Društvo

Rezultati ankete: Šest žena navelo da je doživelo akušersko nasilje

ilustracija/pixabay

ilustracija/pixabay

Šest od trinaest žena, koliko je popunilo anketu „Da li ste doživeli akušersko nasilje?“, koju je Boom 93 sproveo, doživelo je neki vid akušerskog nasilja.

Anketom koju smo sproveli želeli smo da istražimo kakva su iskustva žena u našoj okolini kada je akušersko nasilje u pitanju.

Anketu je popunilo 13 ispitanica.

Prvo pitanje odnosilo se na to kako žene razumeju akušersko nasilje, odnosno koje bi sve oblike ponašanja svrstale pod taj pojam.

Evo nekih od odgovora:

“1. Grub pregled i odsustvo objašnjenja zašto se neki zahvat radi. 2. Tretiranje trudnice kao maloumne osobe koja ne razume ništa. 3. Drsko obraćanje i govor sa povišenim tonom 4. Odsustvo želje doktora/ke da rađanje deteta pretvori u najlepši događaj u životu (što on zapravo i jeste)”;

“Galama, neobraćanje pažnje na porodilju, nehigijenski uslovi”;

“Nasilje koje žena trpi u toku trudnoće. Biću slobodan i reći da ne mora da se odnosi samo na medicinsku struku, trudnica može biti žrtva od strane svog partnera”;

“Nebriga i zanemarivanje pacijentkinja, vikanje, omalovažavanje, vređanje i fizičko nasilje”;

“Upućivanje neprimerenih reči trudnici/porodilji. Neukazivanje adekvatne medicinske nege, kada se radi (odlučuje) bez saglasnosti trudnice/porodilje, kada se ne daje tačna informacija ili se uopšte ne informiše i fizičko nasilje”;

“Zanemarivanje porodilje, tačnije ostaviti je samu da leži na porođajnom stolu jer tu je najranjivija i potpuno bespomoćna,vređanje na bilo koji način, pretnje, usađivanje straha i prebacivanje krivice za nešto što bi potencijalno moglo da pođe naopako, fizičko nasilje naravno”;

“Uvrede, pretnje, psovke, neprofesionalan razgovor, grubost tokom pregleda”.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, akušersko nasilje je ono koje trpe žene tokom trudnoće, bilo koja vrsta fizičkog zlostavljanja, ponižavanja, verbalnog zlostavljanja i kada se medicinske procedure ili druge vrste intervencija sprovode na prinudni način, ili bez pristanka, što je žene dovelo u situaciju ranjivosti.

Šest od trinaest ispitanica navelo je da je doživelo akušersko nasilje. Opisale su svoje iskustvo:

“Dva dana sam bila na porođajnom stolu bez vode, dok su doktori čekali zadnji momenat da mi urade carski rez i onda ga uradili tako da su prilikom zatvaranja rane izmestili organe - bešiku i creva, tako da sam do sledeceg porođaja imala deformitet stomaka”;

“Iako sam imala kompletnu i urednu dokumentaciju, nisam dobila traženu epiduralnu anesteziju jer mi je doktor rekao da mu ne pada na pamet da pozove anesteziologa jer ne želi da ostane duže na poslu zbog mene. Niko me nije obilazio u sobi za pripremu, a jedna babica, kad je naišla i kad sam joj rekla da imam napone, nije mi verovala, okrenula se, otišla i umalo se nisam porodila sama u sred bolnice. Nakon porođaja laktacijska sestra mi je bolno stiskala grudi i unosila nemir pričajući mi i čudeći se kako ja to još uvek nemam mleka”;

“Lekar me je omalovažavao i urlao na mene tokom porođaja, jer se moja porodica raspitivala za moje stanje, napustio salu i ostavio me sa babicom, koja je završila porođaj, stažistkinja uradila zašivanje bez revizije. Posledica-sepsa, povratak u bolnicu, ali lokalnu, lekar odbio da me primi na GAK”;

“Ostavljena na stolu sama tokom porođaja, jer su imali pijanku. Nije urađen pregled posle porođaja i šestog dan rađena revizija zbog ostataka posteljice”;

