Zanimljivosti

Cveti: Praznik radosti, cveća

Foto:J.Rogožarski/Boom93

Foto:J.Rogožarski/Boom93

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Cveti, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika, kojim se proslavlja svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. Ovaj pokretni praznik uvek pada u nedelju, sedam dana pre Uskrsa, odnosno dan nakon Lazareve subote.

Praznik Cveti ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka, u znak sećanja na poslednju nedelju života Isusa Hrista. Prema jevanđeljima, Hristos je u Jerusalim ušao na magaretu, dok ga je narod dočekivao kao cara, prostirući pred njega palmine grančice, cveće i svoju odeću, uz radosne poklike.

U znak sećanja na ovaj događaj, u Srbiji je razvijen običaj da se na Cveti bere cveće, po čemu je praznik i dobio ime. Veruje se da onaj ko prvi ubere cvet može poželeti želju koja će mu se, uz snažnu veru, i ispuniti. 

U prošlosti je bio rasprostranjen i običaj da se tog dana šeta okićen cvećem, dok su momci poklanjali bukete devojkama, pri čemu je svaki cvet imao posebno značenje i predstavljao poruku udvarača.

Za Boom 93 naša osamdesetogodišnja sugrađanka, Slobodanka Prvulović, kaže da se u njenoj kući jedan običaj neguje decenijama.

„Nekada, dok sam bila mlađa, veče uoči praznika Cveti brala sam poljsko i šumsko cveće i potapala ga u vodu. Danas to rade moje unuke. Tom vodom se na Cveti umivamo, verujući da će nam doneti zdravlje, lepotu i svežinu tokom cele godine“, objašnjava ona.

Dodaje da se ovaj ritual prenosi s kolena na koleno, da ju je ovom običaju naučila njena baka, a da je ona to prenela na svoje unuke. Takođe podseća da je na ovaj dan, drugi put od početka Velikog posta, dozvoljeno konzumiranje ribe.

Cveti imaju i istorijski značaj za Srbiju, jer je na Cvetnu nedelju 1815. godine, u Takovu, vojvoda Miloš Obrenović podigao Drugi srpski ustanak protiv turske vlasti.