Koja je tajna Rtanjske 'piramide': Proveravala sam pet mitova o ovoj planini

„Je l' veruješ da je Rtanj piramida?"

Ovo pitanje izgovorila je, pomalo tajanstveno, smeđokosa devojka blizu mene u autobusu za Rtanj - planinu za koju već godinama kruže mitovi o postojanju energetskih polja i neobičnih pojava.

Rtanj, u istočnoj Srbiji, pripada južnom delu planinskog venca Karpata, koji se rasprostiru u Ukrajini, Rumuniji, Slovačkoj i Češkoj.

Ipak, ukoliko u Gugl pretraživač ukucate ime ove planine, umesto geografskih osobina - pojaviće se brojne nenaučne teorije o navodnim podzemnim tunelima, skrivenim mestima i ostacima drevnih civilizacija.

„Pojedini veruju da je Rtanj piramida sa energetskim svojstvima, dok drugi pominju neidentifikovana svetla ili aktivnosti koje se pripisuju nepoznatim fenomenima, poput vanzemaljaca", kaže Branko Miladinović iz Muzeja paranormalnog u Beogradu, za BBC na srpskom.

„A za Rtanj se veruje da je energetska čakra Balkana."

Objašnjenja događaja koja odstupaju od zvaničnih naučnih ili institucionalnih tumačenja nazivaju se teorije zavere.

Često govore o temama kao što su vanzemaljski život, misteriozna znanja i moćna skrivena društva.

„Širom sveta, ljudi obično veruju u teorije o kulturološkim i istorijskim događajima koji su se desili na nekim konkretnim mestima", rekla je Karen Daglas, socijalna psihološkinja sa Univerziteta u Kentu za BBC.

Zajedničko im je što se oslanjaju na lokalne legende i lična tumačenja iskustava, koja se vremenom nadograđuju i šire.

Prvi mit: 'Rtanj je piramida'

Prvi utisak pri dolasku u podnožje Rtnja prilično je običan - malo planinarsko naselje gde psi leže ispred kuća a table pokazuju pravac ka stazama.

Nema ničeg što bi na prvi pogled delovalo misteriozno.

Ispred jedne tezge, žena koja prodaje domaće proizvode odmah odmahuje rukom na pominjanje misterija.

„Moj muž je lovac, ovde živimo četrdeset godina.

„Nikad ništa čudno nismo videli, znamo svaki kamen u šumi.

„Ovde je sve obično", kaže mi.

Ipak, samo nekoliko koraka dalje, čeka me drugačiji prizor.

Prodavac koji nudi suvenire „energetskih piramida" šapuće:

„Ovo je posebno mesto.

„Ja verujem da ovde ima nečega što nauka još nije objasnila.“

Nudi mi da kupim čajeve od biljaka ubranih na planini i „magične predmete za dobro zdravlje".

Ipak nastavljam dalje - čeka me uspon, a ispred mene se prostire pogled na planinu.

Zaista je pomalo piramidalnog oblika.

„Područje Karpata, kojem pripada i Rtanj, geološki je veoma raznovrsno, planine su se izdizale pre oko 60 miliona godina, a taj proces pratila je jaka vulkanska aktivnost“, objašnjava geografkinja Aleksandra Jovičić.

Zato se u okolini nalaze ostaci starih vulkanskih kupa i izlivanja magme, kao i magmatske stene koje su često povezane sa bogatim rudnim nalazištima, kaže Jovičić za BBC na srpskom.

Rtanj je, međutim, specifičan jer ga nisu oblikovale samo magmatske stene, jer su „u njegovoj strukturi i peščari, vrsta sedimentnih stena, kao i krečnjaci", kaže Jovičić.

„Upravo ta raznovrsna geološka građa uticala je na njegov neobičan piramidalni oblik.

„Posle izdizanja planine usledila je jaka erozija tokom koje su se mekše stene spirale, dok su krečnjaci omogućili podzemno oticanje vode i stvaranje brojnih šupljina u okolini", kaže Jovičić.

Zbog toga je Rtanj dobio prepoznatljiv piramidalni izgled, a njegov najviši vrh, Šiljak, ima posebno upečatljivu formu, objašnjava.

