Izveštaj Benkvoča: Emisije sumpor-dioksida u termoelektranama Kostolac i dalje iznad dozvoljenih vrednosti

Prema podacima iz izveštaja, Termoelektrana Kostolac A2 emitovala je 15.905 tona sumpor-dioksida, što je 8,92 puta više od dozvoljene pojedinačne maksimalne vrednosti. Emisije su gotovo upola manje nego 2024. godine, jer je blok radio manji broj sati.

Termoelektrana Kostolac B emitovala je 17.452 tone sumpor-dioksida, odnosno 3,3 puta više od dozvoljenog nivoa. U izveštaju se navodi da je to znatno više nego prethodne godine, uprkos tome što je postrojenje za odsumporavanje dobilo upotrebnu dozvolu u januaru 2023. godine.

Na nivou Srbije, emisije sumpor-dioksida iz 14 blokova termoelektrana obuhvaćenih Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP) iznosile su 177.756 tona, dok je dozvoljena granica za 2025. godinu bila 34.898 tona.

Najveći zagađivač bila je termoelektrana Nikola Tesla B, koja je emitovala 77.470 tona sumpor-dioksida, što je više nego prethodne godine i 5,7 puta iznad dozvoljenih maksimalnih vrednosti.

Benkvoč navodi da je Srbija prvi put od stupanja na snagu Direktive o velikim ložištima 2018. godine prekoračila dozvoljene vrednosti za sve tri zagađujuće materije – sumpor-dioksid, azotne okside i praškaste čestice.

Emisije praškastih materija premašile su dozvoljene vrednosti za devet odsto, pri čemu su najveći emiteri bili blokovi Nikola Tesla A1–A3, sa emisijama 2,26 puta iznad dozvoljenih maksimalnih vrednosti, kao i Toplana Vreoci.

Emisije azotnih oksida tokom 2025. godine bile su 1,21 put veće od dozvoljenih, zbog čega je Srbija treći put prekoračila propisane maksimalne vrednosti za ovu zagađujuću materiju.

U izveštaju se navodi i da Akcioni plan za dekarbonizaciju Elektroprivrede Srbije predviđa gašenje svih termoelektrana na ugalj najkasnije u periodu od 2046. do 2049. godine, pri čemu bi blokovi Kostolac B2 i B3 bili zadržani kao hladna rezerva. Istovremeno, ukazuje se da dokument ne sadrži konkretan vremenski plan zatvaranja pojedinačnih blokova.

Beknvoč u izveštaju ističe potrebu za kvalitetnijim planiranjem kontrolisanog gašenja kapaciteta na ugalj, uz snažnije usmeravanje ka merama energetske efikasnosti, adekvatno lociranim vetroelektranama i solarnim elektranama, unapređenju elektroenergetske mreže, razvoju geotermalne energije i primeni toplotnih pumpi, bez ulaganja u skupe projekte poput gasne infrastrukture.