Može li inženjering sna da nas 'usreći' ili da nam proda više piva

Vekovima su ljudi pokušavali da razumeju odakle dolaze snovi i koja im je svrha.

Ali neki istraživači sna sada veruju da bismo uskoro mogli ne samo da protumačimo vlastite snove, već i da ih oblikujemo.

Naučnici koji rade na novom polju nazvanom „inženjering snova“ kažu da bi usađivanjem ideja u um dok poniremo u san moglo biti moguće usmeravati naše iskustvo dok spavamo.

Rana istraživanja sugerišu da bi ova praksa mogla da popravi učenje, probudi kreativnost i čak ublaži traumu.

Režirani san

Pisac i umetnik Vil Daud, iz Brejntrija u američkom Masačusetsu osećao se kao da je postao „kvazi profesionalni sanjač“.

U nemogućnosti da čita zbog degenerativnog stanja koje utiče na njegov vid i pokretljivost, počeo je da eksperimentiše sa tehnikom inkubacije sna.

Ona se sastoji od hranjenja njegovog uma kratkim zvučnim uzorcima dok tone u san.

„Zapitao sam se da li mogu da programiram vlastite snove sa književnošću“, kaže on.

Koristeći snimke pesama koji mu se puštaju dok tone u san, Daud je ustanovio da su njegove noći ispunjene živopisnim slikama: putuje po misterioznom gradu koji je poharala ogromna poplava ili juri za lisicama preko talasa obasjanih mesečinom.

„Maltene bih to poredio sa sanjanjem na mlazni pogon“, kaže on.

Snovi su postali osnova za njegovu predstojeću knjigu i, možda još važnije za njega, ponudili mu osećaj bekstva.

„Osećao sam se kao da sam izašao u svet i vratio se.“

Nauka

Inkubacija sna nije ništa novo.

Starogrčka i tajlandska kultura koristile su hramove za traženje smernica prilikom sanjanja.

Ali savremeno interesovanje za uticanje na snove postalo je sve popularnije u ranim 2000-tim, kad je profesor Robert Stikgold sa Univerziteta u Harvardu u SAD otkrio da su ljudi koji su igrali video igru Tetris često videli oblike koji padaju dok su tonuli u san; što je u međuvremenu postalo poznato kao Efekat Tetrisa.

„Bili smo ekstatični. Prvi put smo demonstrirali da možete da utičete na sadržaj snova“, kaže Stikgold.

Danas istraživači kao što su doktor Adam Har Horovic, kognitivni naučnik koji radi na Harvardskom univerzitetu i na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu (MIT) u SAD, razvijaju tehnologije koje mogu da usmeravaju snove sa direktnijom namerom.

Uređaj čiju je izradu on pomogao, Dormio, prati fiziološke signale dok neko tone u san i isporučuje govorni prompt - na primer „ne zaboravi da sanjaš o vodi“ - tačno u trenutku kad ovaj ulazi u stanje poznato kao hipnagogija.

To je trenutak u kojem osećamo protok živopisnih slika dok poniremo u san.

Studija je pokazala da je više od 70 odsto učesnika prijavilo kako su sanjali neku konkretnu temu pošto su dobili instrukcije da sanjaju o njoj pomoću Dormia.

Interesovanje Har Horovica ukorenjeno je u ličnom iskustvu: posle traume iz detinjstva, njegova majka mu je šaputala umirujuće podsticaje dok je spavao, što je promenilo stalne košmare koje je imao.

„To je počelo da mi menja snove i prevazišao sam te košmare i više se nisam plašio“, kaže on.

On veruje da inženjering sna otvara čitave nove naučne granice, rekavši da jednom kad uspešno možete da upravljate snovima, možete da počnete da stvarate grupe subjekata koje možete da pratite i upoređuju na naučni način.

Pogledajte video: Može li 'vojnički metod' da nas uspava za dva minuta

Lečenje traume

Za neke ljude, snovi su odigrali neočekivanu ulogu u izlaženju na kraj sa ožalošćenošću.

Mer Lukas iz Kalifornije godinama je patila od noćnih mora posle smrti njenog sina, tinejdžera Zejna.

