Beograd-Zrenjanin-Novi Sad: Još jedan put kojem je cena više nego duplirana

Vlada Srbije nedavno je Skupštini uputila tri predloga zakona, čijim usvajanjem treba da se odobre još tri kredita kod tri različite banke. Krediti će služiti za dalje finansiranje gradnje auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Pored tri nova kredita, koja tek treba da se ozvaniče, Skupština je jedan kredit za isti auto-put odobrila i u junu 2025.

Zaduživanje kod poslovnih banaka

Jedan od novih kredita ugovoren je sa Bankom Intesa, kod koje je predviđeno zaduživanje do pet milijardi dinara.

Drugi kredit dogovoren je sa NLB Komercijalnom bankom, u iznosu do 10 milijardi dinara.

Treći je kredit država će uzeti u banci Uni Kredit, u iznosu do 13 milijardi dinara.

Ukupno, planirano je novo zaduženje do 28 milijardi dinara za projekat auto-puta Beograd-Novi Sad-Zrenjanin.

Ako se uzme u obzir i kredit iz juna 2025, a koji je ugovoren sa NLB Komercijalnom, na iznos do 35 milijardi dinara, država je za izradnju ovog auto-puta obezbedila 63 milijarde dinara. Odnosno, oko 537 miliona evra.

Za sada, jer je Komercijalni ugovor o projektovanju izvođenju radova na ovom auto-putu zaključen na iznos od 1,596 milijardi evra.

A kako je definisano da će se projekat finansirati iz kredita domaćih i stranih banaka, može se očekivati i dalje zaduživanje, navodi Forbes Srbija.

Ministarstvo finansija: Tri kredita koristiće se za prvu fazu

U odgovoru koji su Forbes Srbija poslali iz Ministarstva finansija navodi da će se sredstva iz tri nova kredita koristiti isključivo za finansiranje prve faze gradnje auto-puta. Ta prva faza obuhvata delove prve deonice (Beograd-Zrenjanin).

Konkretno, sredstva iz tri nova kredita koristiće se za poddeonicu 1, za deo od početne tačke planiranog auto-puta do sedmog kilometra, i sto metara.

Tu su uključeni asfaltni radovi i gornji stroj, saobraćajna signalizacija, javna rasveta, telekomunikacione instalacije, uređenje terena, zidovi za zaštitu od buke, obaloutvrde na mostovima i mostovska kanalizacija.

Takođe, iz ovih kredita će se finansirati i kompletni radovi na delu od sedmog pa do jedanaestog kilometra i dalje petsto metara.

Osim za ovu prvu poddeonicu, najnoviji krediti će biti korišćeni i za četvrtu. Odnosno za radove na delu od 52. kilometra puta pa do 67. kilometra i još šeststo metara.

Ovde su, između ostalog, uključeni most preko reke Begej, radovi na petlji Ečka, radovi na kolovoznoj konstrukciji. Takođe i radovi na saobraćajnoj signalizaciji, javnoj rasveti, instalacijama, uređenju terena, zidovima za zaštitu od buke i obaloutvrdama na mostovima.

Finansiraće se i kompletni radovi na delu od 48. do 52. kilometra deonice Beograd – Zrenjanin.

Finansiranje ostalih faza u zavisnosti dinamike

„Kada dokumentacija za naredne deonice bude pripremljena i budu stvoreni uslovi za njihovu realizaciju, obezbeđivaće se i finansiranje tih faza, u skladu sa Zakonom o budžetu i mogućnostima finansiranja u narednim godinama“, navode iz Ministarstva finansija na pitanje da li je u planu dalje zaduživanje za isti auto-put.

Takav pristup omogućava da se finansiranje projekta usklađuje sa dinamikom realizacije radova i raspoloživim izvorima finansiranja, navode. Time se, kažu, „optimizuju ukupni troškovi finansiranja projekta i obezbeđuje efikasnije upravljanje javnim dugom“.

Na pitanje u vezi razloga povećanja vrednosti projekta u odnosu na inicijalnu najavu, iz Ministarstva finansija su uputili na Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Upit koji smo poslali Ministarstvu građevinarstva, ali i samom izvođaču radova, tražeći razloge za povećanje vrednosti projekta ostao je bez odgovora.

Beograd – Zrenjanin – Novi Sad: Primer probijanja cene

U analizi Fiskalnog saveta iz 2024, koja se bavila politikom javnih investicija u Srbiji, ovaj auto-put se spominje kao primer „snažnog probijanja inicijalno očekivane vrednosti cene radova“.

Objašnjava se da je vrednost auto-puta Memorandumom iz 2020. bila procenjena na oko 600 miliona. Ali je u međuvremenu značajno korigovana naviše.

Analiza se poziva na podatak koji se nalazio u budžetu za 2024. u kojem je data mogućnost zaduživanja države do 1,7 milijardi evra za taj projekat.

