Ministarstvo: Pogrešne interpretacije izmena Porodičnog zakona izazvale zabunu u javnosti

U saopštenju se ističe da su takve tvrdnje usmerene na pogrešno informisanje građana, posebno roditelja, i na širenje panike.

Ministarstvo podseća da Porodični zakon nije menjan 20 godina i da je bilo potrebno njegovo usklađivanje sa izmenama drugih zakona, pre svega u oblasti zdravstva i socijalne zaštite, kao i sa praksom. Navodi se i da je cilj izmena unapređenje porodičnopravne zaštite i usklađivanje sa međunarodnim standardima i ratifikovanim konvencijama u oblasti prava deteta, zaštite osoba sa invaliditetom i zaštite žena od nasilja i nasilja u porodici.

Najviše polemika izazvao je predloženi član kojim se ukida fizičko kažnjavanje dece. Ministarstvo navodi da su se u javnosti pojavile, kako ocenjuje, netačne interpretacije poput tvrdnji da „država šalje kontrolu u kuću“, „oduzima decu“ ili „krivično goni roditelje zbog šamara“, što je, kako se dodaje, dovelo do pogrešne percepcije da će svaki fizički kontakt roditelja i deteta izazvati sankcije.

U saopštenju se navodi i da su iznošeni stavovi da se roditeljima oduzima pravo na vaspitanje dece i da se narušava porodica.

Ministarstvo ističe da je suština predloženih izmena da se fizičko kažnjavanje ne smatra prihvatljivim načinom vaspitanja i da se podstakne primena drugih metoda koje ne narušavaju dostojanstvo deteta.

Na izradi Nacrta zakona radila je radna grupa koju su činili predstavnici više ministarstava, uključujući resore rada i socijalne zaštite, zdravlja, prosvete, unutrašnjih poslova i državne uprave i lokalne samouprave, kao i institucije socijalne zaštite, pokrajinski organi i zaštitnik građana. U rad su, putem javnog poziva, bile uključene i organizacije civilnog društva.

Javna rasprava o Nacrtu zakona trajala je od 27. marta do 16. aprila i obuhvatila je četiri okrugla stola u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Predlozi i sugestije mogli su da se dostavljaju i pisanim putem, elektronski i preko portala eKonsultacije.

Kako se navodi, pristiglo je ukupno 258 komentara, od kojih su 52 prihvaćena, 10 delimično, dok 196 nije prihvaćeno.

Ministarstvo je saopštilo i da je, kako navodi, negativna medijska kampanja započeta pred kraj javne rasprave, od strane dela javnosti koji nije dostavio komentare na tekst Nacrta.