Izrael tvrdi da je naneo novi udarac Iranu: 'Ubijen ministar obaveštajnih poslova'

Dan pošto je ubijen šef iranske službe za nacionalnu bezbednost Ali Laridžani, Izrael je objavio da je naneo još jedan udarac vrhu režima u Teheranu.

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac objavio je da je iranski ministar obaveštajnih poslova Ismail Hatib ubijen u izraelskom napadu 17. marta uveče.

Teheran za sada nije komentarisao ovu informaciju.

Bivši predsednik Irana Ibrahim Raisi imenovao je Hatiba 2021. godine za iranskog ministra obaveštajnih poslova.

Hatib je studirao islamsko pravo kod više visokorangiranih sveštenika, među kojima i doskorašnjeg vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hamneija.

Obavljao je visoke položaje u Ministarstvu obaveštajnih poslova i Kancelariji vrhovnog vođe.

Ministarstvo finansija SAD ga je stavilo pod sankcije „zbog učešća u sajber aktivnostima protiv Sjedinjenih Država i njihovih saveznika“ 2022. godine.

Navodno se Hatib pridružio Korpusu islamske revolucionarne garde (IRGC) 1980. godine, ubrzo posle Islamske revolucije 1979. godine.

Smrt Laridžanija, koju je Teheran potvrdio, još jedan težak udarac za Iran, nakon što je prvog dana američko-izraelskih vazdušnih napada 28. februara ubijen dosadašnji vrhovni vođa zemlje, ajatolah Ali Hamnei.

Komandant iranske vojske poručio je da će se neprijatelj suočiti sa „odlučnim“ odgovorom zbog ubistva Laridžanija.

Laridžani, jedan od najviših iranskih lidera, poslednji put je viđen u javnosti 13. marta na skupu u Teheranu povodom državnog praznika.

Izraelski mediji izvestili su 17. marta da je Ali Laridžani napadnut zajedno sa sinom u stanu.

Laridžani je „eliminisan“, objavio je Izrael Kac, izraelski ministar odbrane.

Premijer (Benjamin Netanjahu) i ja smo naredili vojsci da „nastavi da lovi“ iransko rukovodstvo, dodao je Kac.

Osim Laridžanija, Izrael tvrdi da je u odvojenom napadu ubijen i Golam Reza Sulejmani, komandant jedinica Basidž, poznat po nadimku Režimski mesar, koji je šest godina bio na čelu ovih snaga.

Jedinice Basidž, što na farsiju znači „mobilizacija", dobrovoljna je paravojna grupa koja deluje kao pomoćni ogranak moćnog Korpusa čuvara islamske revolucije (IRGC), elitnog krila iranske vojske.

Basidž je osnovao ajatolah Ruholah Homeini nedugo posle Islamske revolucije 1979. godine, vođen idejom da Iran sa milicijom od 20 miliona ljudi nikada ne može biti uništen.

Za Golama Rezu Sulejmanija se tvrdilo da je komandovao brutalnim gušenjem antivladinih protesta u Iranu.

Međutim, iranska televizija je 17. marta uveče prenela njegovu poruku, tvrdeći da je pozvao na sahranu ubijenih u napadima zakazanoj za 18. mart.

Laridžani se 12. marta rugao američkom predsedniku Donaldu Trampu na društvenim mrežama.

„Tramp kaže da traži brzu pobedu. Lako je započeti rat, ali se on ne može se dobiti sa nekoliko tvitova.

„Nećemo popustiti dok vas ne nateramo da se pokajete zbog ove ozbiljne greške u proceni“, napisao je Laridžani na mreži Iksu.

U drugoj objavi 10. marta, Laridžani je napisao da se Iran ne plaši Trampovih „pretnji“, dodajući: „Čak ni oni veći od vas ne mogu eliminisati iransku naciju“.

„Budite oprezni, da ne budete vi eliminisani“, dodao je.

Ali Laridžani je bio uticajni sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana (VNSB).

U avgustu 2025. godine, predsednik Irana Masud Pezeškijan imenovao je Laridžanija za sekretara VNSB i za predstavnika pokojnog vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hamneija.

U iranskim medijima je predstavljan i kao savetnik Alija Hamneija, sada pokojnog.

Laridžani je bio i predsednik iranskog parlamenta 12 godina, od maja 2008. do maja 2020. godine, a pre toga je bio glavni iranski pregovarač za nuklearna pitanja od 2005. i 2007. godine.

