Zašto je važno da izađemo na izbore: Svaki glas je izraz slobode i odgovornosti

Da bismo razumeli značaj glasanja, potrebno je poći od suštine demokratije i demokratske političke kulture. Demokratija se često pojednostavljeno predstavlja kao vladavina većine, ali ona podrazumeva mnogo više od toga: politička prava građana, slobodu izbora i pravo svakog građanina da bira svoje predstavnike, ali i da bude biran. Biračko pravo jedno je od temeljnih prava na kojima počiva demokratski poredak.

Na parlamentarnim izborima građani biraju narodne poslanike koji ih predstavljaju u zakonodavnoj vlasti. Na taj način učestvuju u izboru onih koji će donositi odluke važne za društvo i svakodnevni život građana. Glasanje zato nije samo lični čin već i mogućnost da pojedinac doprinese oblikovanju zajedničke budućnosti.

Svaki glas izraz je lične slobode, ali i odgovornosti prema sebi i društvu. Koristeći biračko pravo, građani iskazuju svoje stavove i aktivno učestvuju u političkom životu, umesto da odlučivanje prepuste drugima. Sloboda izbora neraskidivo je povezana sa odgovornošću, jer mogućnost da samostalno odlučujemo podrazumeva i spremnost da iza svojih odluka stanemo.

Francuski filozof Žan-Žak Ruso napisao je: „Meni je draža opasna sloboda, nego mirno i sigurno ropstvo.“ Ova misao podseća na vrednost slobode i značaj mogućnosti da sami biramo. Sloboda nije samo pravo koje nam pripada već i odgovornost da ga koristimo svesno i u skladu sa sopstvenim uverenjima.

Koliko je biračko pravo vredno, svedoči i istorija borbe žena za slobodu i ravnopravnost. Pravo glasa, koje se danas često podrazumeva, rezultat je dugotrajne borbe za priznavanje žena kao ravnopravnih članica društva. Podsećanje na tu borbu pokazuje da mogućnost učešća u političkom životu nije oduvek bila dostupna svima i da su za njeno ostvarivanje bile potrebne velike društvene promene.

O značaju tog prava i promeni položaja žene u društvu govori pesma Desanke Maksimović „Oslobođenje Cvete Andrić“. U njoj pesnikinja prikazuje ženu koja je do tada bila poznata prvenstveno po svom radu i porodičnoj ulozi, a sada dobija priliku da izađe na glasanje i učestvuje u odlučivanju o sudbini zemlje. Stihom „Sad Cveta Andrić može sudbinu zemlje da menja“ pesnikinja ukazuje na značaj trenutka u kojem žena postaje politički ravnopravna i dobija priliku da svojim glasom učestvuje u donošenju odluka.

Priča o Cvеti Andrić podseća nas da pravo glasa nije samo formalna mogućnost već i priznanje da svaki pojedinac ima pravo da učestvuje u odlučivanju o zajednici kojoj pripada. Svaki građanin koji izlazi na izbore koristi pravo za koje su se prethodne generacije borile i potvrđuje svoju spremnost da učestvuje u demokratskom životu.

To ne znači da svi moramo isto da mislimo niti da delimo ista ideološka uverenja. Naprotiv, demokratija podrazumeva slobodu pojedinca da ima sopstvene stavove, kao i međusobno uvažavanje i poštovanje različitosti. Njena suština nije u jednoumlju, već u prihvatanju različitosti kao sastavnog dela slobodnog društva.

Zato je važno da građani, informisani o ponuđenim programima i kandidatima, samostalno donesu odluku i iskoriste svoje biračko pravo. Glasanje je prilika da se čuje glas pojedinca, iskaže lični stav i preuzme odgovornost za učešće u zajedničkom životu.

Demokratija ne počiva samo na institucijama i zakonima. Ona se gradi i kroz građane koji poznaju svoja prava, razumeju svoju odgovornost i aktivno učestvuju u javnom životu. Upravo zato svaki glas ima značaj: on je izraz slobode pojedinca, ali i njegovog odnosa prema društvu čiju budućnost svi zajedno oblikujemo.