UN izveštaj: Sistemski problemi u porodilištima u Srbiji i regionu

Rezultati  regionalne analize gde se Srbija posmatra zajedno sa  Albanijom i Kosovom ukazuju na ozbiljne sistemske nedostatke u pružanju zdravstvene zaštite trudnicama i porodiljama. Prema izveštaju agencije Ujedinjenih nacija, čak 67 odsto ispitanica doživelo je najmanje jedan oblik nepoštovanja ili zlostavljanja tokom porođaja, što sugeriše da su ovakve prakse duboko ukorenjene u zdravstveni sistem.

Gotovo polovina žena, njih 48,1 odsto, bila je podvrgnuta medicinskim i akušerskim procedurama bez prethodnog i jasnog pristanka. U praksi, to najčešće podrazumeva rutinske epiziotomije, nasilno probijanje vodenjaka, indukciju porođaja oksitocinom i primenu Kristelerovog zahvata – fizičkog pritiska na stomak porodilje, koji se sprovodi uprkos tome što ga Svetska zdravstvena organizacija godinama ne preporučuje.

Odnos medicinskog osoblja prepoznat je kao jedan od ključnih problema. Lošu ili neadekvatnu komunikaciju prijavilo je 47,4 odsto porodilja. Mnoge žene navode da su njihova pitanja bila ignorisana, kao i da nisu dobijale objašnjenja o procedurama i stanju svog ili bebinog zdravlja, što je dovodilo do osećaja nemoći. Dodatno, 24 odsto ispitanica bilo je izloženo direktnom verbalnom nasilju, uključujući vikanje, uvrede, ponižavanje i okrivljavanje od strane lekara i babica.

Negativna iskustva posebno pogađaju mlađe žene. U starosnoj grupi od 18 do 29 godina, gotovo 35 odsto ispitanica prijavljuje loša iskustva tokom porođaja.

Podaci takođe pokazuju da se porodilje često ostavljaju same u bolovima, da je kontinuitet nege narušen, kao i da je prisustvo partnera ili druge osobe od poverenja na porođaju i dalje pre izuzetak nego pravilo, za razliku od razvijenijih zemalja gde je to standardna praksa.

Zabrinjava i činjenica da više od polovine žena, njih 53,7 odsto, ne zna šta znači termin „akušersko nasilje“, iako su njegove elemente iskusile.

U izveštaju se naglašava da je dostojanstvena nega osnovno ljudsko pravo, a ne privilegija, uz niz preporuka za unapređenje sistema. Među ključnim merama izdvajaju se uvođenje striktnih protokola o informisanom pristanku, koji podrazumevaju da nijedna medicinska procedura ne može biti sprovedena bez jasnog objašnjenja i saglasnosti pacijentkinje.

Preporučuje se i omogućavanje prisustva osobe od poverenja tokom porođaja, jer istraživanja pokazuju da takva podrška smanjuje stres, može ubrzati porođaj i značajno smanjiti rizik od neadekvatnog tretmana.

Poseban akcenat stavljen je na uspostavljanje nezavisnih i sigurnih mehanizama za prijavu nasilja, uključujući anonimne kanale, kao i na obaveznu i kontinuiranu edukaciju medicinskog osoblja, koja pored stručnih znanja mora obuhvatiti i komunikaciju, etiku i psihološku podršku.

Istovremeno, ističe se potreba za osnaživanjem žena kroz informisanje o njihovim pravima, kako bi mogle da prepoznaju i prijave neprimeren tretman.

Zaključak izveštaja je da se uspeh zdravstvenog sistema ne sme meriti isključivo preživljavanjem majke i deteta. Iskustvo porođaja mora biti bezbedno i dostojanstveno, jer negativna iskustva mogu ostaviti dugoročne posledice na mentalno zdravlje majke, njen odnos sa detetom, ali i širu društvenu sliku.

Podsetimo, Boom93 je 2024. godine sproveo anketu o iskustvima žena koje su se porađale u porodilištu Opšte bolnice Požarevac. Tada je 62 posto od ukupno 211 ispitanih žena ocenilo opšte uslove u porodilištu kao veoma loše. Godinu dana kasnije želeli smo da proverimo da li su se uslovi poboljšali, međutim tada je 49,6% ispitanih ocenilo opšte uslove kao loše ili veoma loše.