebno je teško poverovati u priču koja se pojavila da je vlasnik banke, Davor Macura, odštampao na stotine miliona evra falsifikovanih novčanica i da je u „buntove“ od 500 evra falsifikata stavljao po par originalnih novčanica na početku i na kraju, kako bi „prevario“ kontrolu. Ta priča ne „drži vodu“ iz više razloga, piše Nova ekonomija.

Pre svega, treba pomenuti da je banka, u skladu sa zakonskim obavezama, obavila na dan 31.12.2025. godine (kao i prethodnih godina), popis gotovine u trezoru, kome je morao da prisustvuje i eksterni revizor (u ovom slučaju firma Moore Stephens, direktor Bogoljub Aleksić i ovlašćeni revizor Ružica Vukosavljević). Procedura nalaže da se za vreme popisa svaki „bunt“ novčanica u trezoru mora „provući“ kroz mašinu za brojanje koja, između ostalog, identifikuje falsifikate. Da je bilo falsifikata, tom prilikom bi bili otkriveni.

Kad je reč o mogućnosti da se tolika količina falsifikovanih novčanica izradi, unese u banku, pomeša sa pravim evrima u apoenima od 500 evra i potom iznese iz banke, postavlja se nekoliko logičnih pitanja na koja nije odgovoreno: ko je i gde štampao tolike količine falsifikovane evropske valute, imajući u vidu da to nije nimalo lako, osim što je teško krivično delo; ko je, kada i na koji način uneo te falsifikovane novčanice u banku, razvrstao ih tako da na vrhu i dnu svake bunte bude nekoliko pravih novčanica.

Dalje, ko je posle kontrole od strane revizora (koji bi te falsifikate otkrio, da je zaista po propisu vršio kontrolu) iznova odvojio prave novčanice, a lažne ponovo spakovao i izneo iz banke; na koji način je obavljeno iznošenje, imajući u vidu da na tu količinu to moraju biti čitave palete papira; gde su te lažne novčanice završile, da li su uništene i gde, da li stoje negde deponovane ili su možda puštene u promet. I na kraju, imajući u vidu ovoliko fizičkog posla i ozbiljne logistike, kako niko u banci i izvan nje ovakve operacije nije primetio?

Iz svega navedenog može se ozbiljno posumnjati u istinitost ove priče jer ako bi bila tačna, to je verovatno najveća operacija falsifikovanja novca na svetu koja bezbednosnim službama zemlje ne bi mogla ostati nepoznata.

Osim ovoga, imamo i nepoznanica u vezi sa pravim iznosom gotovine u trezorima banke kojima se operiše od izbijanja afere. Ta, po svemu sudeći fiktivna gotovina u trezoru, nije se odjednom pojavila: već godinama u bilansima banke stoji ogromna količina gotovine u trezoru. Nije verovatno da je gotovina bila prisutna 31.12.2025. godine, a da je posle toga Macura izvlačio malo po malo gotovine ili odjednom; para jednostavno nije ni bilo.

U izveštaju koji je revizor Alta banke, kuća Moore Stephens, napisao za 2025, godinu napisano je da je u trezoru banke i blagajnama filijala ukupno 38,9 milijardi dinara (ekvivalent oko 324 miliona evra) i još oko oko 100 miliona evra u stranim valutama. Stručnjaci su izračunali da taj novac teži oko 40 tona u gotovom novcu.

Revizor je u svom mišljenju morao i da ukaže da je toliko visok nivo gotovine u trezoru (ako je uopšte i postojao, u šta sumnjamo) neopravdan i da preporuči rukovodstvu banke da ta sredstva iskoristi kupujući npr. blagajničke zapise Narodne banke koji nose kamatu.

Pored eksternog revizora, nesporna je odgovornost Narodne banke, jer je uobičajena količina gotovine u bankama pet do najviše osam odsto, dok se u Alti nalazilo nekoliko puta više gotovine. To je moralo da upali „crvene lampice“ i da dovede do ozbiljne kontrole poslovanja.

U slučaju Alta banke, izuzetno je važno i da se istraga usmeri ne samo prema vlasniku i par funkcionera banke, već i prema kontrolnim organima: Narodnoj banci i revizoru.