Ubijen šef iranskih obaveštajaca, tvrdi Izrael; Tramp preti saveznicima 'ćorcima'

Šef iranskih službi bezbednosti Ali Laridžani ubijen je u vazdušnim udarima 17. marta, tvrdi Izrael.

Iran se za sada nije oglasio povodom ove tvrdnje izraelskog ministra odbrane.

Laridžani, jedan od najviših iranskih lidera, poslednji put je viđen u javnosti 13. marta na skupovima povodom državnog praznika.

Izraelski mediji izveštavaju da je Ali Laridžani napadnut zajedno sa sinom u skrovištu stana.

Laridžani je „eliminisan“, objavio je Izrael Kac, izraelski ministar odbrane.

Premijer (Benjamin Netanjahu) i ja smo naredili vojsci da „nastavi da lovi“ iransko rukovodstvo, dodao je Kac.

Ako se ova vest potvrdi, biće to još jedan udarac za Iran, nakon što je prvog dana američko-izraelskih vazdušnih napada 28. februara ubijen dosadašnji vrhovni vođa zemlje, ajatolah Ali Hamnei.

Umesto Alija Hamneija na njegovu poziciju je postavljen njegov sin Modžtaba Hamnei, koji je ranjen u istom napadu.

Laridžani se 12. marta rugao američkom predsedniku Donaldu Trampu na društvenim mrežama.

„Tramp kaže da traži brzu pobedu. Lako je započeti rat, ali se on ne može se dobiti sa nekoliko tvitova.

„Nećemo popustiti dok vas ne nateramo da se pokajete zbog ove ozbiljne greške u proceni“, napisao je Laridžani na mreži Iksu.

U drugoj objavi 10. marta, Laridžani je napisao da se Iran ne plaši Trampovih „pretnji“, dodajući: „Čak ni oni veći od vas ne mogu eliminisati iransku naciju“.

„Budite oprezni, da ne budete vi eliminisani“, dodao je.

Ali Laridžani je uticajni sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana (VNSB).

U avgustu 2025. godine, predsednik Irana Masud Pezeškijan imenovao je Laridžanija za sekretara VNSB i za predstavnika pokojnog vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hamneija.

U iranskim medijima je predstavljan i kao savetnik Alija Hamneija, sada pokojnog.

Laridžani je bio i predsednik iranskog parlamenta 12 godina, od maja 2008. do maja 2020. godine, a pre toga je bio glavni iranski pregovarač za nuklearna pitanja od 2005. i 2007. godine.

Tramp preti, saveznici iz NATO-a ne haju

Pretnja američkog predsednika Donalda Trampa saveznicima iz NATO-a da će budućnost vojno-političkog saveza biti „veoma loša" ako ne pomognu u obezbeđivanju Ormuskog moreuza, za sada nije bila delotvorna.

Većina evropskih članica NATO-a ili je odbila Trampov poziv ili je vrlo uzdržana.

Druge zemlje, poput Japana i Australije, saopštile su da neće slati brodove kako bi se obezbedila jedna od najvažnijih svetskih pomorskih ruta za prevoz nafte.

Američko-izraelski rat protiv Irana ušao je u treću nedelju, bez jasnog kraja na vidiku.

Od početka američko-izraelskih udara na Iran, režim u Teheranu je pribegao zatvaranju ove uske pomorske rute, kroz koju se prevozi 20 odsto ukupne svetske nafte i tečnog gasa.

Zbog toga su cene nafte dostigle vrtoglave iznose, nadmašujući 100 dolara po barelu, uprkos puštanju rekordnih zaliha iz rezervi.

Šef Bele kuće je novinarima rekao i da razgovara sa „oko sedam" država o obezbeđivanju moreuza.

„Zapamtiću ako te države ne budu pomogle", zapretio je.

