'Ovaj rat nije stvar NATO-a', nemački kancelar odgovara na Trampove pretnje

Američki predsednik Donald Tramp rekao je da će biti „veoma loše" po budućnost NATO-a, ako članice ne pomognu u obezbeđivanju Ormuskog moreuza, jednu od najvažnijih svetskih pomorskih ruta za prevoz nafte.

Tramp je Fajnenšl tajmsu rekao da očekuje da i Kina pomogne u obezbeđivanju prolaza, sugerišući da bi mogao da odloži predstojeći susret sa kineskim liderom Sijem Đipingom, ako Peking odbije da pomogne.

Šef Bele kuće je novinarima rekao i da razgovara sa „oko sedam" država o obezbeđivanju moreuza.

„Zapamtiću" ako te države ne pomognu, zapretio je Tramp.

Međutim, nekoliko zemalja NATO, među kojima su Nemačka, Japan i Velika Britanija, objavile su da razgovori unutar saveza oko načina pomoći već postoje, ali da neće slati svoje brodove u Ormuski moreuz.

„Nedostaje nam mandat Ujedinjenih nacija, Evropske unije ili NATO-a, koji je potreban prema Osnovnom zakonu.

„Zato je od samog početka bilo jasno da ovaj rat nije stvar NATO-a“, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc.

Izrael je 16. marta saopštio da ima detaljne planove za najmanje još tri nedelje rata, dok njegova vojska nastavlja da bombarduje lokacije širom Irana, javio je Rojters.

Iran je poslao novi talas dronova zbog kojih je privremeno zatvoreni aerodrom u Dubaiju i pogođeno ključno naftno postrojenje u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Američko-izraelski rat protiv Irana sada ulazi u treću nedelju, bez jasnog kraja na vidiku.

Od početka američko-izraelskih vazdušnih napada na Iran, Ormuski moreuz je zatvoren, a cene nafte dostigle su vrtoglave iznose, nadmašujući 100 dolara po barelu, uprkos puštanju rekordnih zaliha iz rezervi.

Kroz ovaj uski prolaz od 34 kilometra prevozi se 20 odsto svetske nafte i tečnog prirodnog gasa i u svetu raste bojazan od globalne inflacije.

Tramp nije rekao sa kojim državama je pričao o pružanju pomoći za otvaranje pomorskog puta.

NATO i druge države treba da „brane vlastitu teritoriju" i bilo bi „jedino ispravno" da države koje imaju korist od moreuza, pomognu da se ponovo otvori, kaže američki predsednik za Fajnenšl tajms.

Tramp je pomenuo i Evropu u kontekstu obezbeđivanja Ormuskog moreuza.

Amerika je bila „veoma dobra" prema evropskim saveznicima, kaže Tramp.

„Nismo morali da im pomognemo oko Ukrajine. Ukrajina je hiljadama milja udaljena od nas.

„Ali smo im pomogli. Sada ćemo videti hoće li oni nama pomoći", dodao je.

Predstavnici evropskih država sastaće se da razmotre na koji način mogu da pomognu u otvaranju Ormuskog moreuza.

„U našem je interesu da Ormuski moreuz bude otvoren", rekla je Kaja Kalas, šefica evropske diplomatije.

Zvaničnik NATO-a kaže da su „saveznici već pojačali angažman zarad dodatne bezbednost u Sredozemnom moru“.

„Svesni smo da saveznici iz NATO-a pojedinačno razgovaraju sa SAD i drugima šta bi još mogli da urade, između ostalog i u kontekstu bezbednosti u Ormuskom moreuzu“, dodao je.

Pogledajte video: Zašto je Ormuski moreuz toliko važan za svetsku trgovinu

Kako države reaguju na Trampov poziv?

Države su uglavnom suzdržane ili negativno reaguju na Trampov poziv.

Kina je posvećena deeskalaciji sukoba, rekao je predstavnik za medije kineskog ministra spoljnih poslova.

„Kina ponavlja poziv svim stranama da odmah prekinu neprijateljstva i vojne operacije", rekao je.

Ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus odbacio je Trampove zahteve.

„Ovo nije naš rat, mi ga nismo započeli“, rekao je.

