Šta pacijenti imaju pravo da zahtevaju od lekara, a koje obaveze moraju da poštuju?

Ova prava i obaveze propisani su Zakonom o pravima pacijenata, koji uređuje šta građani mogu da zahtevaju tokom lečenja, ali i šta se od njih očekuje prilikom korišćenja zdravstvene zaštite.

Lekar mora da objasni dijagnozu, lečenje i moguće rizike

Pacijent ima pravo da zna sve važne informacije o svom zdravstvenom stanju. To znači da lekar mora da mu objasni dijagnozu i prognozu bolesti, predloženi način lečenja, njegovu svrhu i očekivane koristi, ali i moguće rizike i posledice.

Pacijent mora biti upoznat i sa alternativnim metodama lečenja, kao i sa tim šta može da se dogodi ukoliko prihvati ili odbije predloženu medicinsku meru.

Ove informacije lekar je dužan da pruži blagovremeno, bez čekanja da ih pacijent posebno zatraži, i na način koji ovaj može da razume.

Pacijent može da odbije lečenje, čak i kada se njime spasava život

Jedno od važnih prava pacijenata jeste da samostalno odlučuju o svom lečenju. Prema Zakonu o pravima pacijenata, osoba sposobna za rasuđivanje može da odbije predloženu medicinsku meru čak i kada se njome spasava ili održava njen život.

Pre donošenja takve odluke, lekar je dužan da pacijenta upozori na moguće posledice i zatraži pisanu izjavu. Ako pacijent odbije da je potpiše, lekar o tome sačinjava službenu belešku.

Zakon, međutim, predviđa izuzetke kada se hitna medicinska mera može preduzeti bez pristanka, odnosno, kada je pacijent bez svesti ili nije u mogućnosti da saopšti svoju volju, kao i kada zakonski zastupnik deteta ili pacijenta lišenog poslovne sposobnosti nije dostupan ili odbija meru, a ona je u najboljem interesu pacijenta. U zdravstvenoj ustanovi, u slučaju pacijenta koji ne može da saopšti pristanak, mera se preduzima na osnovu konzilijarnog nalaza.

Bez prethodnog pristanka moguće je i proširenje operativnog zahvata ako se tokom operacije pojavi nepredviđena potreba, a lekar proceni da je to neodložno.

Za invazivne dijagnostičke i terapijske mere neophodan je pisani pristanak pacijenta, koji se može opozvati pod uslovima propisanim zakonom.

Niste zadovoljni dijagnozom? Imate pravo na drugo mišljenje

Pacijent ne mora da se osloni samo na mišljenje lekara koji ga leči. Ima pravo da zatraži drugo stručno mišljenje o svom zdravstvenom stanju od doktora medicine ili stomatologije koji nije neposredno učestvovao u pružanju zdravstvene usluge.

Ima pravo i na slobodan izbor lekara, zdravstvene ustanove i predloženih medicinskih mera, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju.

Medicinska dokumentacija je dostupna pacijentu

Građani imaju pravo da pogledaju svoju medicinsku dokumentaciju i dobiju njenu kopiju, uz snošenje neophodnih troškova izrade.

To može biti važno kada žele da nastave lečenje u drugoj ustanovi, zatraže drugo mišljenje ili provere podatke o dosadašnjem lečenju.

Podaci o zdravstvenom stanju smatraju se naročito osetljivim podacima o ličnosti. Zdravstveni radnici i druga ovlašćena lica dužni su da ih čuvaju i ne smeju ih neovlašćeno saopštavati drugima.

Pregledi ne smeju nepotrebno da se odlažu

Pacijent ima pravo na blagovremenu i kvalitetnu zdravstvenu uslugu. Kada medicinska mera ne može da se obavi odmah, pregled ili postupak mora biti zakazan u najkraćem mogućem roku, a pacijent blagovremeno obavešten ukoliko dođe do promene termina.

Zakon posebno propisuje da zdravstvena ustanova mora odmah, odnosno u roku koji odredi konzilijum lekara, da obavi dijagnostičku proceduru koju je konzilijum predložio radi odlučivanja o daljem lečenju.

Pacijent ima pravo i na najviši nivo olakšavanja patnje i bola, što podrazumeva terapiju bola i humano palijativno zbrinjavanje.

