Srbija aktivirala Mehanizam civilne pomoći EU, potvrđeno iz Brisela za BBC

Srbija se obratila Evropskoj uniji za pomoć u gašenju požara i aktivirala Mehanizam civilne zaštite (EU), potvrdio je za BBC na srpskom portparol Evropske komisije.

„Naš Centar za koordinaciju reagovanja u vanrednim situacijama radi danonoćno na koordinaciji odgovora.

„Sarađujemo sa vlastima Srbije i članicama Mehanizma civilne zaštite EU kako bismo utvrdili kakvu podršku možemo da mobilišemo", rekao je portparol u pisanom odgovoru.

Zahvaljujući aktiviranju mehanizma, u Srbiju stižu četiri helikoptera Evropske unije koji će prvenstveno biti angažovani u borbi protiv požara u Deliblatskoj peščari, rekao je načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić.

Prihvaćena je ponuda četiri helikoptera Black Hawk, ukupne nosivosti oko 13 tona vode, iz strateških rezervi (RESCEU) kojim direktno raspolaže Evropska komisija i koji su raspoređeni u Rumuniji, Češkoj i Slovačkoj, naveo je načelnik, prenosi N1.

„Prihvatili smo i ponudu Nemačke – vatrogasno-spasilački tim od 55 članova i 24 vozila i ponudu Rumunije koja bi uputila tim od 69 članova i 15 vozila", naveo je načelnik.

Veliki požar u Deliblatskoj peščari, na 70 kilometara od Beograda, gori već mesec dana, a vlasti u Srbiji prvo su tražile i dobile pomoć od Rusije, dok se vodila polemika da li i zašto nije aktiviran Mehanizam civilne zaštite EU.

U gašenju požara učestvuje i ruski avion 'Iljušin-76', koji u jednom naletu izbacuje 42 tone vode.

Pre aktiviranja EU mehanizma, Srbija je od Brisela zatražila i dobila drugu vrstu pomoći - obezbeđivanje satelitskih snimaka programa Kopernikus kao podršku lokalnim vatrogascima.

Istovremeno, u Briselu kritikuju odluku Beograda da se za pomoć obrati Rusiji koja je godinama pod opsežnim sankcijama EU zbog njene invazije na Ukrajinu, koja traje od februara 2022.

Srbija je, uz Belorusiju, jedina evropska zemlja koja do danas nije uvela neki oblik sankcija Rusiji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 16. avgusta da EU i Rusija jesu ponudile pomoć, ali i da „za sada nije potrebna".

Međutim, dva dana kasnije iz Rusije je stigao avion 'Iljušin', a ruska ambasada je saopštila da su se srpske vlasti obratile Rusiji sa molbom za pomoć „zbog kritičnog pogoršanja situacije sa požarima i ugroženosti naseljenih mesta".

Ruskim avionima je zabranjeno da lete iznad evropskog vazdušnog prostora prema sankcijama uvedenim zbog invazije na Ukrajinu 2022. godine, ali je humanitarna pomoć izuzeta.

Na putu ka Srbiji, ruski avion je prešao vazdušni prostor Bugarske, članice EU i NATO-a, na zahtev Beograda, objavila je novinska agencija BTA, pozivajući se na saopštenje bugarskog Ministarstva saobraćaja i komunikacija, prenosi Rojters.

Trenutni požar u Deliblatskoj peščari preti da se izjednači sa najtežim do sada, kada je pre 30 godina izgorelo više od 7.000 hektara.

Na ruku vatrogascima ne ide ni toplo vreme i suša koja danima traje, uz tek povremene kapi kiše.

Pojedina naselja u peščari bila su ugrožena 20. avgusta, ali su vatrogasci uspeli da ih odbrane, javlja Radio-televizija Srbije.

Ugašen je veliki požar kod Kladova, na istoku Srbije, gde je gorelo više od 1.000 hektara šume i rastinja, dok kod Kraljeva i dalje traje borba sa vatrom na planini Stolovi.

Tamo je na tri celine požar potpuno lokalizovan, dok na četvrtoj celini na južnoj padini Stolova vatrogasno-spasilačke jedinice kontrolišu požar duž puta koji se tu pruža, javlja RTS.

Pre nekoliko dana, požari u Srbiji odneli su i prvu žrtvu.

U Smederevu je poginuo 70-godišnji muškarac, saopštio je Davor Vidović, pomoćnik načelnika Uprave za Vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije.

Pogledajte šta je ekipa BBC-ja na srpskom zatekla u Deliblatskoj peščari

Kolika površina je do sada izgorela u Deliblatskoj peščari?

Deliblatska peščara, poznata i kao 'Evropska Sahara', najveća je peščana površina u Evropi i dom za mnoge životinje i više od 900 vrsta biljaka, od kojih su mnoge retke i endemske.

Područjem upravlja Javno preduzeće Vojvodinašume, a jedan od najvećih požara bio je 1996. kada je izgorelo skoro 7.000 hektara.

Prema poslednjim zvaničnim podacima, do sada je izgorelo više od 3.500 od ukupno 35.000 hektara, mada se smatra da je zahvaćena mnogo veća površina.

BBC na srpskom priredio je mape i analizu do sada izgorene šume i zemljišta u požarima na Balkanu ovog leta - pogledajte OVDE.

Pogledajte najnovije fotografije iz Deliblatske peščare

U Deliblatskoj peščari ugrožene su i razne životinje, pa su otvorene kapije lovišta u okviru rezervata kako bi se sklonile od vatre i obezbeđena su dodatna pojilišta, rekao je izvršni direktor za šumarstvo u „Vojvodinašumama" Marko Marinković za BBC na srpskom.