„Iako se u narodu taj oblik često objašnjava raznim mitovima i legendama, upravo su ove geološke karakteristike razlog što je Rtanj takvog oblika", zaključuje ona.

• Rtanj i muzika koja privlači vanzemaljce
• Iluminati, masoni i ljudi-reptili: Kako da primetite teoriju zavere
• Vodič kroz 'Senke nad Balkanom': Ko je ko i šta je šta u trećoj sezoni

Drugi mit: 'Planina je šuplja'

Grupa planinara sa kojima sam pošla polako korača po stazi, a ja sam, zajedno sa jednom plavokosom ženom, među najsporijima.

„Ceo Rtanj je jedno veliko energetsko polje", govori mi dok hodamo preko oštrog kamenja.

„Ovde je dobro zamišljati želje", rekla mi je pomalo šaljivo.

Staza postaje sve strmija.

Kamenje se kruni pod nogama, a između njega mile gušteri i poneka zmija koja bi brzo nestala u travi.

Često zastajaemo da dođemo do daha.

„Pomalo verujem u sve natprirodne stvari, u energiju, dobru i lošu“, kaže mi Dragica Mićanović koju srećem na putu za planinu.

Oko nas zelenilo, miris trave i cvetovi divljih trešanja.

Na prvom većem odmorištu pejzaž se naglo menja.

Suvo, iskrivljeno drveće podseća na prizore iz gotskih romana, skoro nestvarno u odnosu na zelenilo koje je ostalo za nama.

„Ma, to nisu legende. To je stvarnost o kojoj se priča kao da je legenda.

„Planina je šuplja, unutra je jezero", kaže mi Dejan Marčić, lokalni ugostitelj.

Pita me da li sam čula za porodicu Minh koja je otvorila rudnik uglja na Rtnju, koji je prerastao u veliko industrijsko naselje.

„Svi su oni završili tragično, mesto je sada pusto", kaže mi.

Dok nastavljam uspon, tražim informacije o porodici Minh uz pomoć pretraživača.

Bogata jevrejska porodica uticala je na razvoj industrije u Srbiji, pisalo je Vreme 2021. u Priči o Minhovima i nama.

Članovi porodice Minh su progonjeni zbog jevrejskog porekla - neki su streljani, neki su se ubili, a neki su izbegli, piše Vreme.

Jama - prost i tačan odgovor

Nemanja Mitrović, BBC novinar i geograf

Prirodne nauke, poput geografije, nude objašnjenja pojedinih misterija Rtnja.

Ona možda nisu toliko zanimljiva kao predanja o podzemnim i nadzemnim natprirodnim pojavama planine, ali se temelje na činjenicama, istraživanjima i terenskom radu – još od Jovana Cvijića i početka 20. veka.

Bajkovita usmena kazivanja o planini ni mene nisu zaobišla kao dete, a posebno mi se urezala priča o planinaru kom je, dok se penjao ka vrhu, u rupu upala čuturica, da bi je par sat kasnije, pri povratku, pronašao na drugoj strani Rtnja.

Dostupan naučni odgovor je dosta jednostavniji i, istini za volju, daleko manje kreativan od postojećih mitova i legendi, pa i marketinških trikova.

Ali je tačan.

Istočna Srbija je bogata kraškim oblicima reljefa, posebno podzemnim koje čine pećine i jame.

Od tog pravila nije izuzet ni Rtanj, jer je dobrim delom izgrađen od krečnjaka – široko rasprostranjene vrste sedimentne stene.

Ovakvi oblici u reljefu su rezultat dugih kraškog procesa, kada voda obogaćena ugljen-dioksidom dovodi do rastvaranja stena, najpre karbonatnih.

Pored hemijskih procesa, na stvaranje pećina i jama utiče i mehanička erozija ponirućih voda.

Na Rtnju je do sada otkriveno i delimično istraženo 14 speleoloških objekata – deset jama, dve pećine i dva objekta jamsko-pećinskog tipa.

Jama u Jalovom delu je najdublja – 166 metara, dok su svega pet metara duboke jame kod Šiljka, neposredno kod vrha Rtnja, i u dolini Slanog potoka.

