Minimalac u Srbiji: 'Ne zvuči malo, ali kada staviš na papir - uhvatiš se za glavu'

Veština preživljavanja, dovijanje, spajanje kraja s krajem.

Sve ove 'discipline' stanovnici Srbije savladali su proteklih decenija gotovo do savršenstva.

Posebno oni koji primaju minimalnu platu od 64.554 dinara (oko 550 evra), a jedna od njih je 47-godišnja Jasna Minić iz Niša, trećeg najvećeg grada u Srbiji.

„Kada izgovoriš kolika je plata, ne zvuči malo, ali kada staviš na papir i shvatiš šta sve treba da platiš u toku meseca - uhvatiš se za glavu", kaže ona za BBC na srpskom.

„Kupuješ na sniženjima i buvljacima, račune plaćaš što pre da bi dobio popust i tako godinama", kaže Jasna koja radi u prodavnici i ima sina srednjoškolca.

Iako se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministri hvale navodnim stalnim privrednim rastom zemlje, često ponavljajući „mi smo najbrže rastuća ekonomija na Balkanu i u Evropi", inflacija „pojede" gotovo sve što zaposleni zarade.

Posle neuspelih pregovora sindikata i poslodavaca, odluku o povećanju minimalca donela je Vlada Srbije.

Odlukom vlade, od 1. januara 2027. minimalac će biti 70.470 dinara, ili 50-ak evra više nego do sada, što Jasnu ne raduje mnogo.

„Nisam nezahvalna, ali znam da će u međuvremenu opet nešto da poskupi i ponovo sam na istom.

„Evo, računi za smeće su mi veći za 200 dinara. Zvuči malo, ali nije.

„Da nema sinovljeve stipendije sigurno bih bila 'dužna kao Grčka'", dodaje Nišlijka.

Tokom pregovora sindikati su tražili 650 evra, a poslodavci su tvrdili da će im povećanje od 9,2 odsto koliko na kraju iznosi uvećanje, stvoriti dodatne izdatke.

Država je odlučila da preuzme deo tereta i u 2027. podigne neoporezivi deo zarade sa sadašnjih sa 34.221 na 37.369 dinara.

„Ne možemo da uništavamo domaću privredu povećanjem minimalne zarade koju poslodavci ne bi mogli da isplaćuju, pa će tu povišicu država prihvatiti na sopstveni teret“, poručio je Vučić.

Povećanje može da se odrazi na nekoliko načina, između ostalog, može da dođe do otpuštanja radnika, ili da drugi zaposleni traže veću platu, pa će pritisak na određenim preduzećima biti veći, ukazuje ekonomista Milan Kovačević za BBC na srpskom.

„Uvek je na dobitku onaj ko ima apsolutnu vlast jer će uraditi sve samo da je zadrži, što nije samo sada i samo kod nas, već je tako uvek i svuda.

„Ono što je velika šteta jeste što se povećava loš trend - jaz između bogatih i siromašnih sve više raste", dodaje.

Pogledajte video: Da li je prijava na pun iznos plate pravo ili privilegija

'Ma gde pokriva'

Jasna Minić je među 94.000 radnika koji trenutno primaju 371 dinar po radnom satu.

Od 1. januara sledeće godine, minimalna cena radnog sata biće 405 dinara.

Minimalna zarada trebalo bi da bude usklađena sa minimalnom potrošačkom korpom, predviđa Zakon o radu.

U maju 2026. najniža plata bila je viša od minimalne potrošačke korpe koja je tada iznosila nešto više od 57.000 dinara.

Više od 45 odsto odlazi na hranu, a petina na stanovanje, podaci su Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.

U teoriji, minimalna zarada pokriva minimalne potrebe potrošača, ali Jasna kaže da u praksi nije baš tako.

„Umesto jedne pune kašike kafe, stavljam sada pola - da traje duže. Može da pokrije ako jedemo k'o vrapci, a tako smo i počeli.

„Ako mi veruješ, ne znam kad sam sebi nešto kupila, sve da ima za sina, da ima bar brašno u kući.

„Kako li je tek porodicama sa više članova ", pita se Nišlijka.

Samo za račune (porez, struja, voda, odnošenje smeća, telefon) izdvaja nekada i do 17.000 dinara, a gde je hrana, higijena, dug da se vrati, pita se.

„A iznenadni troškovi - razboliš se, ne daj Bože.

„Sve što je moglo da se skrati, mi smo skratili, samo da se pregura mesec", kaže mi.

Čak i sa sinovljevom stipendijom, njihov kućni budžet ne dostiže prosečnu platu u Srbiji koja je u maju 2026. bila 118.398 dinara - kada se odbiju porezi i doprinosi.

Da povećanje minimalca nije dovoljno za osnovne životne potrebe tvrde i nevladine organizacije za zaštitu radnih prava.

„Jaz između minimalne zarade i plate za život iz godine u godinu se smanjuje, ali je on i dalje veliki."

Plata za život za 2026. iznosi 154.740 dinara, prema njihovim proračunima.

„Trenutna minimalna zarada u proseku iznosi 65.000 dinara i pokriva 42 odsto onoga što je dovoljno za iole dostojanstven život.

„Iako zakonski okvir jasno nalaže da bi najniža primanja morala da garantuju dostojanstven život radničkih porodica, stvarnost je drugačija - minimalne zarade održavaju ljude u siromaštvu", saopštio je Centar za politike emancipacije (CPE).