Ekološka šteta je velika, i uništena su određena staništa, kao i zaštićene i retke vrste biljaka i insekata.

„Krupniji sisari su se povukli. U odnosu na fond divljači, tamo je matični fond od 800 jedinki jelena, 250 divljih svinja i 300 jedinki srneće divljači.

„Preduzeli smo mere kako bismo životinje zaštitili od požara", dodao je Marinković.

Pogledajte snimke iz vazduha: Požar u Deliblatskoj peščari opustošio šume

Zašto požar u Deliblatskoj peščari još nije ugašen?

Vojvodinašume, koje gazduju ovim područjem, u pisanom odgovoru za BBC na srpskom, kažu da je prvi požar zabeležen 21. jula, ali su lokalizovani i gašeni sve do 5. avgusta kada je vatra izmakla kontroli.

Iz ovog javnog preduzeća odbacuju kritike da je pravovremena prevencija izostala.

Kažu i da su dežurne ekipe uočile novi požar 5. avgusta i da su odmah počeli da ga gase, ali da je jak veoma brzo podigao i proširio vatru.

„Širenje je bilo uslovljeno ekstremnim uslovima zbog kojih nije bilo moguće suzbiti požar. Od tada do danas, neprestano se gasi vatra.

„Više od 350 ljudi, sa opremom, i sa zemlje i iz vazduha gase požar. Jasno je koliko su teški uslovi kada još nije ugašen", dodaju iz Vojvodinašuma.

Satelitski snimci požara u naselju Dubovac u Deliblatskoj peščari

Pogledajte još fotografija iz Deliblatske peščare

Pritvor za osumnjičene za podmetanje požara u Zadru

U Hrvatskoj je u toku istražni postupak protiv četvoro osumnjičenih za namerno izazivanje požara na području Zadra, grada na obali Jadranskog mora.

Iako za sada nije otkriven identitet uhapšenih, hrvatski mediji javljaju da trojica muškaraca od 42, 45 i 46 godina imaju hrvatska državljanstva, a jedan od njih i srpsko, dok 33-godišnja žena ima državljanstvo Poljske.

Za sada se terete za krivično delo protiv opšte bezbednosti, ali nije isključeno i da bude preinačeno jer se ispituju i 'teroristički motivi', rekao je državni tužilac Ivan Turudić, prenosi Hrvatska televizija.

Osumnjičeni, kojima je određen jednomesečni pritvor, delimično su priznali izazivanje požara u Zadru i na širem području ovog grada, a trojica muškaraca su u vreme izvršenja krivičnog dela bili pod jakim uticajem alkohola, rekao je istražni sudija u Zadru Hrvoje Visković.

Istražni zatvor im je određen zbog opasnosti od uticaja na svedoke, kao i opasnosti od ponavljanja dela, kao i bekstva, rekao je Visković.

Hapšenja zbog požara u Hrvatskoj, među osumnjičenima i državljanin Srbije

Prema dosad poznatim informacijama, osumnjičeni su običnim upaljačem palili suvu travu uz put, javlja HRT.

Sa krivičnim delom povezuje se i poluautomatska puška koju je policija pronašla i oduzela tokom pretrage.

Hrvatska televizija javlja da su neki od osumnjičenih od ranije poznati policiji.

Jedan je osuđivan zbog krađe, dok je protiv drugog u toku krivični postupak takođe zbog krađe.

Za direktno izazivanje požara predviđena je novčana kazna od 2.000 do 20.000 evra ili kazna zatvora do 60 dana.

Prema zakonima u Hrvatskoj, ako je požar prouzrokovao veću materijalnu štetu ili ugrozio ljudske živote, zaprećena je kazna zatvora do 15 godina.

Požar u hrvatskom Omišu: Neki su izgubili sve

Omiš, poznati turistički grad na ušću reke Cetine u Jadransko more, polako se oporavlja od požara 13. avgusta, koji se opisuje kao jedan od najtežih u istoriji Hrvatske.

U požaru u Omišu poginula je državljanka Bosne i Hercegovine koja je bila na sezonskom radu, a sedmoro teško i desetine ljudi je lakše povređeno.

Među povređenima su i trojica vatrogasaca, a evakuisano je oko 2.500 ljudi, izvestila je Hrvatska vatrogasna zajednica.

U vatrenoj stihiji u dalmatinskom mestu, 40-ak kilometara južno od Splita, izgorelo je oko 900 hektara.

Jedan od vatrogasaca u Omišu opisao je vatrenu stihiju kao „Armagedon".

U požaru je potpuno izgorelo 28 kuća, sedam privrednih objekata, među kojima tri ugostiteljska, kao i 106 vozila i 48 čamaca i brodića, kažu lokalne vlasti.

Još 43 kuće su delimično izgorele, dodaju.

Šteta se procenjuje na najmanje 110 miliona evra, rekao je gradonačelnik Omiša Hrvatskoj televiziji, nazivajući požar „terorizmom najgore vrste".

Na omiškom području živi oko 15.000 stanovnika, a u trenutku požara tamo je boravilo i oko 12.000 turista, zbog čega je požar ugrozio područje sa velikom koncentracijom ljudi, rekao je predsednik hrvatske vlade Andrej Plenković novinarima.

Situaciju je dodatno otežao orkanski vetar, dodao je.

Pogledajte fotografije iz Omiša

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Veliki požari na jugu Srbije 2025.
• Požar ostavio pustoš: BBC u jednom od spaljenih sela na jugu Srbije
• Šta je 'vatreni oblak' i kako pogoršava šumske požare
• Ko je kriv za požare: Stotine uhapšenih u Francuskoj
• Da li su šumski požari češći nego ranije
• Dalekosežni uticaj šumskih požara i kako da se zaštitimo od dima