Na Rtnju je i Zvečani propast, jama sa dva ulaza, jednim vertikalnim kanalom i dubinom od 108 metara.

Na skoro 1.000 metara nadmorske visine je najpoznatiji speleološki objekat planine - Rtanjska (Muženička) ledenica, vrsta jame u kojoj se hladni vazduh stalno zadržava.

Dugačka je 60 metara, a duboka 40.

Šupljine, dakle, postoje, ali nauka kaže da su to uglavnom jame i po koja pećina, a ne misteriozni i onostrani tuneli nepoznatog porekla.

Treći mit: Energija planine

Pošto nisam u kondiciji, na pola puta moram da odustanem.

Silazak sa planine još je teži.

Jedna devojka se žali na bol u nozi, a drugi planinari u šali pominju tarot i sudbinu.

Umor meša racionalno i iracionalno, baš kao i priče o planini.

Stižemo do mesta koje neki nazivaju Vrelo ili Svetilište - veruje se da je ovde „energetsko polje" i da doprinosi poboljšanju zdravlja.

„Navodno Šilja, sam vrh planine, upija energiju, a Vrelo je odašilja", kaže Branko Miladinović.

Prostor je delovao pomalo neobično - oko sagrađene kamene statue u obliku piramide su kružne betonske staze.

Unutar njih je golo tlo koje je, na dodir toplo, a u blizini, ovovekovna piramida.

Ljudi izuvaju obuću i bosi sedaju na zemlju, u tišini.

Isto radim i ja.

Dok snimam, primećujem da me par ljudi posmatra sa negodovanjem, kao da kamera narušava trenutak kada pokušavaju da oseti nešto lično.

„Osetila sam energiju, stvarno.

„Kao neki talas kroz telo", rekla mi je 30-godišnja Stefana Stanojević.

„O ovom mestu sam čula najmističnije priče i zato sam došla da proverim", kaže.

Stanko Mitrović, penzioner, koji se pre nekoliko minuta spustio sa vrha planine, strpljivo stoji zatvorenih očiju.

Pitam ga šta oseća, a on odgovora bez mnogo razmišljanja:

„Kao da mi neki talas prolazi kroz ruke i noge.

„Meni ovo pomaže, dođem ovde kad god mogu", objašnjava.

A šta kaže nauka?

Sve planine, kao i Rtanj, nisu potpuno čvrsta tela, već imaju neku dozu elastičnosti - kreću se i vibriraju, objašnjava Marko Vojinović sa Instituta za fiziku u Beogradu.

„Sve se to događa sporo da bi bilo opaženo, ali i životinje i ljudi mogu podsvesno da registruju kretanje tla", kaže za BBC na srpskom.

Može da dođe i do autosugestije.

„Efekat takođe može da bude i realan, ali da ljudi pogrešno tumače šta mu je uzrok.

„Neko ko ode na pešačenje po planini će biti fizički aktivan, pa će se osećati prijatnije, ali bi bilo pogrešno takav osećaj protumačiti kao nekakvu energiju planine", zaključuje on.

Četvrti mit: Rtanj i NLO

Kako dan odmiče, priče se nižu.

Neki tvrde da je planina šuplja i da je, navodno, ispod površine složen sistem prolaza.

Drugi pominju neidentifikovane letelice i svetla koja se, kako kažu, povremeno vide iznad vrha.

Čula sam i priču o navodnom „skrivenom naselju", negde u blizini, koje je „iznenada opustelo".

Nailazim na neobičan prizor - kuću u čijem je dvorištu sagrađena piramida sa krstom na vrhu, kao i zastava sa likom vanzemaljca.

Svetleći prizori na nebu imaju prirodno ili tehnološko poreklo, pokazuje Nasin izveštaj iz 2022. godine.

Najčešća objašnjenja su atmosferske pojave poput munja, planete i zvezde koje izgledaju neobično zbog uslova posmatranja, dronovi, sateliti, avioni, kao i pogrešna procena udaljenosti ili brzine.

Peti mit: 'Baterija telefona koja se brzo prazni'

Još jednog mita o Rtnju sam se setila kasnije - da se baterije na telefonima ovde prazne neobično brzo.

Na put sam ponela dva telefona.

Na jednom sam uglavnom samo proveravala poruke, a drugim sam snimala.