Iz Velike Britanije stižu različite reakcije - dok premijer premijer Kir Starmer kaže da moreuz mora da bude otvoren i da razmatra slanje ratnih brodova u region, jedan od britanskih ministara Piter Mekfejden poručuje da rat na Bliskom istoku nije rat NATO-a.

NATO savez nije zamišljen za „situacije kakvu vidimo na Bliskom istoku", rekao je britanski ministar za rad i penzije.

Starmer je istakao da Ormuski morez mora biti otvoren kako bi se „obezbedila stabilnost na tržištima".

„To nije jednostavan zadatak", dodao je.

Velika Britanija sarađuje sa „svim saveznicima na izvodljivom planu" koji bi omogućio da se ponovo uspostavi plovidba u ovom regionu Bliskog istoka, kaže Starmer.

Britanski premijer naglasio je, međutim, i da Velika Britanija neće biti uvučena u „širi konflikt".

Japan i Australija su saopštili da ne planiraju da šalju ratne brodove na Bliski istok kako bi pratili brodove kroz Ormuski moreuz, preneo je Rojters.

Izazov obezbeđivanja Ormuskog moreuza

Piše Frenk Gardner, BBC-jev stručnjak za bezbednost, javlja se iz Rijada

Ovo nije novi problem. Samo su se svi nadali da je nestao.

Trenutno postoji nekoliko pretnji pomorskom saobraćaju koji prolazi kroz ovu usku tačku, zbog čega trenutno kroz moreuz prolazi relativno malo nafte i gasa.

Iran je pretio da će napasti svaki brod koji smatra da je na bilo koji način povezan sa Amerikom.

Ta pretnja proizilazi iz dronova i raketa kratkog dometa koje Iran može da lansira iz pećina sa njegove stenovite obale ili iz brzih glisera koji jure duž ovih voda.

Zatim, tu su i morske mine, za koje se veruje da Iran ima oko 5.000, iako nije jasno da li su već raspoređene.

Na kraju, tu je i pomorska piraterija, koju uglavnom sprovode somalijski pirati, a koja se obično dešava dalje od Perijskog zaliva, u Arapskom moru.

Tokom 1980-ih i 1990-ih, Velika Britanija je imala snažno pomorsko prisustvo u Zalivu sa svojom Armila patrolom.

Velika Britanija je 2018. godine ponovo uspostavila stalnu bazu Kraljevske mornarice u Bahreinu, ali u regionu više nema stacioniranih plovila za traženje mina.

Pogledajte i ovaj video: Zašto Iran vidi spas u ostrvcetu Karg

Šta kaže Izrael?

Portparol izraelske vojske, potpukovnik Nadav Šošani, rekao je novinarima 16. marta da postoje detaljni operativni planovi za rat sa Iranom za naredne tri nedelje, zajedno sa dodatnim planovima koji se protežu dalje unapred.

Usredsredili smo naše ciljeve na slabljenje iranske sposobnosti da ugrozi Izrael napadima na infrastrukturu balističkih raketa, nuklearna postrojenja i bezbednosni aparat, kaže on.

„Želimo da se pobrinemo da iranski režim bude što je moguće slabiji i da degradiramo sve njihove kapacitete, sve delove i sva krila njihovog bezbednosnog establišmenta“, rekao je Šošani.

Izraelska vojska, koja je mobilisala više od 110.000 rezervista, saopštila je da i dalje ima hiljade ciljeva koje treba da pogodi unutar Irana.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči rekao je 16. marta da Teheran nije tražio prekid vatre, niti razmenio poruke sa SAD, prema iranskoj poluzvaničnoj Studentskoj novinskoj mreži.

Pogledajte i snimak aerodroma u Dubaiju posle najnovijeg iranskog napada

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• 'Na brodu nemate gde da se sakrijete': Mornari zaglavljeni u vodama Bliskog istoka
• Hamnei preti: 'Ormuski moreuz ostaje zatvoren', Amerika na rat potrošila više od 11 milijardi dolara
• Voda kao jedno od oruđa američko-izraelskog rata sa Iranom
• Zašto je Amerika bombardovala iransko ostrvo Karg
• Koje zemlje bi mogle da se okoriste od rata u Iranu, a koje najviše da izgube
• GPS ometanja: Nevidljiva bitka u ratu na Bliskom istoku