Suša već smanjuje prinose u Braničevskom okrugu, poljoprivrednici strahuju za kukuruz

Republički hidrometeorološki zavod izdao je agrometeorološko upozorenje zbog ekstremne suše i dugotrajnog toplotnog talasa. Kako se navodi u upozorenju, visoke temperature izazivaju toplotni stres i prevremeno sazrevanje biljaka, što može dovesti do značajnog pada prinosa, posebno kukuruza i soje.

Poljoprivrednik iz Kličevca Milan Marković kaže da je kukuruz najviše osetio posledice suše, jer se u trenutku njenog nastanka nalazio u važnoj fazi razvoja zrna.

„Kukuruz je najviše osetio posledice ove suše zato što je bio u fazi nalivanja zrna u trenutku nastajanja suše. Očekivani prinos i potencijal koji je kukuruz imao, nema ništa od toga“, rekao je Marković.

Prema njegovoj proceni, prosečan prinos kukuruza teško će premašiti pet do pet i po tona po hektaru. Ipak, konačan prinos još nije moguće precizno proceniti.

„Neke prognoze ne smeju da se daju zato što je prekinuto to nalivanje zrna i pitanje je kakav će prosečan prinos tu biti.“, naveo je Marković.

Ni suncokret, prema njegovim rečima, nije prošao bez posledica. Prvi usevi već se skidaju, a prinosi se kreću između dve i dve i po tone po hektaru.

„Žetva prvih parcela suncokreta počela je prethodnih dana. Prinosi se kreću od dve do dve i po tone po hektaru“, kaže Marković.

U poređenju sa prošlom godinom, prinos suncokreta je značajno slabiji.

„Prošla godina je bila dosta bolja za suncokret. Tamo gde nije bilo posledica oluje, suncokret je išao preko tri tone.“, rekao je Marković.

On očekuje da bi ovogodišnji prosečan prinos suncokreta mogao da bude oko 2,3 do 2,4 tone po hektaru.

Soja je u ovom delu Braničevskog okruga zastupljena u manjoj meri, navodi Marković. Kako kaže, usev je još zelen, pa postoji mogućnost da padavine u narednim danima poprave stanje.

„Ona je još uvek zelena. Možda još ima neka nada za nju kad bi pala kiša u sledećih dva, tri dana“, kaže Marković.

Navodnjavanje gotovo da se ne koristi

Pored nedostatka padavina, problem predstavlja i nedovoljno razvijena, odnosno nedovoljno korišćena praksa navodnjavanja poljoprivrednih površina.

Marković navodi da kanali za navodnjavanje na pojedinim područjima postoje, ali da se voda iz njih gotovo ne koristi za poljoprivredu.

„Što se tiče navodnjavanja, ne znam da li ijedan posto poljoprivrednika navodnjava u našem celom Braničevskom kraju“, rekao je on.

RHMZ poljoprivrednicima preporučuje maksimalan oprez zbog rizika od izbijanja poljskih požara na presušenim parcelama. Tamo gde postoji mogućnost navodnjavanja, preporučuje se da se ono obavlja tokom noćnih sati kako bi se ublažile posledice ekstremnih vremenskih uslova.

Posledice suše pred Odborom za poljoprivredu

Posledice ekstremne suše trebalo bi da budu razmatrane i na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

Predsednik Odbora Marijan Rističević najavio je da će zbog suše koja je zahvatila Srbiju sazvati sednicu na kojoj će se razmatrati njene posledice.

Kako je saopšteno iz Skupštine Srbije, Odbor će od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i resornog ministra zatražiti da se obustavi pravdanje podsticaja računima.

Na dnevnom redu Odbora u narednom periodu biće i uređenje vodotokova u Srbiji.

Za poljoprivrednike u Braničevskom okrugu, međutim, pitanje ostaje isto – koliko će ovogodišnja suša uticati na konačne prinose i kakve će mere biti preduzete kako bi se posledice dugotrajnih sušnih perioda ubuduće ublažile.