Danas se obeležava Međunarodni dan šale

Tačan početak Dana šale nije poznat, a njegovo poreklo vekovima je predmet različitih tumačenja, bez jasnog objašnjenja zašto je upravo 1. april postao dan posvećen šalama.

Neki istoričari veruju da obeležavanje 1. aprila datira još iz biblijskih vremena. Prema članku iz engleskih novina iz 1789. godine, upravo tog datuma Noje je prvi put poslao golubicu u potragu za kopnom, što se pokazalo prerano. Da se taj događaj zaista dogodio dokazuje i pominjanje  u Hebrejskim spisima, kao i u 71. suri Kurana.

Jedno religijsko tumačenje povezuje 1. april sa danom kada je Pontije Pilat poslao Isusa kod Iroda i nazad, što neki smatraju uzaludnim poslom i mogućim poreklom Dana šale.

Postoje i mišljenja da koreni praznika sežu do starog Rima, gde su ljudi praktikovali različite šale i zabave.

Jedna od najrasprostranjenijih teorija vodi poreklo iz Francuske u 16. veku, kada je prelazak sa Julijanskog na Gregorijanski kalendar pomerio početak Nove godine sa kraja marta, odnosno 1. aprila, na 1. januar.

Oni koji su nastavili da slave Novu godinu 1. aprila, bilo zbog nepoznavanja promene ili protivljenja novom običaju, postali su predmet šale.

Druga teorija povezuje ovaj dan sa rimskim festivalom Hilaria, kada su ljudi nosili maske, rugali se jedni drugima i slavili bez uobičajenih pravila.

Treća teorija ukazuje na vezu sa prolećnom ravnodnevicom i naglim promenama vremena, zbog kojih se ljudi međusobno „šale“.

U svetu se ovaj dan obeležava na različite načine. Na primer, Francuskoj je ovaj dan poznat kao „poisson d’avril“ (aprilska riba), kada deca i odrasli jedni drugima kače papirne ribe na leđa, a onaj ko to ne primeti postaje „aprilska budala“. Sa druge strane, u Velikoj Britaniji šale se otkrivaju uz povik „April fool“, a običaj nalaže da prestaju nakon podneva.

U Škotskoj se ljudi šalju na uzaludne zadatke, dok se narednog dana šale nastavljaju postavljanjem natpisa na leđa.

U nekim konzervativnim i religijskim sredinama obeležava se uz oprez, dok u savremenom dobu ne postoje zabeležene šire zabrane, jer se smatra društvenom tradicijom, a ne formalnim praznikom.

Kod nas se izvođenje šale završava uz povik „apri-li-li“, nakon što se pošalica izvede.