Ko kreditira Srbiju i za šta? Prošle godine država uzela 5,2 milijarde evra novih kredita

Naime, u predlogu Zakona o završnom računu, koji je trenutno pred skupštinskim poslanicima, stoji da je Srbija u prošloj godini uzela 4,65 milijardi evra u inostranstvu. I dodatno 70 milijardi dinara ili oko 600 miliona evra kod četiri domaće banke, pokazuje računica Forbes Srbija.

Kada se ovome dodaju garancije date preduzećima, dug se uvećava za dodatnih pola milijarde evra.

U predlogu Završnog računa navodi se da su nove direktne obaveze države na osnovu zajmova uzetih tokom 2025. potvrđene i regulisane zakonima. Reč je o 18 zakona koji potvrđuju spoljni dug. I dodatna četiri koja se odnose na pozajmice uzete u Srbiji, od banaka koje posluju na ovom tržištu.

Forbes Srbija analizirao je kod koga se država zaduživala tokom 2025. na ovaj način. Odnosno za koje namene i projekte. I o kojim iznosima je reč.

Novi dugovi prema inostranstvu

Ubedljivo najveći iznos od ovih 4,65 milijardi evra, odnosno među ovih 18 ugovora o zajmu potpisanih tokom 2025. odnosi se na kupovinu francuskih aviona Rafal. Naime, prema tom ugovoru potpisanom u maju prošle godine, država se kod konzorcijuma francuskih banaka zadužila za 1,92 milijarde evra.

Odmah iza njega je i kredit od 1,13 milijardi evra koji je uzet od Evropske unije. Kako stoji na spisku novih direktnih obaveza države, ovaj ugovor popisan je krajem 2024. ali je rafitikovan u prošloj godini. Reč je o novcu uzetom za projekat reforma i rast za Zapadni Balkan.

Za četiri kredita uzeta kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj država se zadužila 272 miliona evra. Ovi krediti uzeti su uglavnom za projekte poput reforme poreske administracije, podsticanje inovativnog preduzetništva ili osnaživanje inkluzivnijeg vaspitanja i obrazovanja u školama u Srbiji.

Nekoliko kredita uzeto je i od Evropske investicione banke, poput onih za kliničke centre, za prugu Niš – Dimitrovgrad, kao i kredit za zeleno finansiranje. Njihov ukupan iznos je 357 miliona evra.

Na spisku kreditora su i Evropska banka za obnovu i razvoj, ali i nemački KfW ili Francuska agencija za razvoj. Veći deo ovih kredita ne odnosi se direktno na neke infrastrukturne projekte, nego na reforme različitih sektora i državnih politika.

Novi dug za Moravski koridor i krediti kod domaćih banaka

Među novim zaduženjima u prošloj godini je i najnoviji kredit, četvrti po redu, koji je država uzela za finansiranje izgradnje Moravskog koridora. Reč je o iznosu od 260 miliona evra, a zajmodavci su, opet konzorcijum banaka, ovoga puta predvođen Džej Pi Morganom.

Osim ovih 18 inostranih zajmova, država je, piše u završnom računu, uzela i nove pozajmice od domaćih banaka. Četiri kredita na spisku unutrašnjeg duga, iznose tačno 70 milijardi dinara. Preračunato po prosečnom kursu iz 2025. radi se o gotovo 600 miliona evra.

Na tom spisku je 12 milijardi dinara kredita uzetog od Banke Inteza za putni pravac Ruma – Šabac – Loznica. Ugovor o zajmu potpisan je na samom kraju 2024. ali je ratifikovan početkom naredne godine.

Država se za isti put zadužila i kod Unikredit banke i to za osam milijardi.

Tu je i pozajmica od OTP banke od 15 milijardi dinara i to za izgradnju dela Dunavske magistrale, od Požarevca i Golupca. I na kraju, kredit od 35 milijardi dinara koji je uzet od NLB Komercijalne banke i to za auto-put od Beograda, preko Zrenjanina do Novog Sada.

Ovaj ugovor o kreditu potpisan je maja 2025.

Svi ovi krediti uzeti su u dinarima, ali sa valutnom klauzulom.