„Tačno je da je u međuvremenu došlo do značajnog skoka cena građevinskih inputa. U javnosti se govorilo i o promenama trase. Uključujući dodatne radove na paralelnom nekomercijalnom putu. Ali je vrlo upitno mogu li ti činioci da objasne barem dvostruko povećanje cene u odnosu na prvobitnu“, pisalo je u analizi Fiskalnog saveta.

Hronologija projekta i cene

U dostupnim izveštajima iz ranijih godina, najavljeno je da će auto-put biti dug 110 kilometara. Od toga 56 kilometara od Beograda (Borča) do Zrenjanina, i 54 kilometara od Zrenjanina do Novog Sada.

U novembru 2019. godine Vlada donosi odluku da formira radnu grupa koja treba da se bavi realizacijom projekta ovog auto-puta. Grupa je, osnovana sa zadatkom da se u saradnji sa kineskom firmom Šandong, koja je izabrana za izvođača radova, definišu prihvatljivi oblici finansiranja.

U januaru 2020. sa Šandongom zaključen je i Memorandum o razumevanju o izradi planske i tehničke dokumentacije.

Tada je, zapravo, u saopštenju javnosti, povodom potpisivanja memoranduma, navedeno da će cena izgradnje obe deonice, biti oko 600 miliona evra, prenosili su mediji.

Ipak u jednom od izveštaja o radu Ministarstva građevinarstva, s početka 2022, u delu gde se daje pregled aktivnosti na projektima, kao procenjena vrednost auto-puta se navodi iznos od 710 miliona evra.

Sadašnja vrednost projekta, od skoro 1,6 milijardi evra, se pominje u izveštaju Ministarstva sa kraja 2023. godine. Negde u to vreme je i potpisan komercijalni ugovor sa Šandongom.

U međuvremenu je došlo i do određenih promena, u odnosu na inicijalni plan.

Na primer, u izveštaju sa kraja 2023. se sada da će prva deonica biti od Beograda (Ovče) do Zrenjanina biti i da će ona biti duga 67,66 kilometara. Druga deonica od Zrenjanina do Novog Sada biće duga 37,74 kilometara.

Pored toga, završetak druge deonice u dužini od 5,5 kilometara projektovan je kao brza saobraćajnica u zoni Novog Sada.

Deo plana postala je i izgradnja paralelnog nekomercijalnog puta od 25 kilometara, na potezu Novi Sad-Zrenjanin (deonica Žabalj-Novi Sad).

Povezivanje centralne i severne Srbije

Auto-put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad predstavlja osnovnu vezu na pravcu Sever-Jug. Povezuje Vojvodinu i Beograd, centralne i severne delove Srbije.

Njegova planirana dužina, prema poslednjim podacima, je 105,4 kilometara. Poslednjih 5,5 kilometara je brza saobraćajnica.

Na trasi auto-puta gradiće se četiri velika mosta. Dva preko reke Tamiš, jedan preko reke Begej i jedan preko Tise.

Pored toga, u planu su i četiri mosta preko kanala, prolaza za put i ukrštaja sa prugom. Gradiće se i 20 nadvožnjaka, 7 podvožnjaka, 47 propusta, 7 petlji.

Glavni izvođač radova, sa kojim je potpisan komercijalni ugovor novembru 2023, je firma China Shandong International Economic and Tehnical Cooperation Group. Ugovorni rok za završetak svih obaveza je 72 meseca, odnosno šest godina.

Prema podacima iz poslednjeg izveštaja Ministarstva građevinarstva, koji se odnosi na period od januara do marta ove godine, ukupna fizička realizacija na projektu bila je 10,15 odsto.

Od Ministarstva nismo dobili odgovor u kojoj su trenutno fazi radovi.

Koji su još putevi značajno poskupeli

Beograd-Zrenjanin-Novi Sad nije jedini auto-put kojem je značajno porasla cena izgradnje u odnosu na inicijalne najave.

Na primer, procenjena vrednost Moravskog koridora, odnosno deonice auto-puta Pojate-Preljina, je oko 2,1 milijardi evra, prema poslednje objavljenoj Fiskalnoj strategiji Vlade. Do sada je država za taj projekat ugovorila četiri kredita – ukupne vrednosti oko 1,89 milijardi evra.

Ipak, prilikom potpisivanja memoranduma o izgradnji Moravskog koridora 2018. bilo je procenjeno da će cena iznositi oko 800 miliona evra. Krajem 2019. godine Vlada Srbije je i ugovorila investiciju u koridor u vrednosti od 745 miliona evra plus 20 odsto za potencijalne nepredviđene troškove.

Šta sve utiče na cenu puteva u Srbiji

Na ukupnu cenu gradnje puteva u Srbji utiču mnogobrojni faktori. Od kategorije puta, topografskih uslova, broja planiranih objekata i konstrukcija, kao što su tuneli i mostovi. Cena će se u velikoj meri razlikovati ukoliko su pozajmišta materijala u neposrednoj blizini, ili su u najudaljenijim delovima Srbije, ili je materijal neophodno dovesti iz okolnih država, pisao je ranije Forbes Srbija u analizi na ovu temu. Do dodatnih troškova dolazi i ukoliko se u toku radova menja projektna dokumentacija.