Mogu li iranske rakete da dobace do Evrope

Lansiranje balističkih raketa dugog dometa iz Teherana ka zajedničkoj američko-britanskoj bazi na ostrvu Dijego Garsija u Indijskom okeanu očigledna je eskalacija sukoba na Bliskom istoku.

Planirane mete nisu bili pogođene, ali izraelska vojska tvrdi da je ovo prvi put od početka rata da je upotrebljen takav projektil dugog dometa.

Teheran nije potvrdio da je ispalio ove rakete.

Stručnjaci sada razmatraju implikacije ovog neuspelog napada, pa tako i šta bi ovo moglo da znači za širi domet potencijalnih meta.

Mogu li, na primer, evropske prestonice kao što su Berlin, Pariz i London da se nađu na meti u budućnosti?

Ministar iz britanskog kabineta rekao je da je „ne postoji procena koja bi potkrepila“ tvrdnju izraelske vojske da Iran ima rakete dugog dometa koje mogu da stignu do Londona.

„Iranski raketni program odavno je predmet velike međunarodne pažnje“, kaže Gončeh Habibiazad iz BBC njuza na persijskom.

„I dok Teheran insistira na tome da on razvija rakete čisto u odbrambene svrhe i da se to nalazi u korenu nacionalne strategije odvraćanja, kritičari tvrde da napreci u mogućnostima dugog dometa mogu da promene regionalnu bezbednosnu dinamiku.“

Prošlo je jedva meseca dana otkako su se vodili pregovori iz zabrinutosti oko nuklearnih ambicija Teherana, sa potencijalom za održavanje daljih rundi, kad su Izrael i Amerika pokrenuli napade.

Ostrva Čagos, čiji je Dijego Garsija deo, otprilike su udaljena 3.800 kilometara od Irana.

Volstrit džornal i CNN izvestili su o ispaljivanju balističkih raketa, pozvavši se na neimenovane američke zvaničnike, ali su rekli da nijedno oružje nije stiglo do vlastite mete.

Jedan od projektila je navodno omanuo tokom leta, dok je drugog presreo američki ratni brod.

BBC veruje da su ti izveštaji tačni.

Ubrzo posle incidenta, izraelska vojska je saopštila da su mnogi gradovi u Evropi, Aziji i Africi sada ugroženi i da su oni obelodanili još prošle godine da Teheran planira da izradi rakete sa takvim sposobnostima.

Šef generalštaba izraelske vojske, general potpukovnik Ejal Zamir objavio je snimak na društvenim mrežama posle lansiranja raketa ka ostrvima Čagos sa ozbiljnim upozorenjem.

„Iran je lansirao dvodelnu interkontinentalnu balističku raketu sa dometom od 4.000 kilometara.

„Namera nije bila da rakete pogode Izrael“, rekao je on.

„Njihov domet obuhvata prestonice Evrope, Berlin, Pariz i Rim, i svi su oni u direktnom dometu pretnje.“

Drugi, među kojima je stručnjak za odbranu i bivši šef britanske komande združenih snaga, general ser Ričard Barons, rekao je za BBC da je ovo navelo na preispitivanje iranskih zaliha i dometa raketa.

„Prethodno smo mislili da iranske rakete imaju domet od 2.000 kilometara, a Dijego Garsija je udaljen 3.800 kilometara.“

Iran je do sada tvrdio da ima samonametnuto ograničenje vlastitog balističkog raketnog programa, ograničivši njegov domet na 2.000 kilometara.

To znači da je Izrael bio u dometu za udar iranskih raketa, ali da Evropa nije.

Pokojni ajatolah Ali Hamnei insistirao je 2021. godine da je to politički izbor, a ne iz tehnoloških ograničenja u proizvodnji raketa, i da je napravljen uz protivljenje vojnih lidera i Islamske republikanske garde (IRGC).