“Primili su me u ponoć i do 8 sati me niko nije pogledao. Svi su spavali, a ja sam bila na stolu. Cele noći sam bila u neprestanim bolovima. Smatram da je trebalo da me babice obiđu s vremena na vreme, pogledaju ctg i vide da sam u maksimalnim kontrakcijama celu noć i obaveste doktora da bi mi uključio indukciju. Kada je ujutru došla druga smena, doktor je video da sam pred kolabiranjem, dao mi indukciju i porodila sam se bukvalno istog trenutka”;

“U svakom smislu, od dreke, vike, psovanja, grubosti, prljavštine do nehigijenskih uslova”.

Četiri žene navele su da su nasilje doživele u Opštoj bolnici u Požarevcu, jedna u Opštoj bolnici u Pančevu, a jedna na Ginekološko-akušerskoj klinici “Narodni front”. 

Tri ispitanice odgovorile su da su nasilje doživele i od strane lekara i od strane babica, dve su odgovorile da su nasilje doživele samo od lekara, a jedna da je nasilje doživela samo od babica. 

Kada je u pitanju pol osoba koje su vršile nasilje, nema razlike. Dve ispitanice navele su da je nasilje vršila osoba muškog pola, dve da je nasilje vršila osoba ženskog pola, a dve da su nasilje vršile i osobe muškog i osobe ženskog pola.

Nijedna ispitanica nije prijavila nasilje. Jedna ispitanica je navela da nasilje nije prijavila i da je bila srećna što je ostala živa sa detetom.

Na pitanje kako je slučaj završen jedna ispitanica odgovorila je sledeće: 

“Zbog lekarske neodgovornosti i sujete, dobila sam više od 80 injekcija, ustanovljeno je da je ostalo parče posteljice. Lekar radio na GAK-u i na Medicinskom fakultetu predavao do kraja života”.

Jedno od pitanja u anketi glasilo je “Da li su žene u vašoj okolini (prijateljice, komšinice, rođake…) doživele akušersko nasilje?”.

 

Iako je uzorak ispitanika vrlo mali, nazire se da je praksa da se slučajevi akušerskog nasilja ne prijavljuju. 

Iz Policijske uprave u Požarevcu za Boom 93 je rečeno da na teritoriji PU Požarevac, u periodu od 2021. godine do danas, nije bilo prijavljenih slučajeva koji bi mogli da se svrstaju pod termin „akušersko nasilje“.

Da prijava za akušersko nasilje nije bilo rekao je za Boom 93 i direktor Opšte bolnice Požarevac, dr Draško Dačić.

Može li besplatna pratnja porodiljama pomoći u rešavanju problema?

Nakon što su u javnost isplivali slučajevi akušerskog nasilja, Pokret Kreni-Promeni zatražio je da država omogući besplatnu pratnju mamama u porođajnoj sali, po uzoru na pozitivne prakse iz regiona i sveta, kako bi se smanjio problem akušerskog nasilja. 

U sredu, 31. januara, ovaj pokret pozvao je udruženja građana, nevladine organizacije i pojedince da se prijave za organizaciju prikupljanja potpisa i podnošenja peticija u njihovim gradskim porodilištima, povodom zahteva da država omogući besplatnu pratnju porodiljama tokom porođaja. Pokret će organizovati predaju svih peticija koje budu prikupljene u lokalnim sredinama 7. februara, pojedinačno u porodilištima u gradovima za koje su prikupljene.

Samo jedna osoba koja je popunila anketu Boom 93 dala je odričan odgovor na pitanje “Da li smatrate da partner ili pratnja treba besplatno da prisustvuju porođaju”. 