Raste zaduživanje kod poslovnih banaka u zemlji

Država se, pokazuju podaci o javnom dugu, sve više zadužuje u dinarima i kod poslovnih banaka. To pokazuje i izveštaj o javnom dugu za 2025. ali i podaci Uprave za javni dug. Naime, kada se uporedi stanje u poslednjih pet godina, dug poslovnim bankama porastao je sa 700 miliona evra na čak 5,3 milijarde koliko je iznosio u junu ove godine.

Na spisku poverilaca Srbije juna 2022. poslovne banke bile su na desetom mestu, mereći po visini duga. Iznad njih su se na tom spisku nalazili kupci dinarskih i evroobaveznica kao i MMF, Evropska investiciona banka, EBRD, kao i strane vlade.

U junu ove godine, ta slika izgleda drastično drugačije. Poslovne banke nalaze se na trećem mestu na listi poverilaca Srbije, odmah iza kupaca evroobveznica i dugoročnih hartija emitovanih u dinarima.

Garantovani krediti

Novom direktnom dugu, trebalo bi pridodati i zajmove koje je država garantovala u ime svojih preduzeća u 2025. Njihov ukupan iznos, pokazuje naša računica, je 495 miliona evra, a podeljeni su na one uzete u inostranstvu i pozajmice od domaćih banaka.

U novim indirektnim obavezama države, tojeste garantovanim kreditima koje je država dužna da vrati ukoliko zajmoprimac ne može, prednjače oni EPS-a i Srbijagasa.

Tačno 67 miliona evra EPS je uzeo od Evropske banke za obnovu i razvoj za revitalizaciju Vlasinskih hidroelektrana. Dodatnih 30 miliona evra EPS je uzeo od Nemačke razvojne banke KfW i to za vetropark Kostolac. Država je bila garant i ovog kredita.

Kod Francuske agencije za razvoj su se zadužile Elektromreže Srbije, uz državnu garanciju, i to za 12 miliona evra. Što se stranih izvora tiče, tu su i dve pozajmice Srbija voza, jedna od 90 miliona, a druga od 42 miliona evra. Zajmodavac je u prvom slučaju Evropsko društvo za finansiranje železničkih voznih sredstava. Manji kredit uzet je od Evropske banke za obnovu i razvoj.

Gde se zadužuje Srbijagas

Srbijagas se, pokazuju podaci iz završnog računa, uglavnom zaduživao kod domaćih banaka. Indirektni dug države tako su i njegovi krediti uzeti od Poštanske štedionice, Banke Inteza i OTP banke.

Za gasovod Beograd – Valjevo – Loznica uzeta je pozajmica od 30 miliona evra od Inteze, dok je za gasovod Leskovac – Vranje od iste banke zajmljeno 45 miliona evra. Za ovaj projekat Srbijagas se i kod Poštanske štedionice zadužio za 15 miliona evra.

Kredite kod istih banaka i u istom iznosu je uzeo i za projekat Horgoš, dok je od Poštanske uzeo i 51 miliona evra kredita za rehabilitaciju gasovodnih sistema.

Među garantovanim kreditima države je i onaj EPS-a uzet u ukupnom iznosu od 52,5 miliona evra baš od pomenute tri banke.

Ukupan iznos novih garancija datih stranim kreditorima je 241 milion, dok je domaćim bankama garantovano 253 miliona evra pozajmica Srbijagasa i EPS-a.

Vlada u završnom računu navodi i da je ukupan javni dug Srbije na kraju 2025. iznosio 39,6 milijardi evra.

Restitucija i dug

Izuzev novog direktnog duga, u završnom računu navode se i nove obaveze nastale po osnovu restitucije. U predlogu ovog zakona stoji da je Vlada 26. septembra 2025. usvojila odluku o emisiju obveznica ročnosti pet, 10 i 12 godina. Odluka je doneta zbog preuzimanja obaveze da se obešteti oduzeta imovina, a po osnovu pravosnažnih rešenja donetih između jula 2024. i juna 2025.

„Odluka o emisiji obveznica denominovanih u evrima, u ukupnom iznosu od 48,6 miliona evra objavljena je 26. septembra 2025. Obveznice koje dospevaju u pet godišnjih rata su u iznosu od 5,1 milion evra, obveznice koje dospevaju u deset godišnjih rata 4,89 miliona, dok su one sa ročnosti od 12 godina iznosile 38,5 miliona evra.