Kako je potrošen budžet Požarevca u 2025. godini?

Ukupno na raspolaganju 50 miliona evra

U 2025. Grad Požarevac je prihodovao 5,22 milijarde dinara, a potrošio 5,37 milijardi dinara (oko 45,7 miliona evra) tako da je godina završena sa deficitom od oko 138 miliona dinara.

Drugim rečima, grad je potrošio nešto više nego što je prošle godine prihodovao, a razlika je pokrivena novcem prenetim iz ranijih godina. Kada se uračuna i taj preneti višak, gradu je ukupno na raspolaganju bilo oko 5,9 milijardi dinara (50 miliona evra).

Preračunato na 67.960 stanovnika, kolika je poslednja procena Republičkog zavoda za statistiku, potrošeno je 79.060 dinara, a prihodovano 76.872 dinara po stanovniku.

Poređenja radi, u 2024. godini grad je prihodovao 4,49 milijardi dinara, a potrošio 4,74 milijarde dinara.

Odakle je novac došao?

Najveći deo prihoda, tačnije 80%, čine porezi koje plaćaju građani i firme – ukupno 4,19 milijardi dinara.

Među poreskim prihodima su porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke – 2,83 milijarde, porez na imovinu - 649,7 miliona, porez na dobra i usluge – 660,4 miliona i drugi porezi sa 53,8 miliona dinara.

Najveći pojedinačni deo čini porez na zarade – 2,45 milijarde dinara, odnosno 46,9% svih prihoda grada.

Među ostalim poreskim prihodima izdvajaju se naknade za emisiju SO₂, NO₂, praškastih materija i odloženog otpada – 530 miliona dinara. Reč je o naknadi za zagađivanje životne sredine, uvedenoj Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara. To je klasična naknada po principu „zagađivač plaća“: ne plaćaju je svi, nego oni koji stvarno ispuštaju zagađenje u vazduh ili odlažu otpad.

Takođe, naknada za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa je gradu donela 357,8 miliona dinara. Ovo je rudna renta, tj. naknada koju plaća onaj ko eksploatiše mineralnu sirovinu, srazmerno količini i vrednosti iskopane rude.

Neporeski prihodi doneli su oko 751 milion dinara, pri čemu najveći deo čine prihodi od imovine – 536,3 miliona i prihodi od prodaje dobara i usluga - 171,6 miliona dinara. Transferi sa viših nivoa vlasti (iz republičkog budžeta) dodali su oko 220 miliona, prodaja zemljišta i druge nefinansijske imovine oko 53 miliona, a donacije su bile gotovo zanemarljive - manje od milion dinara.

Gde je novac otišao?

Prema vrsti troška, najveću stavku ne čini nijedna investicija nego tekuća potrošnja. Na robu i usluge potrošeno je oko 1,85 milijardi dinara, gotovo trećina budžeta. Unutar te kategorije najviše nose stalni troškovi poput struje, komunalija, komunikacija – 516,6 miliona, usluge po ugovoru – 335,7 miliona, specijalizovane usluge – 312,2 miliona i tekuće popravke i održavanje – 552,5 miliona dinara.

Iza zbirnih kategorija kriju se posebne stavke. Tako je u okviru „Usluga po ugovoru” moguće videti da je za usluge za domaćinstvo i ugostiteljstvo utrošeno 26,3 miliona dinara, a za reprezentaciju 37 miliona dinara. Takođe, za materijale za održavanje higijene i ugostiteljstvo utrošeno je 69,9 miliona dinara.

Rashodi za zaposlene u gradskoj upravi, ustanovama i mesnim zajednicama dodaju još oko 1,15 milijardi dinara, odnosno petinu budžeta.

Na investicije - zgrade, opremu i zemljište - potrošeno je oko 675 miliona dinara, dok je planirano 944,2 miliona dinara. Kada se posmatraju kapitalni izdaci, od planiranih 422 miliona, potrošeno je oko 224 miliona dinara, odnosno 53%. 

Kao najveće kapitalne investicije izdvajaju se rehabilitacija kolovoza i trotoara u Ulici 6. ličke divizije (realizovano 90 miliona od predviđenih 114,5 miliona), izgradnja igrališta u ulici Bojane Prvulović (realizovano svih 26,65 miliona predviđenih za prošlu godinu), projekat sanacije deponije "Jeremino polje" (17,2 miliona dinara, gotovo sve što je predviđeno za 2025.).

Takođe, izdvajaju se aktivnosti koje nisu uopšte finansirane, iako su sredstva za njih bila opredeljena budžetskim dokumentima za 2025. godinu.

Među njima su opremanje novoizgrađenog Reciklažnog centra, izrada projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju regionalne deponije, nabavka specijalizovanog vozila za korisnike Centra za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju (ugovor je dodeljen 25. marta ove godine kroz postupak javne nabavke), rekonstrukcija Gradskog parka, izrada projekta rekonstrukcije stare bolnice, izrada tehničke dokumentacije za rekonstrukciju, sanaciju i adaptaciju Doma vojske, nabavka sistema za detekciju nepropisnog parkiranja, pribavljanje u javnu svojinu Grada Požarevca zemljišta i objekat vojnog kompleksa „Ljubičevo” i energetska sanacija vrtića „Neven”.