Međutim, posle operacije raka dojke probudila se iz anestezije sa živopisnim, lepim i utešnim snovima o Zejnu.

„Nisam imala nijednu noćnu moru za poslednje dve i po godine“, kaže ona.

„To mi je promenilo život.“

Njeno iskustvo odražava oblast istraživanja koje sada dodatno proučava tim sa Univerziteta Stenford.

Doktorka Pilerin Sika kaže da, iako anestezija nije isto što i „normalan“ san, mnogi pacijenti prijavljuju neobično pozitivne snove pod anestezijom koji kao da imaju snažne terapeutske efekte ako se ti ljudi dovode u stanje budnosti sporije nego što je uobičajeno posle operacije.

Nada je da bi jednog dana to moglo da se iskoristi za pomoć ljudima pri izlaženju na kraj sa stanjima kao što su posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), generalizovana anksioznost i depresija.

„Ovo bi mogla da postane samostalna terapija za osobe izvan hirurškog konteksta, možda će jednog dana čak biti dostupne klinike za snove“, kaže ona.

• Ušuškani sa bubama: Kako mikrobi kontrolišu vaš san
• Koje su najbolje tehnike lucidnog sanjanja
• Zaboravljena drevna navika „dva spavanja”

Etičko pitanje

Kako se povećalo interesovanje naučnika za inženjering snova, isto se dogodilo i sa njegovom etičkom upotrebom.

Američka vrsta piva Kors napravila je 2021. reklamu za inkubaciju sna, ohrabrujući ljude da zaspu posle gledanja nadrealnih slika planinskih dolina, vodopada i riba, držeći konzervu piva.

Suštinski je brend pozivao ljude da gledaju video pre nego će zaspasti, što će ih, tvrdili su, ohrabrivati da sanjaju njihov proizvod.

Kampanju su pratile oštre kritike nekih naučnika iz ovog polja, među njima Stikgolda i Har Horovica, koji su napisali otvoreno pismo, kritikujući upotrebu ove tehnike u reklamne svrhe.

„Reklamna industrija treba da ostavi snove na miru“, kaže Stikgold.

„To je naš poslednji bastion privatnosti.“

Drugi eksperti kao što je istraživačica snova doktorka Deidre Baret sa Univerziteta u Harvardu, veruju da su ovi strahovi preterani i da uticanje na snove ostaje suptilno u poređenju sa najobičnijim reklamiranjem.

Za Baret, koju je konsultovao Kors tokom izrade reklame, projekat je bio prilika da se predstavi ideja inkubacije sna novoj publici.

BBC je izneo kritike na račun kampanje Korsa roditeljskoj kompaniji brenda, Molson Korsu, ali kompanija nije odgovorila na njih.

Zašto uopšte sanjati?

Za Har Horovica, suština inženjeringa snova nije samo u nauci ili tehnologiji, već i u preuzimanju nazad značajnog dela naših života.

„Trećina svakog dana u zbiru stigne do trećine godine, što na kraju stigne do trećine života“, kaže on.

„Snovi su prostor u kojima možete da uradite više, razmišljate više, gradite više. Dakle, ja o tome razmišljam kao o načinu da se kaže: 'Neću više gubiti trećinu svog psihološkog iskustva.'"

I dok istraživači guraju dalje napred, svet snova više nije samo pasivna granična oblast uma.

On je postao poprište za sukob onih koji ga doživljavaju kao mesto koje može aktivno da se istražuje i koristi za unapređenje našeg mentalnog zdravlja u tom procesu i onih koji ga vide kao samo još jednu platformu za prodavanje više stvari.

Pogledajte video: Zašto imamo noćne more

Ovaj tekst je zasnovan na jednoj od epizoda Dokumentarca, programa koji pravi BBC Svetski servis

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Neočekivana hrana od koje se bolje spava
• Može li magnezijum zaista da poboljša kvalitet sna
• Da li je bezbedan sleepmaxxing, novi viralni trend koji obećava dobar san
• Kako plava tačkica u mozgu reguliše vaše spavanje
• Zašto možemo da sanjamo na više jezika
• Šta polarna noć može da nas nauči o spavanju