Tramp ljut na saveznike iz NATO-a: 'Niste nam potrebni'

Predsednik SAD ponovio je kritiku NATO članicama i 17. marta jer odbijaju da se uključe u akciju obezbeđivanja Ormuskog moreuza, jednog od najvažnijih svetskih pomorskih puteva za prevoz nafte.

„Niste nam potrebni, ali je trebalo da budete tamo (na Bliskom istoku", rekao je Tramp.

Saveznici prave „glupu grešku“, dodao je.

Od početka rata, Iran je pribegao zatvaranju Ormuskog koreuza, uskog morskog kanala kroz koji se prevozi 20 odsto svetske nafte i prirodnog gasa.

Zbog toga su cene nafte dostigle vrtoglave iznose, nadmašujući 100 dolara po barelu, uprkos puštanju rekordnih zaliha iz rezervi.

Tramp je prethodnih dana tražio pomoć saveznika iz NATO-a oko obezbeđivanja prolaska trgovačkih brodova kroz Ormuskih moreuza, ali je odbijen.

Rekao je i da će budućnost vojno-političkog saveza biti „veoma loša" ako ne pomognu u obezbeđivanju moreuza.

Šef Bele kuće je novinarima rekao i da razgovara sa „oko sedam" država o obezbeđivanju moreuza.

„Zapamtiću ako te države ne budu pomogle", zapretio je.

Prokomentarisao je i poruku predsednika Francuske Emanuela Makrona da se ta zemlja neće pridružiti operativnoj grupi u Ormuzu dok se neprijateljstva ne završe.

On (Makron) će uskoro otići sa funkcije, rekao je Tramp.

Osim što ne nailazi na podršku među saveznicima, Tramp se suočio i sa udarcem u sopstvenim redovima.

Šef američke službe za borbu protiv terorizma Džo Kent podneo je ostavku, tvrdeći da je „Amerika ušla u rat pod pritiskom Izraela" i da „nije bilo direktne pretnje iz Irana".

Više o tome pročitajte OVDE.

Američki predsednik je prethodno novinarima rekao da su ga „neke zemlje veoma razočarale“, posebno izdvojivši Veliku Britaniju, za koju je rekao da je smatra „Rols-Rojsom među saveznicima“.

Tramp je oštricu kritike usmerio prema britanskoj vladi nakon što je premijer Kir Starmer rekao da Ujedinjeno Kraljevstvo neće biti uvučeno u „širi rat“.

„Nisam zadovoljan Velikom Britanijom", rekao je Tramp novinarima.

Ona bi „trebalo entuzijastično da se uključi“ u napore da se ponovo otvori Ormuski moreuz, dodao je.

Nemačka je jedna od članica NATO-a koja je otvoreno odbila Trampov poziv.

„Zato je od samog početka bilo jasno da ovaj rat nije stvar NATO-a“, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc.

Prethodno je rekao da NATO i druge države treba da „brane vlastitu teritoriju" i bilo bi „jedino ispravno" da države koje imaju korist od moreuza, pomognu da se ponovo otvori, rekao je američki predsednik za Fajnenšl tajms 16. marta.

Tramp je pomenuo i Evropu u kontekstu obezbeđivanja Ormuskog moreuza.

Amerika je bila „veoma dobra" prema evropskim saveznicima, kaže Tramp.

„Nismo morali da im pomognemo oko Ukrajine. Ukrajina je hiljadama milja udaljena od nas.

„Ali smo im pomogli. Sada ćemo videti hoće li oni nama pomoći", dodao je.

Pogledajte video: Zašto je Ormuski moreuz toliko važan za svetsku trgovinu

Izazov obezbeđivanja Ormuskog moreuza

Piše Frenk Gardner, BBC-jev stručnjak za bezbednost, javlja se iz Rijada

Ovo nije novi problem. Samo su se svi nadali da je nestao.

Trenutno postoji nekoliko pretnji pomorskom saobraćaju koji prolazi kroz ovu usku tačku, zbog čega trenutno kroz moreuz prolazi relativno malo nafte i gasa.

Iran je pretio da će napasti svaki brod koji smatra da je na bilo koji način povezan sa Amerikom.

Ta pretnja proizilazi iz dronova i raketa kratkog dometa koje Iran može da lansira iz pećina sa njegove stenovite obale ili iz brzih glisera koji jure duž ovih voda.

Zatim, tu su i morske mine, za koje se veruje da Iran ima oko 5.000, iako nije jasno da li su već raspoređene.

