U nedelju počinje zimsko računanje vremena

Prelazak na zimsko računanje vremena obavlja se u nedelju, 25. oktobra, u 3 sata ujutru, kada se kazaljke vraćaju na 2 sata.

Većina pametnih telefona, računara i drugih uređaja povezanih na internet trebalo bi automatski da prilagodi vreme, dok će pojedine satove i uređaje biti potrebno podesiti ručno.

Nakon promene vremena, jutra će biti svetlija, ali će i mrak padati ranije u popodnevnim i večernjim satima.

Zašto se vraćamo na zimsko računanje vremena?

Zimsko računanje vremena zapravo je standardno računanje vremena, dok je letnje pomeranje sata uvedeno kako bi se tokom toplijeg dela godine bolje iskoristila dnevna svetlost u večernjim satima.

Prva država koja je zvanično uvela letnje računanje vremena bila je Nemačka, 1916. godine, tokom Prvog svetskog rata. Nekoliko nedelja kasnije to je učinila i Velika Britanija, prvenstveno sa ciljem da se bolje iskoristi dnevna svetlost i smanji potrošnja uglja.

U tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji letnje računanje vremena prvi put je uvedeno 27. marta 1983. godine.

Vraćanjem kazaljki jedan sat unazad u jesen, vreme se ponovo usklađuje sa standardnim vremenskim pojasom. To znači da Sunce izlazi i zalazi približno sat ranije prema vremenu na satu, pa su jutra svetlija, ali mrak pada ranije popodne.

Promena vremena prvobitno je bila povezana sa nastojanjem da se uštedi energija boljim korišćenjem dnevne svetlosti. Ipak, stvarne energetske uštede zavise od načina na koji ljudi koriste rasvetu, grejanje i hlađenje, pa efekti nisu isti u svim zemljama i periodima.

Zimsko, odnosno standardno računanje vremena, važiće do 28. marta 2027. godine, kada se ponovo prelazi na letnje računanje vremena i kazaljke pomeraju jedan sat unapred.

Sat se u Srbiji menja dva puta godišnje. Na letnje računanje vremena prelazi se poslednje nedelje u martu, dok se na zimsko prelazi poslednje nedelje u oktobru.