Tramp je Fajnenšl tajmsu 16. marta rekao da očekuje da i Kina pomogne u obezbeđivanju prolaza, sugerišući da bi mogao da odloži predstojeći susret sa kineskim liderom Sijem Đipingom, ako Peking odbije da pomogne.

Kina je posvećena deeskalaciji sukoba, rekao je predstavnik za medije kineskog ministra spoljnih poslova.

„Kina ponavlja poziv svim stranama da odmah prekinu neprijateljstva i vojne operacije", rekao je.

Ministri spoljnih poslova Evropske unije isključili su mogućnost slanja pomorske misije EU u Ormuski moreuz.

„Niko ne želi da aktivno učestvuje u ovom ratu", rekla je novinarima Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost.

Ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus odbacio je Trampove zahteve.

„Ovo nije naš rat, mi ga nismo započeli“, rekao je.

Tramp: 'Neki su me razočarali, posebno Britanija'

Nemačka je jedna od članica NATO-a koja je otvoreno odbila Trampov poziv.

„Nedostaje nam mandat Ujedinjenih nacija, Evropske unije ili NATO-a, koji je potreban prema Osnovnom zakonu.

„Zato je od samog početka bilo jasno da ovaj rat nije stvar NATO-a“, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc.

Američki predsednik je potom novinarima rekao da su ga „neke zemlje veoma razočarale“, posebno izdvojivši Veliku Britaniju, za koju je rekao da je smatra „Rols-Rojsom među saveznicima“.

Tramp je oštricu kritike usmerio prema britanskoj vladi nakon što je premijer Kir Starmer rekao da Ujedinjeno Kraljevstvo neće biti uvučeno u „širi rat“.

„Nisam zadovoljan Velikom Britanijom", rekao je Tramp novinarima.

Ona bi „trebalo entuzijastično da se uključi“ u napore da se ponovo otvori Ormuski moreuz, dodao je.

Prethodno je rekao da NATO i druge države treba da „brane vlastitu teritoriju" i bilo bi „jedino ispravno" da države koje imaju korist od moreuza, pomognu da se ponovo otvori, rekao je američki predsednik za Fajnenšl tajms.

Tramp je pomenuo i Evropu u kontekstu obezbeđivanja Ormuskog moreuza.

Amerika je bila „veoma dobra" prema evropskim saveznicima, kaže Tramp.

„Nismo morali da im pomognemo oko Ukrajine. Ukrajina je hiljadama milja udaljena od nas.

„Ali smo im pomogli. Sada ćemo videti hoće li oni nama pomoći", dodao je.

Ocenjivao je učinak lidera, pa je tako Emanuel Makron, francuski predsednik, dobio osam od deset.

„Osmica - nije savršeno, ali to je Francuska", rekao je Tramp.

Pogledajte video: Zašto je Ormuski moreuz toliko važan za svetsku trgovinu

Iran ponovo gađao američku ambasadu u Iraku

Dok traje diplomatski ping-pong Trampa i američkih saveznika, nastavljeni su vazdušni udari po gotovo celom Bliskom istoku.

Drugi put od početka rata, iranski dronovi i rakete lansirani su na američku ambasadu u Bagdadu, glavnom gradu Iraka.

Ujedinjeni Arapski Emirati ponovo su otvorili vazdušni prostor nakon što bili zatvoreni zbog pretnji raketa i dronova iz Irana.

Izrael je 16. marta saopštio da ima detaljne planove za najmanje još tri nedelje rata, dok njegova vojska nastavlja da bombarduje lokacije širom Irana, javio je Rojters.

U međuvremenu, Izrael je započeo 'ograničenu kopnenu ofanzivu' u Libanu - više o tome pročitajte OVDE.

Guverner Teherana Mohamed Sadeg Motamadijan izjavio je da najmanje 12.000 stambenih jedinica u Teheranu pretrpelo delimičnu ili potpunu štetu od tekućih američko-izraelskih napada.