Posmatrano prema oblastima, slika potrošnje budžeta je još jasnija.

Daleko najveći pojedinačni program je samo funkcionisanje lokalne samouprave za šta je izdvojeno 1,67 milijardi dinara. Iza te sume stoji ukupan trošak rada gradske aparature: plate, struja, materijal i tekući troškovi gradske uprave, Gradske opštine Kostolac i mesnih zajednica.

Tek iza uprave dolaze oblasti koje građani neposredno osećaju. Na komunalne delatnosti potrošeno je 546,3 miliona dinara, najviše na javnu rasvetu – 204,4 miliona, čistoću javnih površina – 123,6 miliona, održavanje zelenila – 82,3 miliona i vodosnabdevanje – 62,5 miliona dinara.

Na saobraćaj i putnu infrastrukturu potrošeno je 457,4 miliona, gotovo sve na održavanje ulica, lokalnih puteva i zimsku službu. Za zaštitu životne sredine izdvojeno je 242,3 miliona dinara.

Za obrazovanje je ukupno izdvojeno 1,04 milijarde dinara, od čega je 707 miliona namenjeno predškolskom, 218 miliona osnovnom a 114 miliona dinara srednjem obrazovanju.

Na program razvoja sporta i omladine utrošeno je 318,4 miliona dinara, gde je 171,6 miliona izdvojeno za podršku lokalnim sportskim organizacijama, udruženjima i savezima, a 129,3 miliona za funkcionisanje JU „Sportski centar” Požarevac.

Program razvoja kulture i informisanja dobio je 367,6 miliona dinara – od čega je 317,5 miliona (86%) namenjeno funkcionisanju lokalnih ustanova kulture. U okviru ovog programa sredstva su utrošena na sufinansiranje projekata, za kulturna udruženja i KUD – 11,6 miliona, crkve i verske zajednice – 5,5 miliona i javno informisanje – 9,5 miliona dinara. Za Glumačke svečanosti „Milivoje Živanović” iz budžeta je izdvojeno 7,49 miliona, a za Viminаcijum fest 13,3 miliona dinara.

Dotacije nevladinim organizacijama i udruženjima dostigle su iznos od 260,9 miliona dinara, što obuhvata sport, kulturu i razna udruženja. Sport je pritom tokom godine dobijao dodatni novac u više navrata, na osnovu zahteva Komisije za sport, sa pojedinačnim odlukama koje su išle i do nekoliko miliona dinara.

Najviše novca među NVO je iz gradskog budžeta uplaćeno sportskim organizacijama: OK „Mladi radnik” – 28,4 miliona, Sportski savez Grada Požarevca – 26,5 miliona i FK „Mladi radnik” – 25,4 miliona dinara.

Za program socijalnog osiguranja i socijalne zaštite izdvojeno je 286,3 miliona, za zdravstvo 35,8 miliona, za poljoprivredu i ruralni razvoj 45,8 miliona, za razvoj turizma 113,7 miliona, za lokalni ekonomski razvoj 38,6 miliona a za stanovanje, urbanizam i prostorno planiranje 27,2 miliona dinara.

Sudske kazne i naknade štete

U kategoriju ostalih rashoda spadaju i kazne po sudskim rešenjima, koje je grad platio 213,5 miliona dinara.

Prema podacima iz Izveštaja o radu Gradskog pravobranilaštva za 2025. godinu, većina ovih troškova odnose se na sudske postupke vezane za oduzeto zemljište nekadašnje Fabrike šećera. Ovi postupci datiraju od 1994. do 2010. godine.

U Odluci o rebalansu-2 budžeta Grada Požarevca navodi se da je 7. novembra prošle godine kreiran nalog od strane Uprave za trezor i Narodne banke Srbije i sprovedena je prinudna naplata u okviru konsolidovanog računa trezora Grada Požarevca, koja je ukupno sa kamatama na taj dan iznosila 225.043.753 dinara. Prinudna naplata je započeta na osnovu Rešenja javnog izvršitelja Gordane Damjanović II. 83/25 od 02.09.2025. godine, navodi se u Odluci. Gradsko pravobranilaštvo u godišnjem izveštaju navodi da je uložilo žalbe i da su postupci u toku.

Za naknadu štete za povrede ili štete nanete od strane državnih organa potrošeno je 53,3 miliona dinara. Detaljno objašnjenje ovih troškova se ne navode u Odluci o završnom računu.

Šta na kraju ostaje?

Iz ovogodišnjeg završnog računa izdvajaju se tri zaključka.

Prvo, grad živi pre svega od poreza svojih građana - preko 80% prihoda su porezi, a sam porez na zarade nosi više od polovine. Drugo, najveći trošak nije nijedna investicija, nego rad same uprave. I treće, investicije sistematski zaostaju za planom, što je glavni razlog zašto je 9% budžeta ostalo neutrošeno.

Za građane koji prate kako se troši njihov novac, razlika između onoga što se potroši na funkcionisanje i onoga što se uloži u budućnost, verovatno je najvažniji podatak u celom dokumentu.