Cene hrane u Srbiji prva briga zbog rata u Iranu, strah i od nestašice nafte

Cena barela sirove nafte juče je naglo porasla i tokom jutra dostigla oko 120 dolara. Pre samo dve nedelje barel je koštao oko 60 dolara. Tokom dana cena se spustila na nivo ispod 100 dolara, ali je i to značajan rast u odnosu na cene zabeležene u petak.

Strah da bi sukob mogao da potraje sve je veći. Od prvobitnih procena da bi vojna operacija mogla da traje „četiri nedelje“, prema rečima predsednika SAD Donalda Trampa, došlo se do scenarija moguće eskalacije koji bi mogao da izazove poremećaje u snabdevanju gorivom i redove na benzinskim pumpama širom sveta.

Za Srbiju bi posledice mogle biti posebno teške. Zemlja se trenutno nalazi, kako stručnjaci navode, u „trostrukom naftnom obruču“ – zbog sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), prekida dotoka ruske nafte putem Janafa i Družbe, ali i zbog novog rata na Bliskom istoku. U takvim okolnostima očekuje se da bi cene hrane mogle da se vrate na nivoe viđene na početku rata u Ukrajini.

Predsednik Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže da država trenutno značajno ograničava cene goriva, ali da to u ovom trenutku ide na teret naftnog sektora.

„Pitanje je koliko će to ograničenje moći da traje, jer duže trajanje može da ugrozi snabdevenost, što nikome nije cilj. Ne možemo ignorisati kretanja na međunarodnom tržištu. Početni šok možemo ublažiti nekoliko dana, ali država mora brzo da reaguje kako bi uspostavila tržišnu ravnotežu“, kaže Mićović.

Kako bi se ublažio inflatorni pritisak i pomoglo privredi i građanima, država razmatra promene regulative. Prema važećem zakonu, akcize se mogu smanjiti najviše za 20 odsto, pa bi Vlada mogla da ponudi dodatna rešenja za efikasnije intervencije na tržištu.

Mićović navodi da se Srbija suočava sa nekoliko paralelnih poremećaja. Lokalni problem predstavlja nerešen status NIS-a. Regionalni poremećaj nastao je nakon prekida dopreme sirove nafte rafinerijama u Mađarskoj i Slovačkoj, koje su ranije bile izvor snabdevanja za Srbiju, ali sada proizvode isključivo za svoja tržišta.

„Sve se dogodilo u isto vreme – lokalna, regionalna i globalna kriza. One se više ne smenjuju, već se dešavaju istovremeno, pa se njihovi efekti multipliciraju“, navodi Mićović.

On dodaje da su cene goriva već naglo reagovale, pa su, prema dostupnim informacijama, na pojedinim pumpama u Nemačkoj dostigle dva evra po litru.

Srbija se nalazi u delikatnoj situaciji i zbog zavisnosti od uvoza, ali i zbog vlasničke strukture NIS-a. Domaće rezerve nafte trošene su tokom perioda neizvesnosti oko licenci, a dodatni pritisak predstavlja potreba da se pitanje produženja licence reši do 20. u mesecu. Postoji i strateški rok za promenu vlasničkog udela ruskih partnera.

Mićović navodi da je država obnovila zalihe, iako su one trošene krajem prošle godine zbog prestanka rada rafinerije u Pančevu.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da situacija nije jednostavna, ali da će država učiniti sve da zaštiti građane. Ona je podsetila da je Vlada uspela da obuzda cene i 2022. godine, nakon početka rata u Ukrajini, dodajući da su cene goriva u Srbiji među najnižima u regionu.

Sa tom ocenom ne slaže se Nebojša Atanacković, nekadašnji većinski vlasnik Nafte AD.

„Ne znam odakle računica da nam je gorivo najjeftinije u regionu, kada je dizel u Bosni jeftiniji za 40 do 50 dinara. Država može da smanji akcize za 20 odsto, kao što je bio slučaj 2008. godine. I tada država neće biti na gubitku, jer se na ukupnu cenu obračunava 20 odsto PDV-a“, kaže Atanacković.

On podseća da je u julu 2008. godine cena nafte bila 147 dolara po barelu, dok je gorivo u Srbiji koštalo oko 90 dinara po litru.

„Sada je gorivo oko 200 dinara, a cena nafte još nije dostigla taj nivo iz 2008. godine. Očigledno je da cena kod nas raste u dinarima bez obzira na cenu u dolarima“, kaže Atanacković.

Ekonomisti upozoravaju da bi rast cena energenata mogao da izazove novi talas poskupljenja hrane. Nakon 2022. godine cene hrane u Srbiji već su rasle među najbržima u Evropi, a inflacija je dostizala dvocifrene stope.

Poljoprivredni sektor posebno je osetljiv na cenu dizela, jer se svako poskupljenje direktno preliva na troškove obrade zemljišta i transporta hrane. S obzirom na to da su cene hrane već visoke, proizvođači bi bez poskupljenja teško mogli da pokriju osnovne troškove proizvodnje.

U transportnom sektoru rast cena goriva dodatno podstiče inflaciju, jer se troškovi prevoza ugrađuju u cenu gotovo svakog proizvoda.

Ekonomisti Erste grupe ocenjuju da bi energetska kriza mogla kratkoročno dodatno da podigne inflaciju.

„Glavni proizvođači nafte planiraju smanjenje proizvodnje dok se skladišta pune, a Ormuski moreuz ostaje zatvoren. Takav razvoj događaja ostaviće traga na inflaciji, barem kratkoročno. Cene benzina već su porasle tokom prošle nedelje“, navode iz Erste grupe.

Kako dodaju, kretanja na tržištu roba, poput pšenice i kukuruza, već pokazuju rast, što može dovesti do daljeg povećanja cena hrane. Poljoprivreda je sektor sa visokom potrošnjom energije, pa skupa nafta i gas povećavaju troškove đubriva i transporta.

Pored rasta cena, javlja se i strah od mogućih nestašica. Atanacković navodi da postoji i pitanje da li su zalihe u Srbiji u potpunosti obnovljene nakon prestanka dopremanja nafte preko Janafa.

„Mnogi procenjuju da bi maksimalna cena od 147 dolara po barelu mogla ponovo da bude dostignuta, pa čak i premašena. Ako Ormuski moreuz ostane zatvoren, deo proizvođača moraće da obustavi proizvodnju jer neće imati gde da transportuje naftu“, kaže Atanacković.

Prema njegovim rečima, zemlje koje imaju alternativne pravce transporta, poput Rusije, mogle bi da profitiraju u takvoj situaciji.

Narodna banka Srbije za sada se nije oglašavala povodom mogućih posledica rasta cena energenata. Cilj inflacije od 3 ± 1,5 odsto u takvim okolnostima deluje teško ostvariv.

Atanacković ocenjuje da projekcije Narodne banke Srbije treba posmatrati sa rezervom.

„Uvek treba uzeti s rezervom izjave političara, jer oni imaju potrebu da određene stvari predstave na određeni način“, kaže on.

Investiciona banka Goldman Saks procenjuje da bi cena nafte mogla da dostigne, pa čak i premaši 140 dolara po barelu. U slučaju prekida prerade u zemljama Persijskog zaliva, cena bi, prema njihovim procenama, mogla da pređe i 150 dolara po barelu.