Najmanje 56 muzeja, istorijskih spomenika i kulturnih lokaliteta, od kojih su neki na UNESKO listi zaštićenih mesta, oštećeno je u napadima, podaci su Ministarstva za kulturnu baštinu Irana.

Dubai se prazni

Izveštava Azade Moširi, BBC dopisnica iz Dubaija

U ranim jutarnjim satima 17. marta, naš tim se probudio uz zvuk eksplozije, tresku prozora i upozorenja na našim telefonima.

Upozoreni smo da potražimo sklonište zbog potencijalnih pretnji raketama.

Vlasti kažu da su zvuci „koji se čuju u raznim delovima“ Dubaija uzrokovani presretanjima protivvazdušnog sistema UAE.

Ipak, broj žrtava je porastao.

U predgrađu Abu Dabija, 17. marta ujutru je presretnuta raketa, a krhotine su ubile pakistanskog državljanina.

Osam ljudi je poginulo od početka rata, prema podacima Ministarstva odbrane UAE, među kojima su i dvojica pripadnika oružanih snaga.

Poginulo je i šest civila pakistanskog, nepalskog, bangladeškog i palestinskog porekla.

Naftne i gasne zone i aerodrom u Dubaiju pogođeni su ratom.

Uprkos buci koja se čuje iznad glave, svakodnevni život se ovde nastavlja, iako je Dubai primetno prazniji nego obično.

Iran je lansirao više od 1.900 raketa i dronova na UAE od početka rata.

Teheran se možda nada da će ovo povećati pritisak na zemlje Zaliva da pozovu SAD da okončaju rat.

Ono što radi razbesnelo je zvaničnike UAE, koji kažu da su zaprepašćeni razmerama napada Irana i nazivaju ih „kršenjem suvereniteta i međunarodnog prava“.

Pogledajte i snimak aerodroma u Dubaiju posle najnovijeg iranskog napada

Izazov obezbeđivanja Ormuskog moreuza

Piše Frenk Gardner, BBC-jev stručnjak za bezbednost, javlja se iz Rijada

Ovo nije novi problem. Samo su se svi nadali da je nestao.

Trenutno postoji nekoliko pretnji pomorskom saobraćaju koji prolazi kroz ovu usku tačku, zbog čega trenutno kroz moreuz prolazi relativno malo nafte i gasa.

Iran je pretio da će napasti svaki brod koji smatra da je na bilo koji način povezan sa Amerikom.

Ta pretnja proizilazi iz dronova i raketa kratkog dometa koje Iran može da lansira iz pećina sa njegove stenovite obale ili iz brzih glisera koji jure duž ovih voda.

Zatim, tu su i morske mine, za koje se veruje da Iran ima oko 5.000, iako nije jasno da li su već raspoređene.

Na kraju, tu je i pomorska piraterija, koju uglavnom sprovode somalijski pirati, a koja se obično dešava dalje od Perijskog zaliva, u Arapskom moru.

Tokom 1980-ih i 1990-ih, Velika Britanija je imala snažno pomorsko prisustvo u Zalivu sa svojom Armila patrolom.

Velika Britanija je 2018. godine ponovo uspostavila stalnu bazu Kraljevske mornarice u Bahreinu, ali u regionu više nema stacioniranih plovila za traženje mina.

Pogledajte i ovaj video: Zašto Iran vidi spas u ostrvcetu Karg

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• 'Na brodu nemate gde da se sakrijete': Mornari zaglavljeni u vodama Bliskog istoka
• Hamnei preti: 'Ormuski moreuz ostaje zatvoren', Amerika na rat potrošila više od 11 milijardi dolara
• Voda kao jedno od oruđa američko-izraelskog rata sa Iranom
• Zašto je Amerika bombardovala iransko ostrvo Karg
• Koje zemlje bi mogle da se okoriste od rata u Iranu, a koje najviše da izgube
• GPS ometanja: Nevidljiva bitka u ratu na Bliskom istoku