On je želeo da zadrži pretnju protiv Izraela a da ne uzbuni Evropu, koja se nije nalazila na nišanu Teherana.

Međutim, u septembru prošle godine, iranski poslanik rekao je za državnu televiziju da je IRGC uspešno probno ispalila interkontinentalnu balističku raketu, mada nije izneo detalje o dometu tog projektila.

• Iranski napadi na američke vojne baze na Bliskom istoku izazvali štetu od 800 miliona dolara
• Režim u Iranu 'nije poražen, ali je oslabljen': Američki obaveštajci
• Uloga sajber ratovanja u Iranu

Mogućnosti dometa projektila

Uz to, američki zvaničnici odavno tvrde da je iranski svemirski program mogao da znači da su razvili tehnologiju koja mu omogućuju da izradi interkontinentalne balističke rakete, prema Tajms of Izraelu - i da mogu da iskoriste tu tehnologiju kad se za tim ukaže potreba.

Neki analitičari su sa tim saglasni

Doktorka Karin fon Hipel, bivša generalna direktorka Kraljevskog instituta ujedinjenih službi u Londonu, rekla je za BBC da „pod pretpostavkom da su rakete stigle do Dijego Garsije, Iranci takođe razvijaju interkontinentalne balističke rakete koje mogu da dostignu i 10.000 kilometara, mada te još nismo videli u akciji.“

To bi značilo da rakete ispaljene iz Irana mogu potencijalno da stignu do kopnenih Sjedinjenih Američkih Država.

Sada, kažu posmatrači, namenjeni udar u Indijskom okeanu pokazuje da je gornja granica pomerena.

Ali neki kažu da je pitanje da li su rakete mogle da stignu da njihove namenjene mete, čak i da nisu bile presretnute pre toga.

„Ne postoji konkretna procena da Iranci imaju na meti Veliku Britaniju ili da li uopšte to mogu da požele“, rekao je Stiv Rid, britanski ministar za stambena pitanja, za BBC.

Pitanje je da li je Iran već uspeo da ovlada operativnom tehnologijom potrebnom da izvede udare tako dugog dometa, pa i sposobnost da kontroliše i navodi rakete na tako velikim udaljenostima.

A očigledan je i psihološki aspekt svega ovoga.

Neki veruju da Iran nikad nije planirao da pogodi ciljeve i da je umesto toga Teheran poslao jasno upozorenje o namerama i odvraćanju.

„Nije da misle da će sutra napasti London ili Pariz, već mislim da je za njih to još jedan element koji im omogućuje da izgrade odvraćanje“, rekao je za londonski list Independent Deni Citrinovič, bivši oficir izraelske obaveštajne službe koji sada radi za Institut za studije nacionalne bezbednosti iz Tel Aviva.

Izraelski odgovor na događaje u Indijskom okeanu ove nedelje takođe može da se protumači kao poziv na boj.

„Naravno da će Izrael to da kaže, jer je u njihovom interesu da se rat proširi i da se uvuče što više zemalja u njega uz Ameriku i Izrael“, rekao je general Ričard Širef, bivši zamenik komandanta NATO za Evropu, za BBC.

„Treba tome da se odupremo. Ovo je Trampov rat, bez jasnog krajnjeg cilja i strategije, koji se pretvara u škripac.

„Rečeno nam je pre šest meseci da su nuklearne sposobnosti Irana izbrisane.

„Ne možemo da verujemo ničemu što dolazi i Vašingtona po pitanju ovoga.“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Novi svetski poredak u kojem države mogu da budu napadnute 'čisto radi zabave'
• Kako rade Gvozdena kupola i drugi protivazdušni sistemi Izraela
• Superoružje za koje Putin tvrdi da mete pretvara u pepeo i prah
• Svi pričaju o iranskom nuklearnom programu, ali šta ima Izrael
• Kolika je vojna sila Irana u poređenju sa izraelskom
• Odakle Izrael dobija oružje