Na kraju, tu je i pomorska piraterija, koju uglavnom sprovode somalijski pirati, a koja se obično dešava dalje od Perijskog zaliva, u Arapskom moru.

Tokom 1980-ih i 1990-ih, Velika Britanija je imala snažno pomorsko prisustvo u Zalivu sa svojom Armila patrolom.

Velika Britanija je 2018. godine ponovo uspostavila stalnu bazu Kraljevske mornarice u Bahreinu, ali u regionu više nema stacioniranih plovila za traženje mina.

Pogledajte i ovaj video: Zašto Iran vidi spas u ostrvcetu Karg

'Ne plašimo se pretnji iz Irana': Predsednik Ukrajine

Dok na Bliskom istoku nema naznaka smirivanju sukoba, iz Ukrajine se oglasio predsednik Vladimir Zelenski povodom pretnji iz Irana zbog podrške zemljama Persijskog zaliva koji su pod napadima iranskih snaga.

U objavi na mrežama, napisanoj na arapskom, Zelenski je naglasio da je u protekle četiri godine, koliko traje ruska invazija na Ukrajinu, čuo razne izjave poput ove iz Irana.

„Ne plašimo se takvih izjava. U protekle četiri godine, a zapravo u proteklih 12 godina, svakodnevno slušamo ovakve izjave.

„Za nas ovo nije ništa novo", napisao je Zelenski.

„Sjedinjene Države i lideri zemalja Bliskog istoka obratili su nam se, tražeći našu stručnu pomoć u odbrani od dronova.

„Protivvazdušna odbrana ne znači ofanzivne sposobnosti. Zato sam rekao da smo spremni da pružimo našu stručnu pomoć i ove odbrambene sisteme", kaže ukrajinski predsednik.

Iran je Rusiji pomagao u ratu protiv Ukrajine, dostavljajući borbene dronove 'šahed' kojima stalno napada ukrajinske gradove i položaje ukrajinske vojske.

Više o dronovima 'šahed' pročitajte OVDE.

• Moderno naoružanje i rat u Ukrajini
• Šta vojne glavešine mogu da nauče iz rata u Ukrajini
• Kako Rusija koristi dronove kamikaze u Ukrajini

Dubai se prazni

Izveštava Azade Moširi, BBC dopisnica iz Dubaija

U ranim jutarnjim satima 17. marta, naš tim se probudio uz zvuk eksplozije, tresku prozora i upozorenja na našim telefonima.

Upozoreni smo da potražimo sklonište zbog potencijalnih pretnji raketama.

Vlasti kažu da su zvuci „koji se čuju u raznim delovima“ Dubaija uzrokovani presretanjima protivvazdušnog sistema UAE.

Ipak, broj žrtava je porastao.

U predgrađu Abu Dabija, 17. marta ujutru je presretnuta raketa, a krhotine su ubile pakistanskog državljanina.

Osam ljudi je poginulo od početka rata, prema podacima Ministarstva odbrane UAE, među kojima su i dvojica pripadnika oružanih snaga.

Poginulo je i šest civila pakistanskog, nepalskog, bangladeškog i palestinskog porekla.

Naftne i gasne zone i aerodrom u Dubaiju pogođeni su ratom.

Uprkos buci koja se čuje iznad glave, svakodnevni život se ovde nastavlja, iako je Dubai primetno prazniji nego obično.

Iran je lansirao više od 1.900 raketa i dronova na UAE od početka rata.

Teheran se možda nada da će ovo povećati pritisak na zemlje Zaliva da pozovu SAD da okončaju rat.

Ono što radi razbesnelo je zvaničnike UAE, koji kažu da su zaprepašćeni razmerama napada Irana i nazivaju ih „kršenjem suvereniteta i međunarodnog prava“.

Pogledajte i snimak aerodroma u Dubaiju posle najnovijeg iranskog napada

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• 'Na brodu nemate gde da se sakrijete': Mornari zaglavljeni u vodama Bliskog istoka
• Hamnei preti: 'Ormuski moreuz ostaje zatvoren', Amerika na rat potrošila više od 11 milijardi dolara
• Voda kao jedno od oruđa američko-izraelskog rata sa Iranom
• Zašto je Amerika bombardovala iransko ostrvo Karg
• Koje zemlje bi mogle da se okoriste od rata u Iranu, a koje najviše da izgube
• GPS ometanja: Nevidljiva bitka u ratu na Bliskom istoku