Godinu dana pod sankcijama: NIS i dalje čeka epilog, a država i dalje čeka licencu

Rafinerija u Pančevu je zbog nestašice nafte skoro dva meseca stajala. Za godinu dana smenjivali su se rokovi i najave rešenja – od odluke koja će biti doneta „u narednih sedam dana“, preko najavljenog dogovora sa MOL-om i završetka pregovora „oko 16. maja“, do činjenice da prodaja ruskog udela u NIS-u ni danas nije završena.

Poslednje licence ističu 30. oktobra, pet dana posle parlamentarnih izbora koje je vlast raspisala u međuvremenu. Gotovo svaka ključna odluka o budućnosti NIS-a trenutno zavisi od Vašingtona, Moskve i Budimpešte, a malo od Beograda, koji se godinu dana bavi, pre svega, saopštavanjem rokova, piše Insajder.

Sankcije su najavljene još u januaru 2025. kao odluka prethodne američke administracije, ali je obavezu da ih sprovede nasledila administracija Donalda Trampa. Stupile su na snagu 9. oktobra, nakon, kako je navedeno, deset meseci odlaganja.

Sankcijama nije pogođena samo Srbija, pogođen je i hrvatski naftovod JANAF, čiji su gotovo svi prihodi vezani za transport nafte od Omišlja do pančevačke rafinerije.

Građani su posledice uvođenja sankcija osetili gotovo istog dana - na NIS-ovim pumpama prestale su da važe međunarodne platne kartice, a potrošačima su ostali Dina kartica, gotovina i „IPS pokaži". Tako je ostalo i do danas.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović navela je da Sjedinjene Države traže potpuni izlazak ruskog vlasništva iz NIS-a, uz upozorenje da Srbiju čekaju „možda i neke od najtežih odluka u istoriji".

Na vanrednoj sednici Vlade 16. novembra tadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da odluka mora biti doneta u narednih sedam dana, da „ne želi da otima imovinu bilo kome" i da je spreman da „ide na specijalno rešenje". Kasnije je govorio i o poslednjem koraku tj. prinudnoj upravi, pa i „otkupu po najvišoj mogućoj ceni". Godinu dana kasnije – takvi scenariji se ni ne spominju.

Gašenje rafinerije

Jedna od težih situacija u celom procesu bilo je gašenje pančevačke rafinerije koja je već 25. novembra počela da se priprema za obustavu rada, da bi 2. decembra zvanično bila ugašena zbog nedostatka sirove nafte.

Ipak na novogodišnju noć, tj. na samom kraju decembra, OFAC je izdao NIS-u operativnu licencu do 23. januara, čime je rafinerija ponovo mogla da radi, pa je nafta preko JANAF-a krenula 13. januara, a prvi evro dizel je na pumpe stigao 27. januara, posle skoro dva meseca pauze.

Ministarka je, prilikom posete pančevačkoj rafineriji, navela da je u fabrici bilo gotovo 2.000 zaposlenih, a NIS je naglasio da rafinerija ključna i za HIP-Petrohemiju čije ponovno pokretanje zavisi od sirovine i „dugoročnih odluka".

Potencijalni kupci

Potencijalni kupac Naftne indusitrije Srbije postao je jasan početkom januara kada je Vučić potvrdio da Gaspromnjeft pregovara o prodaji mađarskom MOL-u.

„Mi nemamo ništa protiv toga, Mađari su naši prijatelji. Samo da završimo sa tim što pre“, rekao je on tada, a predstavnici MOL-a stigli su 5. januara u Srbiji na dubinsku analizu kompanije.

Ministarka energetike je objavila krajem januara da su MOL i Gaspromnjeft dogovorili osnovne odredbe ugovora, uz napomenu da će Srbija povećati udeo za pet odsto sa 29,87 odsto i da se MOL obavezao da neće zatvarati rafineriju.

Na proleće zvaničnici su najavljivali da bi pregovori NIS-a i MOL-a mogli biti gotovi oko 16. maja. Međutim, tada se pojavilo i novo zainteresovano lice za kupovinu Naftne industrije.

Rojters je javio da je novoosnovana srpska firma KFT Senator Treasury G.T.7 Two iz Subotice ponudila dve milijarde evra za udeo Gasproma i Gaspromnjefta od 51,6 odsto, što je, kako je vlasnik Ranko Mimović rekao agenciji, „uopšteno prihvaćeno" od ruskih vlasnika.

Prema podacima APR-a, firma je osnovana 18. avgusta 2025, a unet osnovni kapital je više od 111 milijardi dinara. Gaspromnjeft je, međutim, saopštio da je „u aktivnoj fazi" prodaje MOL-u i da „ne vodi pregovore sa drugim kupcima". Ko stoji iza ponude i odakle novac, ostalo je neodgovoreno.

Već 10. juna ministarka Dubravka Đedović Handanović saopštava da su sa MOL-om zatvorena sva otvorena pitanja. Prema njenim rečima, Srbija će, ukoliko Gaspromnjeft i MOL postignu dogovor o prodaji 56,15 odsto udela i OFAC odobri transakciju, kupiti dodatnih pet odsto, a članovi srpske strane u Odboru direktora imaće veća ovlašćenja u donošenju, ali i u blokiranju nepovoljnih odluka.

MOL se, kako je navela, obavezao da rafinerija radi sa najmanje istim prosečnim godišnjim kapacitetima kao u poslednje četiri godine pre uvođenja sankcija. MOL je tada potvrdio da su pregovori sa Vladom okončani, ali bez detalja.

Neizvestan nastavak i izbori

Time je epilog pregovora izmešten iz Beograda u Moskvu i Vašington, uz tvrdnju ministarke da je Srbije svoj deo posla završila, a da na odnose Sjedinjenih Američkih Država i Rusije „ne možemo da utičemo.“

OFAC je potom produžio rok za pregovore i važenje operativne licence do 31. jula, pa do 28. avgusta, a zatim do 30. oktobra. Do istog datuma produžena je i licenca JANAF-u. Kompanija MOL je 2. oktobra saopštila da se „proces nastavlja“, ali i da su za njegovu realizaciju potrebna „odobrenja OFAC-a i drugih nadležnih organa“.

S druge strane, ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko kaže da stvari idu svojim tokom i da nije bilo očekivanja da će se pregovori brzo završiti.

"Problem je težak, radi se o velikom novcu koji je 'Gasprom' uložio i rezultat je očigledan - kompanija je izrasla na nivo veoma ozbiljne kompanije. Ima još planova za Petrohemiju. Tu je i zadatak očuvanja interesa Srbije i Ruske Federacije i da se pronađe rešenje koje bi omogućilo razvoj NIS-a na isti način. To je ključna kompanija za energetsku bezbednost zemlje, a i za budžet", rekao je Harčenko za televiziju RT Balkan.

Vučić je pred ostavku, posle razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o gasnom aranžmanu, rekao da su razgovarali i o NIS-u „s nadom u rešenje dobro za obe strane".