Forbes Srbija: Gde je Vlada prošle godine potrošila 800 miliona evra

Zbirno, reč je o gotovo 93 milijarde dinara, odnosno 790 miliona evra kada se preračuna po prosečnom kursu te godine. Drugim rečima, Vlada je prošle godine gotovo 800 miliona evra, što je za 80 miliona više nego 2024, bez ikakve kontrole Skupštine i rasprave, delila kome je smatrala da je potrebno. I to preko instituta koji služi kao rezerva, u izuzetnim i nepredviđenim situacijama, piše Forbes Srbija.

Najveći iznosi, kako se vidi u tabelama, pojedinačno su odlazili resorima iz sektora bezbednosti. Pojašnjenja radi, za one poslove koji se smatraju poverljivim. Pa zbog toga i nema objašnjenja za šta je novac trošen i u koje svrhe.

Umesto veće transparentnosti, a što je bila i zamerka Međunarodnog monetarnog fonda, koji mesecima kasni sa objavljivanjem analize o fiskalnoj transparentnosti srpskih javnih finansija, dobili smo povećanje iznosa trošenog preko tekuće budžetske rezerve.

Previše novca, premalo jasnoće

Najveće zamerke u oceni Zakona o završnom računu, Fiskalni savet izneo je na račun rashoda. Između ostalog, oni u svojoj oceni navode da je kroz tekuću budžetsku rezervu potrošeno gotovo 93 milijarde dinara, što je 3,95 odsto prihoda i primanja planiranih budžetom.

Dodatni problem je i činjenica što je od tih 93 milijarde samo 4,8 milijardi dinara podeljeno iz iznosa koji je inicijalno planiran kao tekuća budžetska rezerva. Preostali novac, a to je 88 milijardi dinara, zapravo je trošeno preraspodelom. Odnosno, najpre bi se novac sa jednog razdela preneo u tekuću rezervu, a onda iz rezerve opredelio za nešto drugo.

„Zakon o budžetskom sistemu propisuje granicu od četiri odsto godišnjih prihoda i primanja kao maksimalnu. Limit je u ovoj godini u tom smislu poštovan. Međutim, radi se o velikim sredstavima koja se raspodeljuju mimo bilo kakve kontrole Skupštine. Zato je preporuka Fiskalnog saveta bila da se maksimalni dozvoljeni iznos rezerve smanji“, navode u svojoj oceni.

Pritom, ovaj završni račun pokazuje i da su ostvareni budžetski prihodi bili manji od inicijalno planiranih. I to za 43,3 milijarde dinara, vidi se iz završnog računa.

„Prvi put posle dužeg vremena, ostvareni prihodi su niži nego što je to planirano budžetom, a rezerva se obračunavala na četiri odsto planiranih prihoda“.

Iako pomaka u izveštavanju o trošenju novca iz budžetske rezerve ima, navodi Fiskalni savet, oni insistiraju na tome da u završnom računu „eksplicitno i u formi zbirnog broja piše koliko je sredstava raspoređeno iz tekuće budžetske rezerve u datoj godini. Sadašnji način izveštavanja ne pruža direktno informaciju. A ta informacija je ključna za kontrolu izvršenja budžeta i poštovanje zakona“.

Rast u odnosu na prošlu godinu

I dok su prihodi prošlogodišnjeg budžeta bili manji od planiranih, trošenje preko budžetske rezerve bilo je veće. Poređenje sa 2024. pokazuje da su ti troškovi sa 709 porasli na 790 miliona evra. I da, zapravo, njihov iznos iz godine u godinu ima tendenciju rasta.

Podsetimo, Vlada je preko budžetske rezerve od 2018. do 2023. preusmerila ukupno oko 2,6 milijardi evra. Pritom, u najmanje dve godine, odnosno 2020. i 2022. postoje jasne indikacije da je premašeno zakonsko ograničenje od četiri odsto ukupnih primanja i prihoda budžeta.

Stvarni iznos budžetske rezerve, kako je svojevremeno pokazala analiza Fiskalnog saveta, je i veći. Pošto potpuni podaci za 2019. nikad nisu objavljeni.

Dodatno, gotovo trećina ovog novca potrošena je na preraspodele pod oznakama državna tajna, poverljivo i strogo poverljivo, što dodatno smanjuje netransparentnost u ovom segmentu trošenja novca poreskih obveznika.

Analiza MMF-a u ozbiljnom zakašnjenju

Inače, zbog nedovoljne transparentnosti u trošenju budžetskog novca na ovaj način, MMF je još za proleće ove godine najavio analizu fiskalne transparentnosti. Kako je Forbes Srbija već pisao, ova analiza trebalo bi da ukaže i na probleme sa korišćenjem budžetske rezerve. Ona, međutim, iako je prošlo više od šest meseci od najave, još nije objavljena.

U međuvremenu, pak, Vlada je najpre najavila kako će, svesna problema, precizirati kriterijume na osnovu kojih koristi sredstva preko budžetske rezerve. To je, najpre, najavila u Fiskalnoj strategiji 2026-2028. da bi onda u revidiranoj Strategiji na tu reformu zaboravila. Povećana transparentnost i izmena načina trošenja novca na ovaj način, su u tom dokumentu jednostavno zaboravljeni.

Za sada im na ruku ide i „debelo“ kašnjenje sa obelodanjivanjem nalaza Međunarodnog monetarnog fonda o tome šta su najveći problemi, kao i manjkavosti ovog diskrecionog načina preraspodele budžetskog kolača.

Koji je, kako se vidi iz završnog računa, u 2025. bio manji nego što je prvobitno bilo planirano.