Deca imaju posebnu zaštitu

Zakon predviđa posebna prava za decu koja se leče u zdravstvenim ustanovama. Dete do navršenih 15 godina ima pravo da tokom bolničkog lečenja bude u pratnji jednog od roditelja, usvojitelja ili staratelja, kada je to moguće.

Dete koje je navršilo 15 godina i sposobno je za rasuđivanje može samostalno da pristane na predloženu medicinsku meru, nakon što dobije potrebna obaveštenja. Ima pravo i na uvid u svoju medicinsku dokumentaciju i poverljivost podataka.

Ipak, ako postoji ozbiljna opasnost po život i zdravlje deteta, lekar je dužan da informacije o njegovom zdravstvenom stanju saopšti zakonskom zastupniku.

Pacijent ima pravo na privatnost tokom pregleda

Pregledu, po pravilu, mogu da prisustvuju zdravstveni radnici koji neposredno učestvuju u pregledu i lečenju. Učenici i studenti zdravstvenih škola mogu prisustvovati radi praktične nastave, ali pacijent ima pravo da to odbije.

Može da dozvoli prisustvo drugih osoba, ali i da izričito zahteva da pregledu koji obavlja lekar ne prisustvuju drugi zdravstveni radnici i saradnici.

Pravo na privatnost podrazumeva i poverljivost informacija koje pacijent saopštava tokom lečenja.

Kako da se žalite ako su vam prava povređena?

Ako pacijent smatra da mu je uskraćeno pravo na zdravstvenu zaštitu ili da je zdravstveni radnik povredio neko od njegovih prava, može da podnese prigovor zdravstvenom radniku koji rukovodi procesom rada, direktoru zdravstvene ustanove, osnivaču privatne prakse ili savetniku za zaštitu prava pacijenata.

Prigovor savetniku može se podneti pismeno ili usmeno, na zapisnik.

Savetnik je dužan da u roku od pet radnih dana utvrdi bitne činjenice i okolnosti, a zatim sačini izveštaj i dostavi ga podnosiocu prigovora i odgovornima u zdravstvenoj ustanovi. Za to ima najviše tri radna dana od utvrđivanja relevantnih činjenica.

Ako pacijent nije zadovoljan izveštajem, može se obratiti Savetu za zdravlje, zdravstvenoj inspekciji ili nadležnom organu zdravstvenog osiguranja.

Šta pacijent mora da poštuje?

Zakon ne propisuje samo prava već i dužnosti. Pacijent je odgovoran za svoje zdravlje i dužan je da aktivno učestvuje u njegovoj zaštiti i unapređenju.

To, pre svega, znači da lekaru mora da pruži potpune i istinite informacije o svom zdravstvenom stanju i da se pridržava njegovih uputstava i propisanih mera.

Dužan je i da poštuje prava drugih pacijenata, kao i da se prema zdravstvenim radnicima i saradnicima odnosi sa poštovanjem i uvažavanjem. Ometanje zdravstvenih radnika tokom pružanja zdravstvene zaštite nije dozvoljeno.

Još jedna obaveza koja je važna u svakodnevnoj praksi jeste blagovremeno obaveštavanje zdravstvene ustanove o otkazivanju zakazanog pregleda ili medicinskog postupka, kao i o promeni adrese i telefonskog broja.

Kada lekar može da prekine dalje pružanje zdravstvene zaštite?

Ukoliko pacijent, uprkos prethodnom upozorenju, ne poštuje svoje zakonske obaveze, zdravstveni radnik može da otkaže dalje pružanje zdravstvene zaštite. Međutim, to ne važi za hitnu medicinsku pomoć.

O razlozima za takvu odluku mora da obavesti direktora ustanove i unese ih u medicinsku dokumentaciju. Zdravstvena ustanova, privatna praksa ili drugo pravno lice koje obavlja zdravstvenu delatnost dužni su da pacijentu obezbede dalje pružanje odgovarajuće zdravstvene zaštite.

Pacijent ima pravo i na naknadu štete

Ako pacijent zbog stručne greške zdravstvenog radnika ili saradnika pretrpi štetu na telu ili mu se pogorša zdravstveno stanje, ima pravo na naknadu štete prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.

Zakon propisuje da se ovo pravo ne može unapred isključiti ili ograničiti.