'Lomimo kosti iranskom režimu', kaže Netanjahu; Teheran uzvraća: 'Nemate nikakav realan cilj'

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je cilj američko-izraelskih vazdušnih napada „oslobađanje iranskog naroda tiranije trenutnog režima", ali da je „na kraju krajeva, to na Irancima“.

„Nema sumnje da dosadašnjim akcijama lomimo kosti, a i dalje smo aktivni“, objavio je na društvenoj mreži Iksu.

Međutim, Abas Aragči, iranski ministar spoljnih poslova, negira da su izraelsko-američke snage ostvarile bilo kakve ciljeve.

„Ne mislim da imaju neki realan cilj u svojoj glavi“, rekao je u intervjuu PBS-u.

Aragči kaže da rast cene nafte „nije naša krivica“ i okrivio je za to „napade i agresiju koju su Izraelci i Amerikanci izvršili protiv nas“.

Iranci u Teheranu kažu da su „u potpunom mraku“ posle jakih udara noći između 9. i 10. marta.

„Udarali su baš jako, u našoj kući se vide pukotine u zidovima.

„Ne možemo oči da sklopimo na miru", rekao je mušpkarac za BBC na persijskom.

Žena iz Teherana je rekla da se „svakih nekoliko sati čuju eksplozije“, dok jedan muškarac dodaje da su se u jednom trenutku napadi dešavali „na po 20 minuta“.

Slično opisuju i stanovnici obližnjeg Karadža.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan reagovao je povodom dejstva vojnih snaga te zemlje koje su 9. marta presrele rakete iz Irana.

Kršenje turskog vazdušnog prostora „ne može se opravdati“, rekao je Erdogan i dodao da napadi na zemlje u regionu nikome ne pomažu.

U telefonskom razgovoru sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom, Erdogan je rekao da Turska pokušava da otvori vrata diplomatiji kako bi pomogla da se rat okonča.

Sjedinjene Države i Izrael nastavili su napade na Iran i u utorak, 10. februara.

Izrael je nastavio i napade na jug Libana.

Od početka sukoba, Iran je uzvraćao, gađajući Izrael, ali i zemlje u Persijskom zalivu, najviše Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein i Katar.

Masud Pezeškijan, iranski predsednik, ranije se izvinio napadnutim susednim državama.

Od početka rata 28. februara do danas, poginulo je najmanje sedam američkih vojnika.

U sukob je uvučen i Liban, pošto je ekstremistička grupa grupa Hezbolah lansirala rakete u znak podrške Iranu.

Rano ujutru 9. marta Izrael je napao nekoliko gradova na jugu Libana, kao i predgrađe prestonice Bejruta, koja se smatraju uporištem Hezbolaha i u kojem živi između 600.000 i 800.000 ljudi.

Tokom vikenda 7. i 8. marta, SAD i Izrael su pokrenuli nove talase vazdušnih napada na Iran, pogodivši brojne mete, među kojima i skladišta nafte.

U jednom od mnogobrojnih napada dronovima pogođena je i britanska vazduhoplovna baza u južnom delu Kipra.

Francuska ća rasporediti dve fregate (vrstu ratnog broda), kao deo pomorske misije Evropske unije za zaštitu brodarstva u Crvenom moru.

Francuski predsednik Emanuel Makron je tokom posete Kipru poručio da „ako je Kipar napadnut, napadnuta je i Evropa.“

Svetske cene nafte opale su nakon što su 9. marta u jednom trenutku skočile na skoro 120 dolara po barelu, što je najviše od 2022. godine, posle početka rusko-ukrajinskog rata.

Pad cene nafte usledio je pošto je američki predsednik Donald Tramp izjavio da će rat u Iranu biti završen „prilično brzo“, ali da Sjedinjene Američke Države još nisu „dovoljno pobedile“.

Tramp je izneo i oštru pretnju Iranu da će se suočiti sa „smrću, vatrom i ognjem" ako Teheran poremeti plovidbu u Ormuskom moreuzu, jednom od najvažnijih za svetski transport nafte.

Iran je uzvratio da neće dozvoliti izvoz „litra nafte“ iz regiona ako američko-izraelski napadi budu nastavljeni.

Iranska Revolucionarna garda saopštila je da će svaka arapska ili evropska zemlja koja protera izraelske i američke ambasadore sa svoje teritorije dobiti neograničen prolaz kroz Ormuski moreuz od 10. marta, javili su iranski državni mediji.

Kroz ovaj moreuz, širok oko 34 kilometra, prolazi gotovo petina svetske ponude nafte, što ga čini ključnim i visokorizičnim uskim grlom za globalna tržišta.

„Gađaćemo Iran 20 puta jače nego do sada ako učini bilo šta što bi zaustavilo protok nafte unutar Ormuskog moreuza.

„Pored toga, uništićemo mete zbog čega će Iranu biti praktično nemoguće da se ponovo izgradi kao nacija.

„Smrt, vatra i bes će vladati nad njima, ali se nadam i molim da se to ne dogodi", napisao je Tramp u objavi na njegovoj društvenoj mreži Istina (Truth Social).

Tramp je naglasio da je to „poklon Sjedinjenih Američkih Država Kini i svim onim zemljama koje intenzivno koriste Ormuski moreuz".

„Nadam se da će taj gest biti zaista cenjen", poručio je Tramp.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Hitna reakcija srpskih vlasti zbog skoka cene nafte, poskupljenja u Hrvatskoj
• Život između dve 'ljute vatre': Svedočenja sa Bliskog istoka
• Broj žrtava u Libanu skoro 400, Amerika upozorava Irance da 'ostanu kod kuće'
• Ko je Modžtaba Hamnei, novi vrhovni vođa Irana
• 'Noć se pretvorila u dan': Iranci za BBC o napadima na naftna skladišta
• 'Pripremamo se': Zašto bi trupe na terenu u Iranu mogle biti kurdske