Slično ukazuje i Branimir Jovanović iz Instituta za međunarodnu ekonomiju u Beču.

„To povećanje jeste veće od inflacije (do tri odsto), ali daleko od toga da će minimalna zarada biti dovoljna za život.

„A sa druge strane ne možeš da povećaš ni minimalac na hiljadu evra, svi bi želeli ali nije realno", kaže za BBC na srpskom.

On u ovom potezu vlasti vidi i prizvuk populističke mere.

„Tako nešto se obično radi pred izbore", tvrdi.

Šta kažu poslodavci, a šta sindikati?

Sindikati uglavnom traže više od predložene sume, a poslodavci manje.

Zato ni ove godine nisu postigli dogovor za koliko treba da bude povećana minimalna zarada, pa je konačnu odluku donela država.

Sindikati su se pozivali na obećanja vlasti da bi minimalna zarada u 2027. trebalo da bude 650 evra, a više od 45 odsto poslodavaca smatralo je da predložena suma neprihvatljiva.

„Povećanje od 9,2 odsto nije malo, ali je nedovoljno", kaže Miloš Miljković, izvršni sekretar sindikata „Nezavisnost".

Rast minimalne cene rada dodatno opterećuje poslodavce, izjavila je Liljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije za Juronjuz.

Prihvatili su predlog da minimalna zarada bude 600 evra, ali da se poveća i neoporezivi deo zarade u istom iznosu.

To jeste određena, ali relativno mala podrška države onim poslodavcima sa najvećim problemom i koji zaposlenima isplaćuju minimalnu zaradu, ukazuje Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.

„Ove godine je značajno manje poslodavaca koji podržavaju dalje povećanje minimalne cene rada - praktično je broj prepolovljen u odnosu na prošlu godinu, a na to je uticalo i vanredno i redovno povećanje minimalne cene rada u 2025.

„Oni ističu da su prethodna povećanja već značajno uticala na rast troškova poslovanja i da deo privrede (tekstilna industrija, ugostiteljstvo...) i preduzeća sa manjim profitnim maržama, nemaju dovoljno prostora za novo povećanje bez dodatne podrške države", dodaje u pisanim odgovorima za BBC na srpskom.

Unija poslodavaca predlaže i promenu poreske politike, između ostalog da minimalna zarada bude oslobođena poreza.

Trenutno se ne oporezuje polovina minimalne plate.

„Pored ovog povećanja neoporezivog dela, rast minimalne cene rada će za te poslodavce značiti povećanje ukupnog troška od 9.349 dinara po zaposlenom", dodaje Pavlović.

Ali ekonomista Jovanović navodi primer susedne Severne Makedonije gde je 2017. godine minimalac povećan za 25 odsto.

„To je bilo veliko povećanje i mi smo analizirali efekte.

„Čak i kod takvih velikih povećanja firme ne gube, niti im se smanjila profitabilnost, a nije bilo ni otpuštanja", kaže on.

„Bolje plaćeni radnici proizvode više", dodaje on, pozivajući se na podatke koje je sa kolegama objavio u radu Kako kompanije reaguju na povećanje minimalca - slučaj Severne Makedonije.

Pogledajte video: Šta znači kad zarađujemo prosečnu, medijalnu ili minimalnu platu

Minimalac u Srbiji i dalje je pri evropskom dnu.

Nižu minimalnu platu od radnika u Srbiju (računajući doprinose i poreze) imaju zaposleni u Ukrajini (169 evra), Moldaviji (313), Albaniji (531) i u Bugarskoj (620 evra).

Ispod Srbije su i Turska, Severna Makedonija i Crna Gora, podaci su Eurostata, statističke agencije Evropske unije (EU), objavljeni 1. jula 2026.

U Hrvatskoj, bivšoj jugoslovenskoj republici i članici Evropske unije, minimalna plata je oko 1.050 evra.

Ekonomista Kovačević podseća da je pored povećanja minimalca obećana i pomoć nekim drugim katagorijama, poput penzionera.

„Privreda će sve izdržati, ali će to dovesti do povećanja cena i pitanje je da li je naša privreda u celini zdrava.

„Treba dobro promisliti kako da se očuva stabilnost, a stabilnost nije ako samo u jednom mesecu ili kvartalu (period od tri meseca) imate porast bruto društvenog proizvoda", zaključuje.

I dok ne dođe 2027. godina, Jasna će nastaviti da se presabira iz meseca u mesec.

„A šta da radiš...

„Da sam možda bolje slušala na časovima matematike, znala bih neki trik kako da rešim ovu novčanu (ne)jednačinu", dodaje.

Grafike: Teodora Ćurčić, BBC novinarka

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Kakve će efekte na zarade u Srbiji imati rast minimalca
• Kako živeti od minimalca u Srbiji: „Odrekli smo se svega da bismo imali za osnovno“
• 'Muka naterala': Minimalac na račun, ostatak u koverti, ko dobija, a ko gubi
• Cene goriva na Balkanu: U Srbiji i dalje najskuplje
• Kako javni dug Srbije utiče na vaš novčanik
• 'Ne pristajemo na nepoštovanje': Šta generacija Z želi od posla, a šta nudi poslodavcima