Ispitanici su imali prilike da obrazlože svoje mišljenje. Evo nekih od odgovora:

“Mislim da to iskustvo može negativno da utiče na seksualni život supružnika”;

“Naravno da je potrebna pratnja i zbog podrške budućoj mami, a i zbog zaštite. Najmanje što treba ženi u takvom trenutku je dodatna patnja i stres”;

“Neophodno je da im to bude dozvoljeno, a da li će prisustvovati, odluka je njihova. Svakako je mnogo lakše ženama da u tom trenutku ne budu same, već okružene dragim osobama na koje mogu da se oslone”;

“Partner je isto toliko zadužen za život tog deteta kao i majka, koliko je dete vezano za majku toliko je vezano i za oca, samim tim prisustvo je prema mom mišljenju obavezno”;

“Strašno je biti sam i bespomoćan. Svaka podrška znači mnogo”;

“U tom trenutku ženi treba neko svoj kao podrška i pomoć, da li u šetnji hodnicima, da doda vodu ili pozove nekog od medicinskog osoblja nije važno, ali ne treba sama to da prolazi, previše je naporno”.

Od 12 osoba koje smatraju da pratnja treba da bude omogućena, samo jedna smatra da to ne bi pomoglo da se umanji stopa akušerskog nasilja.

U odgovorima na pitanje koje mere treba sprovesti kako bi se suzbilo akušersko nasilje izdavajaju se edukacija medicinskog osoblja, besplatna pratnja i ankete koje bi porodilje popunjavale. 

Neki od odgovora glase:

“Edukacija medicinskog osoblja, stroge kazne za neprimereno ponašanje, obavezne ankete za porodilje da li su zadovoljne radom lekara i sestara”;

“Mere suzbijanja korupcije, a samim tim i privilegije. Doktori će vam uvek preporučiti svoju kliniku, ako treba za nesto. Zapošljavanje preko veze i stranke. Samim tim su zaštićeni i nemaju "obavezu" odgovornosti. Nimalo empatije”;

“Potrebno je sprovesti edukaciju kompletnog medicinskog osoblja koje radi u porodilištu i otvoriti telefonsku liniju pri Ministarstvu zdravlja, gde bi takvi slučajevi mogli da se prijave”;

“Reforma zdravstvenog sistema i edukacija, posebno u vezi sa dojenjem. Svaka majka može da doji. Babice u porodilištima čekaju da ’krene’ mleko da bi donele dete na podoj, a zapravo je i tih par kapi dovoljno bebici. Međutim, drže se ’procedura’”;

“Samo prisustvo osobe koja nije radnik bolnice bi primoralo medicinsko osoblje da više vode računa o tretmanu žena, bilo bi i snimaka i fotografija… Osnažiti žene da prijave nasilje, nasilnike kažnjavati i oduzimati licence za rad”;

“Svaku ženu koja se porodi treba anketirati o njenom iskustvu i kazniti svako nasilje”;

“Vođenje dnevnika u formi zapisnika o primljenim slučajevima i toku porođaja koji treba da potpiše i porodilja”.

Podsetimo, temu akušerskog nasilja u Srbiji pokrenula je Marica Mihajlović, koja je optužila doktora iz Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici za smrt svog novorođenčeta zbog, kako je rekla, nesavesnog i nasilnog postupanja prilikom porođaja. 

Nakon što je iznela svoj slučaj u javnost, i druge žene su se ohrabrile i progovorile o svom iskustvu.

U Sremskoj Mitrovici i u Beogradu, ispred Ministarstva zdravlja, održan je i protest protiv akušerskog nasilja. 

Slučaj akušerskog nasilja prijavila je i majka iz Vranja. Naime, kako piše N1, podnela je prijavu protiv dvoje lekara, za koje tvrdi da su je tokom porođaja tretirali neprofesionalno. Ona sumnja i da je zbog postupaka lekara beba, koja je tokom trudnoće bila zdrava, iz porodilišta izašla sa oštećenjem glave.

Nakon toga, 27. januara, u Vranju je održana protestna šetnja, čiji je cilj bio da se pruži podrška ženama koje su doživele akušersko nasilje, a posebno onima koje su se odvažile da takvu vrstu nasilja prijave nadležnima.

Udruženje Centar za mame uputilo je 15 preporuka Ministarstvu zdravlja koje, kako se ističe u saopštenju - "napokon treba da reaguje i obezbedi da porodilišta budu mesta gde se rađa život sa radošću, a ne traumom za čitav život".