Posle oko šest sati, baterija telefona koji nisam koristila bila je na skoro istom procentu popunjenosti kao i kada sam krenula na put.

Drugi, koji je bio stalno u upotrebi za video i fotografije, ispraznio se za 70 odsto.

Ništa u tome ne mora da bude neobično - snimanje, slab signal i neprekidno korišćenje kamere dovoljni su da se baterija brže troši, gde god da ste.

Baterija se često brže prazni zbog kombinacije načina korišćenja i prirodnog starenja, piše u radu naučnika sa Univerziteta u Bristolu.

Istraživanja pokazuju da na trajanje baterije utiču faktori kao što su temperatura, učestalost punjenja, duboko pražnjenje i opterećenje tokom rada.

Kod pametnih telefona, na dodatnu potrošnju utiču loš signal, ekran i aplikacije koje rade u pozadini, pa se baterija prazni brže čak i kada uređaj nije star.

• Kako su srpski vampiri postali evropske zvezde
• Misterija Bigfuta: Postoji li takvo stvorenje i ko su ljudi koji ga love
• Čudovišta iz morskih dubina - od čega su mornari zazirali od davnina

Kako nastaju legende?

Priče o mističnim osobinama Rtnja pojavile su se 1990-ih godina, po uzoru na slične fenomene u Americi, objašnjava etnolog Aleksandar Repedžić.

Ljudi počinju da posećuju ovu planinu „verujući u navodna magnetska zračenja i zdravstvene efekte, iako za takve tvrdnje ne postoje naučni dokazi".

„Mistifikacija se dodatno pojačava kroz igrane serije i filmove, koji kod publike stvaraju utisak da je reč o mestu posebnih moći, iako je u pitanju fikcija i umetnička interpretacija, a ne stvarnost", kaže za BBC na srpskom.

Urbane legende se uvek prenose po principu „'čuo sam od nekoga ili znam čoveka koji poznaje nekoga ko je to doživeo', ali se nikada ne dolazi do imena prvog svedoka".

„Legende i mitovi prate čovečanstvo oduvek - ljudi su ih stvarali da bi objasnili svet oko sebe i dali smisao nepoznatom.

„Danas se, međutim, deo tih priča povezuje sa savremenim duhovnim trendovima i takozvanim Nju ejdž (New Age) praksama", kaže Repedžić.

Ovi pokreti nastaju 1960-ih i 1970-ih godina kada je kroz hipi trendove, u Evropu i Ameriku stigao i talas istočnjačkog spiritualizma.

Te ideje shvatane su prilično pojednostavljeno, ali su pokazivale da je moguće dostići stanje svesti koje omogućava očuvanost vitalnih funkcija.

„Danas se, međutim, sve češće pojavljuju različiti lajf koučevi, treneri koji te ideje koriste i za zaradu, pa se u tom prostoru često stvara privid mistike tamo gde za nju nema stvarnih osnova", zaključuje Repedžić.

U povratku, dok tražim put do mesta gde nas čeka autobus, zastajem sam kod male kuće na ivici naselja.

Ispred nje je, ravnomernim sporim pokretima, čovek kosi travu.

Kada sam ga upitala za pravac, razgovor se neočekivano produžio.

Ispostavilo se da je studirao književnost, baš kao i ja.

Dok razgovaramo o planini, primećujem da govori mirnije od drugih koje sam tog dana slušala.

„Viđao sam neka svetla, ali to su verovatno zvezde padalice“, kaže mi Ivan Opačić.

„Ali ne verujem da je to nešto posebno.

„Ovo je samo jedno mesto sa lepom prirodom - planina kao i svaka druga."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Teorije zavere - kako su nastale i šta možemo da naučimo iz njih
• „Nećemo jesti bube": Od šale na internetu do teorije zavere
• „Začarani krug teorija zavera": Treba li drugačije da se borimo protiv širenja lažnih tvrdnji
• Priča o „kemtrejlsu" se širi internetom - šta je istina u teoriji zavere o tragovima od aviona
• Zašto toliko ljudi veruje u teorije zavere
• Kako se „globusar" iz Bosne infiltrirao među ravnozemljaše i napravio puč